Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa i soli. Nema hlebnih mrvica, niti bilo kakvih drugih pikantnih začina.
Ako ste bili u Sarajevu, a niste jeli ćevape, kao da niste ni bili tamo, tako se narodno opisuje značaj tog jela, kako u Bosni i Hercegovini, tako i regionu, pa i onim dalekim zemljama gde god se nađe neki Balkanac koji je dobro upoznat s ovom “tradicijom”, piše N1 Sarajevo.
Aktivnosti na registraciji pokrenulo je Udruženje sarajevskih ćevabdžija, a sprovode se uz podršku Grada Sarajeva.
Direktor Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine Džemil Hajrić održao je sastanak s Benjaminom Karić, gradonačelnicom Sarajeva na kojem su razgovarali o procesu registracije oznake geografskog porekla.
Postupak se pokreće zahtevom koji se podnosi Agenciji, a nakon registracije oznake na nivou Bosne i Hercegovine postoji mogućnost registracije i u Evropskoj uniji. Prehrambeni proizvodi koji nose jednu od registrovanih oznaka na tržištu spadaju u one više cenovne kategorije. Oznaka omogućava i povećanje prepoznatljivosti proizvoda a doprinosi i sprečavanju neovlašćenog korišćenja imena.
“Sarajevski ćevap” je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih specijaliteta. Predstavlja neizostavan deo ondašnje kuhinje i turističke ponude. U 2021. godini “Taste Atlas” je “Sarajevske ćevape” svrstao na deseto mesto top 100 najboljih jela na svetu.
Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa (nekada se koristilo i 25 odsto janjećeg mesa) i soli. Ne sadrži hlebne mrvice, niti bilo kakve druge pikantne začine.
Koristi se meso s prednjeg dela trupa životinje: prsa, vrata, plećke i lopatice, koje se naseče na krupne komade i ostavi u frižideru da odstoji, nakon čega se fašira i ponovo ostavi da odstoji i tek onda se prave oblikovani komadi mesa, na dužini od 5 cm.
U postupku proizvodnje najvažnije su tri faze:
– odabir mesa i način pripreme mesne mase,
– toplotna obrada na roštilju,
– način serviranja.
U Sarajevu se obično služe porcije od pet i 10 ćevapa u somunu natopljenim vodom i čašom hladnog mleka ili jogurta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar