Rusija pokrenula sajber ofanzivu usred evropskih izbora: Hakuju agencije, izmišljaju vesti, sve nade polažu u desnicu

Dok 373 miliona birača sa pravom glasa ove nedelje izlazi na birališta, kako bi izabrali novi parlament EU, bujica dezinformacija preplavljuje Stari kontinent, piše CNN.

Tajna mreža Kremlja

EU i nekoliko njenih zemalja članica osnovale su istražne agencije za suzbijanje dezinformacija pre glasanja i one su direktno fokusirane na kampanje koje potiču iz Rusije.

Navodi o ruskim dezinformacijama u vezi sa izborima nisu ništa novo, one su bile uobičajene uoči izbora u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i EU i ranije, iako je Rusija uvek poricala da vodi takve kampanje. Ali taktika postaje sve sofisticiranija i prenosi se sa onlajn platformi u parlamente i javni diskurs.

Veštačka inteligencija, lažne vesti, fotografije i sajtovi brzo postaju alati onih koji žele da šire lažne narative, rekao je Morgan Rajt, glavni savetnik za bezbednost "SentinelOne", američke kompanije za sajber bezbednost.

"SentinelOne", zajedno sa nezavisnom istraživačkom grupom EU DisinfoLab, radio je na otkrivanju mreže uticaja sa sedištem u Rusiji koja deluje u Evropi od 2022. godine pod nazivom „Doppelganger“.

Mreža objavljuje klonirane sajtove istaknutih evropskih medijskih organizacija, uključujući velike publikacije kao što su "Gardijan" i "Bild" u Nemačkoj, kao sredstva za širenje obmanjujućeg i lažnog sadržaja. Fokus je na lažnim pričama kako bi se uticalo na stavove o temama kao što su ratovi u Ukrajini i Gazi. Ali u protekloj godini, klimatska kriza je bila druga tema koja je najviše ciljana, prema Evropskoj opservatoriji za digitalne medije (EDMO).

Jedna takva lažna priča, objavljena na veb stranici koja liči na "Bild", opisuje kako je biciklista tinejdžer iskrvario nakon što je ulična rasveta isključena da bi se uštedela struja. U lažnom članku se tvrdi da je nemačka vlada isključila svetla zbog energetske krize koju su podstakle sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Pre rata, Nemačka se u velikoj meri oslanjala na ruski gas za energiju. Priču su razotkrili brojni nemački mediji, ali je nastavila da se širi na Fejsbuku.

Paula Gori, generalni sekretar EDMO, rekla je da se širenje lažnih klimatskih narativa uklapa u geopolitičke ciljeve Rusije, jer je unosni naftni i gasni sektor u zemlji pogođen sankcijama i zabranom uvoza iz EU.

„Rusima je prilično lako da šire dezinformacije da se EU muči zbog sankcija, a evropski građani se bore jer nema gasa iz Rusije“, rekla je ona.

Pojavili su se i lažni narativi da obnovljivi izvori energije malo čine za energetsku bezbednost EU. Zvanična statistika, međutim, prikazuje drugačiju situaciju - 2022. godine obnovljivi izvori energije su činili 23 odsto energije koja se troši u EU. Neke evropske zemlje sada koriste više obnovljive energije nego fosilnih goriva.

"Rusija je veoma oportunistička. Traži kontroverze i svađe, i bilo koja aktuelna pitanja koja mogu da iskoriste. Cilj je da se ljudi svađaju jedni sa drugima. Njih nije briga za klimatsku politiku", smatra Rajt.

Rusija ima još jedan interes da podriva poruke EU o klimi. Dok nastoji da ojača svoje odnose na globalnom jugu, posebno u Africi i Aziji, gde se takmiči sa Zapadom u poslovanju i uticaju, pokušava da prikaže evropsku klimatsku politiku kako bi iskoristila siromašnije zemlje i sprečila ih u industrijalizaciji.

Populisti i insekti

Kampanje koje započinju onlajn prodiru u evropske parlamente, gde desničarski i populistički političari forsiraju neke od istih lažnih narativa.

Političari u Francuskoj i Italiji delili su lažne vesti da će klimatske politike za smanjenje zagađenja od poljoprivrede naterati građane EU da jedu insekte, dok je ljudima u Hrvatskoj, Nemačkoj i Poljskoj rečeno da političari u Engleskoj uvode „klimatske mere“ za svoje građane i slična ograničenja, koja će ograničiti ulazak stranih državljana.

Kampanje imaju posledice u stvarnom životu, posebno po zakonodavstvo EU o Zelenom dogovoru, sveobuhvatnu viziju bloka za klimatske akcije.

Druge lažne priče imale su za metu poljoprivrednu politiku EU, pre svega kroz proteste poljoprivrednika koji su ove godine zahvatili niz država EU, uključujući Francusku, Nemačku, Španiju i Poljsku.

Ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) aktivirala je debatu oko toplotnih pumpi. Kada je vladajuća koalicija predložila postupno ukidanje sistema za grejanje kuća koji rade na metan, AfD ih je označio kao „eko-diktaturu“.

U Poljskoj se, sa druge strane, dogodio sajber napad na poljsku državu novinsku agenciju PAP, kada je objavljena lažna vest o planiranoj mobilizaciji 200.000 Poljaka za rat u Ukrajini.

Poljski ministar za digitalizaciju Kšištof Gavkovski rekao je da je "Evropa u kibernetičkom hladnom ratu sa Rusijom".

Oggovor bloka

Odgovor EU na problem bio je Zakon o digitalnim uslugama, koji posebno cilja nezakonit sadržaj, obmanjujuće oglašavanje i dezinformacije.

Prošlog meseca, EU je uvela sankcije "Glasu Evrope" sa sedištem u Pragu, onlajn medijskoj kući koju je optužila da vodi prorusku operaciju. Iza "Glasa Evrope" stoji Viktor Medvedčuk, kum ruskog predsednika Vladimira Putina.