Putinov kum širi uticaj i u Srbiji: Predstavnik mu je Nestorovićev bivši saborac, a danas je od njega u strahu cela Evropa

Policija je u sredu pretresla kancelarije i rezidenciju jednog zaposlenog u Evropskom parlamentu, u okviru istrage o tome da li su poslanici EU podmićeni da promovišu rusku propagandu, kako bi podrivali podršku Ukrajini, saopštili su tužioci.

Pretresi u srcu EU

Samo nekoliko dana pre evropskih izbora, koji će biti održani od 6. do 9. juna, kancelarija belgijskog saveznog tužioca saopštila je da su izvršeni pretresi u stanu zaposlenog u Briselu. Proverene su i njegove parlamentarne kancelarije u glavnom gradu EU i u Strazburu, gde se nalazi sedište Evropskog parlamenta u Francuskoj.

Istragu je prošlog meseca najavio belgijski premijer Aleksandar De Kru, koji je rekao da je obaveštajna služba njegove zemlje potvrdila postojanje mreže koja pokušava da potkopa podršku Ukrajini.

„Pretresi su deo slučaja mešanja, pasivne korupcije i članstva u kriminalnoj organizaciji i odnose se na indikacije ruskog mešanja, pri čemu su poslanici Evropskog parlamenta pristajali da budu i plaćeni da promovišu rusku propagandu preko sajta Glas Evrope", naveli su tužioci.

Nekoliko novinskih kuća iz zemalja EU identifikovalo je osumnjičenog kao Gijoma Praduru, službenika poslanika EU Marsela de Grafa iz krajnje desničarske holandske stranke Forum za demokratiju.

De Graf je na platformi "Iks" naveo da vlasti nisu kontaktirale njega i Praduru.

„Za mene je sve ovo potpuno iznenađenje. Uzgred, ja nisam umešan ni u jednu takozvanu rusku operaciju dezinformisanja. Ja imam svoja politička uverenja i proklamujem ih. To je moj posao kao poslanika u Evropskom parlamentu", istakao je on.

Pradura je ranije radio za Maksimilijana Kraha, glavnog kandidata nemačke krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) na evropskim izborima sledećeg meseca, kome je njegova stranka nedavno zabranila da vodi kampanju.

Krah je već bio pod lupom nakon što su vlasti u Briselu pretresle njegove kancelarije u Evropskom parlamentu, u vezi sa jednim od njegovih pomoćnika, koji je uhapšen prošlog meseca pod sumnjom da je špijunirao za Kinu.

Zabrana za "Glas Evrope"

EU je ovog meseca zabranila "Glasu Evrope" i još nekim medijima da emituju program u državama članicama Unije. EU je saopštila da su svi oni pod kontrolom Kremlja i da ciljaju na „evropske političke partije, posebno tokom izbornih perioda".

De Kru je prošlog meseca rekao da je istraga pokazala da su zaposleni u ovom mediju kontaktirali poslanike EP i nudili im novac za promovisanje ruske propagande.

„Prema našoj obaveštajnoj službi, ciljevi Moskve su veoma jasni. Cilj je da se pomogne u izboru više proruskih kandidata za Evropski parlament i da se ojača određeni proruski narativ u toj instituciji“, rekao je De Kru.

Međutim, ono što je posebno važno u ovom slučaju jeste činjenica da je "Glas Evrope" povezan sa Viktorom Medvedčukom i Artemom Marčevskijem. Medvedčuk je ukrajinski oligarh i kum predsednika Rusije Vladimira Putina.

Češka i Poljska su navele da je mreža imala za cilj uticaj na evropsku politiku. Nemački "Der Špigel" objavio je da je novac poslanicima EP dat ili u kešu na tajnim sastancima u Pragu, gde je sedište "Glasa Evrope", ili putem kriptovaluta.

Medvedčuk je uhapšen u Ukrajini nedugo nakon početka ruske invazije, ali je kasnije bio deo razmene zarobljenika sa Rusijom. Medvedevčuk se nalazi na listi sankcija SAD od ruske aneksije Krima 2014. godine, a Ukrajina ga je uhapsila zbog veleizdaje i pljačke državnih resursa na Krimu. Vest o njegovom hapšenju objavio je na društvenim mrežama predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

Optužen je za izdaju u Kijevu i odavanje vojnih tajni Rusiji, kao i pljačku prirodnih resursa na Krimu.

Internet stranica "Glasa Evrope" je sada van mreže, ali je arhivirana verzija nekadašnje početne stranice. Tu je prikazano nekoliko članaka koji naglašavaju unutrašnje podele u evropskim zemljama i izražavaju skepticizam u pogledu podrške Ukrajini. Na naslovnoj se nalazi i tekst pod naslovom "Da li će u Evropi biti stvorena nova država", u kom se misli na Republiku Srpsku i najave Milorada Dodika da će nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici doći do "mirnog razlaza" sa BiH. Na početku svakog teksta stoji napomena, u kojoj se navodi "da će Glas Evrope biti blokiran zbog pritisaka evropskih vlasti na slobodu govora i pokušaja da se sakrije istina o stvarnom stanju u Evropi". Korisnici se pozivaju da se pretplate na Telegram kanal "Glasa Evrope", kako bi bili u toku sa "pravim vestima".

"Druga Ukrajina" u Beogradu

Medvedčuk svoj uticaj pokušava da raširi i u Srbiji. Ruski mediji su u decembru prošle godine preneli vest da je pokret "Druga Ukrajina", iza kog stoji Medvedčuk, registrovan u Srbiji.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), koji su javno dostupni, pokret je registrovan 16. avgusta 2023. godine. U pitanju je predstavništvo stranog udruženja poreklom iz Rusije, čije je sedište u Moskvi. Zvaničan cilj ovog stranog udruženja je "uspostavljanje uzajamno korisne saradnje između naroda Srbije, Rusije i Ukrajine".

Predstavnik u Srbiji je Dragan Stanojević, koji je bio kandidat za poslanika liste "MI – Glas iz naroda", na parlamentarnim izborima održanim 17. decembra.

On je za "Danas" potvrdio da je predstavnik pokreta "Druga Ukrajina i Srbiji". Cilj pokreta, rekao je Stanojević, jeste integracija Ukrajinaca koji su "drugog mišljenja od zvaničnog" u naše društvo.

Deklarisani ciljevi projekta u Rusiji su "legalizacija, socijalna adaptacija, zapošljavanje" i druga pomoć građanima Ukrajine. Trenutno je aktivno pet takvih centara - u Moskvi, Rostovu na Donu, Krasnodaru, Belgorodu i Simferopolju.

BONUS VIDEO Global fokus: Ko je bio Putin, a ko je sada