Razmatra se otvaranje migrantskog centra u Crnoj Gori: Rim gura plan, Podgorica se protivi

Polemiku su pokrenuli navodi italijanske novinske agencije ANSA, prema kojima Rim razmatra proširenje takozvanog „albanskog modela“ i na druge zemlje, uključujući Crnu Goru. Reč je o planu da se u takozvanim sigurnim trećim zemljama otvore centri za povratak migranata kojima nije odobren boravak u EU, a koji bi bili finansirani evropskim fondovima.

Na preliminarnoj listi, prema pisanju ANSA, nalaze se Crna Gora, Gana, Senegal, Tunis, Libija, Mauritanija, Egipat, Uganda, Uzbekistan, Jermenija i Etiopija. Kao najozbiljniji kandidati pominju se Uganda i Crna Gora.

Međutim, premijer Crne Gore Milojko Spajić brzo je odbacio takvu mogućnost.

„Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavljanju takvih centara na svojoj teritoriji. Vlada nije dobila zvaničnu inicijativu, a ako ona bude stigla, naš odgovor biće negativan“, poručio je Spajić.

Bojan Bugarin smatra da je ključno pitanje da li će italijanski predlog dobiti podršku ostalih članica Evropske unije.

„Veliko je pitanje da li će ova inicijativa Italije dobiti podršku na nivou EU. Važno je videti da li će to ostati samo predlog koji gura Rim ili će prerasti u zajednički stav Unije prema državama koje se pominju kao moguće destinacije, među kojima je i Crna Gora. U svakom slučaju, u ovoj fazi pregovora to ne može biti nametnuto kao obaveza Crnoj Gori“, rekao je Bugarin za „Vijesti“.

On ocenjuje da trenutno više liči na pokušaj Italije da za svoju ideju obezbedi podršku drugih država članica, nego na odluku koja je već usaglašena u Briselu.

„Ne deluje mi da je ovo nešto što će EU jednostavno odrediti Crnoj Gori. Mi smo blizu članstva i tek kada postanemo članica deliće nas ista pravila u oblasti migracija kao i ostale države Unije“, istakao je Bugarin.

Šest članica već razgovara sa trećim zemljama

Ipak, evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner potvrdio je da šest država članica EU već zajednički radi na pokretanju razgovora sa trećim zemljama o otvaranju centara za povratak migranata.

Kako prenosi italijanski list Il Sole 24 Ore, Bruner je naglasio da se radi o inicijativi nekoliko država članica, ali je napravio razliku između tog plana i postojećeg sporazuma između Italije i Albanije.

„Projekat Italija–Albanija je italijanski projekat. Ali pet, sada već šest država članica zajedno razgovara sa trećim zemljama o stvaranju centara za povratak migranata“, rekao je Bruner.

Istovremeno je naglasio da EU želi da razvija koncept „sigurne treće zemlje“, kako bi se postupci za azil mogli voditi i van teritorije Evropske unije.

Na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU, održanom posle migrantske krize u španskoj enklavi Seuta, ministri su razgovarali pre svega o jačanju zaštite spoljne granice EU, borbi protiv krijumčara ljudi i unapređenju saradnje sa trećim državama.

Španija protiv, Italija gura „albanski model“

Prema pisanju italijanskih medija, italijanska premijerka Đorđa Meloni još krajem juna predložila je da se model koji je njena vlada razvila sa Albanijom proširi i na druge zemlje.

Međutim, nisu sve članice EU saglasne sa tim pristupom. Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande Marlaska izjavio je da je Madrid i ranije bio protiv uspostavljanja centara za migrante u trećim zemljama i da to nije bila glavna tema sastanka ministara.

Albanski model još nije dao rezultate

Italija je krajem 2024. završila izgradnju migrantskih centara u albanskim gradovima Šenđin i Gjadar, na osnovu bilateralnog sporazuma sa Tiranom.

Plan je bio da se zahtevi za azil obrađuju van teritorije EU i da se ubrza povratak migranata kojima zaštita nije odobrena.

Međutim, projekat za sada nije dao očekivane rezultate. Iako je planirano da kroz centre prolazi i do 3.000 ljudi mesečno, kroz njih je do sada prošlo svega nekoliko stotina migranata, dok je broj vraćenih bio veoma mali.

Dodatni problem nastao je nakon što je Apelacioni sud u Rimu odlučio da migranti ne mogu ostati u Albaniji dok Sud pravde Evropske unije ne odluči da li se njihove matične države mogu smatrati bezbednim za povratak.

Spajić i ranije odbijao slične predloge

Ovo nije prvi put da se Crna Gora dovodi u vezu sa mogućim prihvatom migranata iz drugih evropskih država.

Britanski list The Times prošle godine objavio je da je tokom jednog panela u Londonu albanski premijer Edi Rama upitao Milojka Spajića da li bi Crna Gora bila spremna da prihvati migrante iz Velike Britanije ukoliko bi zauzvrat dobila velika ulaganja u železničku infrastrukturu.

Spajić je tada u šali odgovorio da bi prihvatio takvu ponudu za investiciju od 10 milijardi evra, ali je njegov kabinet ubrzo saopštio da Crna Gora „ni pod kojim uslovima neće prihvatati migrante iz Velike Britanije“.

Za sada, prema oceni stručnjaka, nema naznaka da bi Podgorica mogla da promeni taj stav, niti da Evropska unija ima mehanizam kojim bi je na to obavezala pre punopravnog članstva.