Rat na Bliskom istoku kao test za Kineze: Kako Peking može da iskoristi sukob SAD i Irana?

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova napade na Iran i ubistvo vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija nazvalo je „ozbiljnim kršenjem suvereniteta i bezbednosti Irana“, uz ocenu da su principi Povelje Ujedinjenih nacija „brutalno pogaženi“.

Energetski interesi u prvom planu

Za Kinu je Iran, uz Rusiju, jedan od ključnih snabdevača energentima, piše Dojče Vele. Procene pokazuju da je čak 90 odsto iranske nafte završavalo na kineskom tržištu, uglavnom preko trećih zemalja, zbog zapadnih sankcija. U tom lancu snabdevanja značajnu ulogu imale su takozvane „flote tankera iz senke“. Od aprila 2025. godine deo iranskog izvoza obračunava se u kineskoj valuti, nakon što je Iran isključen iz međunarodnog platnog sistema SWIFT.

Dodatnu zabrinutost u Pekingu izazvalo je privremeno zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Polovina od približno 20 miliona barela dnevno koji prolaze tim pravcem namenjena je upravo Kini. Dugotrajnija blokada mogla bi ozbiljno da ugrozi energetsku bezbednost najmnogoljudnije zemlje sveta.

Savezništvo protiv američkog uticaja

Pored ekonomskih, veze Kine i Irana imaju i političku dimenziju. Iran je od 2023. član Šangajske organizacije za saradnju (SCO), bezbednosnog saveza koji predvode Kina i Rusija, a od 2024. deo je i proširenog BRIKS-a.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji ocenio je da je „otvoreno ubistvo suverenog šefa države i podsticanje promene režima neprihvatljivo“, podsećajući da su napadi usledili u trenutku kada su SAD i Iran vodili pregovore. Sličan stav zauzela je i Rusija, dok je Severna Koreja akciju nazvala „nezakonitim činom agresije“.

Pitanje međunarodnog prava

Zapadne zemlje, međutim, drugačije tumače situaciju. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da su SAD prethodno pokušale da postignu dogovor sa Teheranom o ograničavanju nuklearnog i balističkog programa, ali bez uspeha.

Ipak, pravni stručnjaci upozoravaju da međunarodno pravo jasno zabranjuje upotrebu sile bez mandata Ujedinjenih nacija ili neposredne samoodbrane.

„Teritorijalni integritet i politička nezavisnost suverene države moraju se poštovati“, ocenjuje profesor međunarodnog prava Kristof Zaferling, dodajući da se u ovom slučaju teško može govoriti o nepostojanju drugih opcija.

„Zakon džungle“ i globalno nadmetanje

Kina optužuje Vašington da primenjuje „zakon džungle“, politiku sile umesto diplomatije. Peking insistira na jačanju uloge Ujedinjenih nacija i multilateralnog poretka, dok istovremeno pokušava da produbi saradnju sa Evropom.

Aktuelna kriza otvara i šire pitanje presedana. Ako bi se logika preventivne samoodbrane primenjivala univerzalno, Kina bi mogla da je upotrebi kao argument u vezi sa Tajvanom, koji smatra svojom teritorijom. Slične argumente, podsećaju analitičari, Rusija je koristila prilikom invazije na Ukrajinu.

Prilika za Peking?

Za Kinu, sukob na Bliskom istoku predstavlja priliku da se predstavi kao „odgovorna sila“ koja poštuje međunarodno pravo i stabilnost, ali i da podstakne globalno nezadovoljstvo američkom politikom.

Dok svet balansira na ivici nove geopolitičke krize, Peking pokušava da učvrsti svoju poziciju, istovremeno štiteći energetske interese i gradeći alternativni blok zemalja koji bi mogao da ospori američku dominaciju. Rat na Bliskom istoku tako postaje i nova faza globalnog nadmetanja velikih sila.