Foto: Jose A. Iglesias / Zuma Press / Richard Pierrin / AFP / STR / AFP / Profimedia

Haiti se trenutno suočava sa teškom situacijom, s obzirom da njegovu prestonicu Port-o-Prens većim delom kontrolišu naoružane bande. Lokalno stanovništvo svakodnevno trpi teror, a žene i deca su najranjivanja grupa. Žene su često meta silovanja, a zločine mahom ne prijavljuju jer strahuju za svoje živote.

Medlin sa Haitija je doživela ljubav na prvi pogled, kada je srela Baptista u crkvenom utočištu u lučkom gradu Ok Kejs na jugu zemlje 2002. godine. Kao zaljubljeni tinejdžeri, na kraju su se venčali nastanili u glavnom gradu ove karipske države, Port-o-Prensu.

Kako je porodica rasla, a posla je bilo sve manje, par je mogao da priušti iznajmljivanje mesta za stanovanje u primorskom naselju, gde su naoružane grupe pretvorile ulice u bojna polja.

Nasilje bandi postalo je toliko intenzivno u julu da su Medlin i Baptist svoje šestoro dece poslali u skloništa radi bezbednosti. Nekoliko dana kasnije, par se proboduio usred noći i zatekao susedstvo u plamenu, prenosi Gardijan.

Foto: EPA-EFE/Johnson Sabin

Zgrabivši ono što su mogli, pobegli su prema prema „Raskršću smrti“ – raskrsnici koju su kontrolisale naoružane bande. Prošli su, priseća se Medlin, ali ih je naoružana banda zaustavila i odvukla u sporednu ulicu.

Baptista su gurnuli na zemlju pre nego što su ga zapalili. Njegove poslednje reči su bile: „Zar ne vidite da smo siromašni?“. Medlin je silovalo više od deset članova bande. Nakon horora, rečeno joj je da beži i da ostavi telo svog muža.

„Nikada do sada nisam bila žrtva“, rekla je Medlin (35), koja je kao i druge žrtve tražila da govori pod pseudonimom iz bezbednosnih razloga.

Haićanke i njihova deca nisu se samo našli u vrtlogu rata bandi u zemlji – već su oni sada sve više na meti silovanja, mučenja, kidnapovanja i ubistava od strane 200 naoružanih grupa koje sada kontrolišu 60 odsto prestonice.

Njihovu nevolju pogoršava nedostatak sigurnostnih skloništa. Više od 96.000 ljudi je raseljeno zbog nasilja bandi, ai ni vlada Haitija ni međunarodna zajednica nisu odobrili formiranje lokacija za bezbedno raseljavanje – koje su bile postavljene tokom prethodnih napada.

Foto: Richard Pierrin / AFP / Profimedia

Desetine žena i devojka silovane su u nekim od 33 improvizovana kampa za raseljena lica, prema rečima grupe BAI, koja pokušava da pomogne ženema koji su napadnute.

U nastojanjima da prikupe podatke, novinari su razgovarali sa više od deset žrtava, kao i humanitarnim radnicima, grupama civilnog društva, grupama za ljudska prava i vladinim zvaničnicia.

Lekari bez granica koji i dalje imaju kliniku u prestonici rekli su da su zabeležili oko 32 slučaja silovanja u samo dva dana u septembru.

Pre nego što se nasilje bandi ukorenilo, nevladina organizacija bi dnevno primala između tri i četiri pacijenta koji su prijavili takvo zlostavljanje, kaže Honorine Uvaringenz, vođa tima MSF-a na klinici na Haitiju.

Sada se, međutim, svakog meseca beleži oko 130 žrtava rodno zasnovanog nasilja. Od toga, 100 su žrtve silovanja.

Naoružane grupe su se umnožile od ubistva predsednika Žovanela Moisa u julu 2021. godine, a uprkos velikom nasilju, političko rešenje tek treba da se materijalizuje.

Foto: Richard Pierrin / AFP / Profimedia

De fakto lider Haitija, Ariel Henri, pozvao je strane trupe da intervenišu, ali se skoro 100 grupa civilnog društvena protivi intervenciji.

„Ratno oružje“

U istom talasu nasilja u kojem je stradao Baptista, a Medlin je silovana, Natali – tada u šestom mesecu trudnoće i majka četvoro dece – rekla je da su je silovali naoružani muškarci dok se vraćala nakon traženja prečišćene vode u blizini prelaza između dve rivalske bande u Port-o-Prensu.

Od napada, Natali je svoju decu dala u sirotište.

„Nije da ne volim svoju decu. Jednostavno više nisam mogla da se nosim sa situacijom“, rekla je Natali, objašnjavajući da se plašila da će njeni sinovi biti regrutovani u bande ako ostanu.

Ona nije prijavila silovanje, plašeći se odmazde.

Foto: STR / AFP / Profimedia

Sa više od 60 odsto stanovništva koje je nazaposleno i skoro 77 odsto ljudi koji žive sa manje od 2 dolara dnevno, veliki broj mladih se okreće ka bandama kao sredstvu za preživljavanje.

Talas nasilja bandi sprečio je žene da prijave slučajeve silovanja. MSF je zabeležio otprilike 980 slučajeva seksualnog nasilja u 2021. godini, što je pad od 23 odsto u odnosu na 1.275 slučajeva u 2020. godini.

Bande koriste seksualno nasilje kao oružje protiv zajednica koje sarađuju sa rivalskim frakcijama. Žene su nasilno regrutovane, zarađujući novac za prikupljanje informacija ili krađi iz domova prema rečima žena koje su pobegle sa područja pod kontrolom bandi. Neke žene su čak formirale i sopstvene bande.

Foto: Richard Pierrin / AFP / Profimedia

Kampovi za raseljene

Medlin, koja se ponovo spojila sa šestoro dece ubrzo nakon Baptistinog ubistva, sada spava među 3.000 ljudi koji žive u javnom parku na otvorenom u prestonici, u blizini međunarodno aerodroma. Otkako su je silovali, Medlin spava sa nogama prebačenim preko svojih pet ćerki.

Lokacije raseljenog stanovništva su se pojavile širom glavnog rada. U nekim kampovima više od 60 odsto raseljenih su žene i deca.

PROČITAJTE JOŠ:

Advokati su pomagali više od 30 žena koje su prijavile silovanja, ali je fiskulturna sala koja je služila za to, zatvorena u julu.

Neke od navodnih zloupotreba su bili u rukama lokalnih humanitarnih radnika ili vladinih zvaničika. Međutim, ni agencije UN, ni vlada Haitija nisu preduzele mere da reše probleme.

Do sada su se formalni centri za raselena lica posmatrali kao poslednje sredstvo. UN se mučio da finansira svoje operacije tamo, a izlaslanica UN-a Helen La Lajm je upozorila da na „humanitarnu katastrofu“.

Anđelika je rekla da je četvoro dece izgubila u nasilju bandi. Njena ćerka je silovana i ubijena u julu.

Neke žrtve i humanitarni radnici su rekli da neke vođe bandi koriste svoj autoritet da oduzmu nevinost devojkama na svojoj teritoriji.

„Ženska tela se koriste kao oružja“, rekla je Rozi Ogist Lusena, menadžerka programa u Nacionalnoj mreži za ljudska prava.

Silovanje je korišćeno kao oružje kontrole pre nego što je Hiati postao nezavistan 1804. godine. Silovanje je u ovoj zemlji označeno kao zločin tek 2005. godine.

BONUS VIDEO: Migranti iz Haitija na američkoj granici

Komentari

Svi komentari (0)