"Raketa koju je nemoguće presresti" Šta je "Orešnik" i da li je toliko opasan kao što Kremlj govori

Reč je o hipersoničnoj balističkoj raketi srednjeg dometa, čije ime u prevodu znači „lešnik“, a koja je do sada samo jednom ranije korišćena u ratu – u novembru 2024. godine.

Tada je, prema navodima ukrajinskih izvora, raketa bila opremljena lažnim bojevim glavama i izazvala je ograničenu štetu, jer je, kako se veruje, služila kao test. Ukoliko je u najnovijem napadu Orešnik nosio eksplozivne bojeve glave, to bi bio prvi put da je ovo oružje upotrebljeno sa punim razornim učinkom. Rusija tvrdi da su meta bili objekti „kritične infrastrukture“, ali razmere štete zasad nisu poznate.

Nađeni delovi rakete

Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) prikazala je delove rakete pronađene nakon napada, a fotografije je na svom nalogu na mreži Iks (X) objavio Anton Geraščenko.

Među pronađenim komponentama nalaze se jedinica za stabilizaciju i navođenje, koja predstavlja „mozak“ rakete, rezervni delovi motora, fragmenti mehanizma za orijentaciju, kao i mlaznice sa platforme lansirne jedinice.

Ukrajina jasno ističe da upotreba ove rakete protiv civilne infrastrukture predstavlja ratni zločin Rusije.

SBU upozorava da je napadom na civilne objekte u blizini granice sa Evropskom unijom Kremlj pokušao da uništi ključnu infrastrukturu neophodnu za preživljavanje stanovništva u izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima.

Šta je posebno kod Orešnika

Prema oceni vojnih stručnjaka, ključna osobina Orešnika jeste mogućnost da nosi više bojevih glava koje mogu istovremeno da pogode različite ciljeve, što je karakteristika tipična za interkontinentalne balističke rakete. Ovaj projektil zasnovan je na sistemu RS-26 „Rubež“, koji je prvobitno razvijan kao interkontinentalna raketa.

Kao i mnogi drugi ruski sistemi, Orešnik može da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, mada nema naznaka da je u poslednjem napadu korišćena nuklearna komponenta. Ukrajina je ranije saopštila da je raketi iz 2024. godine bilo potrebno oko 15 minuta da pogodi cilj nakon lansiranja iz južne Rusije, uz brzinu od oko 13.600 kilometara na sat.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je tvrdio da je Orešnik nemoguće presresti i da njegova razorna moć, čak i sa klasičnom bojevom glavom, može da se poredi sa nuklearnim oružjem. Međutim, pojedini zapadni vojni stručnjaci smatraju da su te tvrdnje preterane. Američki zvaničnici su još krajem 2024. ocenili da se ne radi o „oružju koje menja tok rata“, već o eksperimentalnom sistemu kojim Rusija raspolaže u ograničenom broju.

Od 2024. godine Rusija je započela serijsku proizvodnju Orešnika i isporučila ga svom savezniku Belorusiji.

Zašto je raketa upotrebljena sada

Rusko Ministarstvo odbrane navelo je da je napad Orešnikom izveden kao odgovor na, kako tvrde, pokušaj ukrajinskog napada dronovima na jednu od rezidencija Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti krajem prošle godine. Ukrajina je te navode odbacila kao lažne i saopštila da se takav napad nikada nije dogodio.

Putin je ranije pretio upotrebom Orešnika, uključujući i napade na „centre donošenja odluka“ u Kijevu, ukoliko Ukrajina nastavi da koristi zapadno oružje dugog dometa protiv ruskih ciljeva. Ipak, do sada se uzdržavao od takvog poteza.

Najnoviji napad bio je usmeren na Lavovsku oblast na zapadu Ukrajine, u blizini granice sa Poljskom, članicom NATO-a. Ukrajinski ministar spoljnih poslova ocenio je da je reč o „globalnoj pretnji“ koja zahteva međunarodni odgovor.

Do eskalacije dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp pokušava da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, gotovo četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.