Rusija puca po šavovima pod Trampovim pritiskom, a Putin upire prst u starog neprijatelja i tvrdi da sprema državni udar

Kada su ruske specijalne snage u oktobru 2003. godine, naoružane do zuba, izvukle Mihaila Hodorkovskog iz privatnog aviona u Sibiru, to je bio ključni trenutak u ranim godinama vladavine Vladimira Putina.

Hodorkovski, tada najbogatiji čovek u Rusiji i vlasnik naftno-gasne kompanije Jukos, bio je otvoreni kritičar predsednika i postao je prvi oligarh koji je završio u zatvoru kada je Putin krenuo da gasi svaku naznaku neslaganja.

Uništenje Jukosa označilo je početak kraja tržišne ekonomije i bilo kakve transparentnosti u Rusiji.

Danas, gotovo 22 godine kasnije, Rusija je totalitarna država – a Putin, izgleda, ponovo vidi Hodorkovskog kao pretnju.

Ovog meseca, FSB je optužio Hodorkovskog, koji živi u izgnanstvu u Londonu, i 22 člana Antiratnog komiteta Rusije za planiranje državnog udara.
Prema FSB-u, komitet, osnovan radi suprotstavljanja ratu u Ukrajini, navodno radi na „nasilnom preuzimanju vlasti i rušenju ustavnog poretka“.

Hodorkovski tvrdi da su optužbe lažne, dok analitičari smatraju da je reč o znaku sve veće nesigurnosti u Kremlju.

„To nam pokazuje da je režim paranoičan“, kaže Džon Herbst iz Atlantskog saveta za britanski Telegraf. „Putin traži neprijatelje kako bi ojačao svoj režim.“

Ruska ekonomija na ivici kolapsa

Ruska privreda pokazuje prve znakove pucanja. Kamatne stope su visoke, troškovi državnog zaduživanja rastu, a ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov upozorio je još u junu da je zemlja „na ivici recesije“.

Sve su glasnija upozorenja da bi talas loših kredita mogao izazvati finansijsku krizu.

Istovremeno, pojavljuju se džepovi otpora – u Sankt Peterburgu su se stotine ljudi okupile na trgu pevajući zabranjenu antiratnu pesmu koja poziva na Putinovo svrgavanje.

Ukrajina je pojačala napade dronovima na ruske naftne rafinerije, ozbiljno poremetivši snabdevanje gorivom.

Sada i Donald Tramp pojačava pritisak – posle nezadovoljstva zbog zastoja u mirovnim pregovorima, američki predsednik je u sredu uveo nove sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama.

Kao odgovor, Indija i Kina, glavni kupci ruske nafte, ograničile su kupovine – što preti da preseče ključni izvor prihoda za Putinovu ratnu mašinu.
„Prvi put posle tri i po godine, Rusija zaista oseća udarac“, kaže Timoti Eš iz Četam hausa. „Mislim da u Kremlju vlada panika.“

Bankarska kriza na horizontu

Ruska ekonomija je do sada iznenađujuće dobro podnosila rat, ali analitičari tvrde da se prava cena tek sad pokazuje.
Država je naterala banke da kreditiraju vojnu industriju – bez standardnih provera i rezervi za rizik.
„Rat se finansira pozajmicama, samo što to ne stoji u budžetu“, objašnjava Krejg Kenedi sa Harvardovog centra za ruske i evroazijske studije.

Prema njegovim podacima, čak 23% svih korporativnih kredita – oko 190 milijardi dolara – otišlo je firmama iz vojne industrije. To čini više od trećine godišnjeg budžeta Rusije.

Kamate su rekordno visoke – 16,5%, a prošle jeseni čak 21%.

Direktor Rosteka Sergej Čemezov upozorio je da je sektor pred bankrotom, dok šef Sberbanke German Gref priznaje da mnoge firme više ne mogu da otplaćuju dugove.

U julu je „Blumberg“ otkrio da se tri najveće ruske banke pripremaju da traže pomoć centralne banke, jer im se gomilaju nenaplativi krediti.
Iako guvernerka Elvira Nabiulina tvrdi da je sistem „stabilan“, broj restrukturiranih zajmova naglo raste – što ukazuje na to da mnogi dužnici više ne mogu da posluju.

Nestašica goriva i pad životnog standarda

Rat sada direktno pogađa građane. Ukrajinski dronovi pogodili su 21 od 38 najvećih rafinerija u Rusiji, što je izazvalo rast cena benzina za 40% od početka godine.

U Krimu je uvedena racionalizacija goriva, a u Sibiru se zatvaraju male pumpe. Snimci ogromnih redova za benzin preplavili su društvene mreže.
Dok vojna proizvodnja jedina raste, civilna privreda je u recesiji.

„Niko nema keša“, izjavio je jedan direktor ruske korporacije za portal IntelliNews. „Svaka slobodna rublj ide na otplatu dugova.“

Kremlj u panici i bez naslednika

Putin je već preživeo pokušaj puča – u junu 2023. Jevgenij Prigožin iz Vagner grupe pokrenuo je pobunu, ali je ubrzo poginuo u padu aviona.
Hodorkovski, međutim, nije vojna pretnja – on iz izgnanstva vodi Antiratni komitet. Njegov slučaj, kaže, pokazuje „anksioznost Kremlja u vezi sa tranzicijom vlasti“.

„Ako Putin sutra umre, nema jasnog naslednika“, kaže on. „Premijera nije birao narod, sudije je postavio Putin, parlament je izabran na nameštenim izborima. U takvom sistemu, međunarodna legitimnost opozicije može postati ključna.“
Analitičarka Anđela Stent iz Džordžtauna ocenjuje da Kremlj želi da potvrdi narativ o „zaveri Zapada da razbije Rusiju“.
„Kad se uplaše, oni jednostavno povećaju broj ljudi koje proglašavaju stranim agentima i ekstremistima“, dodaje bivši ministar Vladimir Milov.

Zavisnost od Kine

Zbog sankcija, Rusija se sve više oslanja na Kinu – ali Peking ne podržava Moskvu bezuslovno.

„Putinova ratna mašina zavisi od saradnje sa Kinom“, kaže Hodorkovski. „Si Đinping bi mogao da sruši rusku ekonomiju i zaustavi rat sutra ako to odluči.“

Kina, iako kupuje rusku naftu, istovremeno uvozi ruski ugalj uz carine i preplavljuje Rusiju jeftinim čelikom i automobilima, što uništava domaću industriju.

Kompanija Avtovaz razmatra prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju zbog pada prodaje.
Ruski javni finansijski sistem je u haosu – planirani deficit za 2025. sada iznosi 2,6% BDP-a, pet puta više od početne prognoze.
To je najveći godišnji deficit od pandemije.

Pad cena nafte, koji je pogodio izvozne i poreske prihode, dodatno pogoršava situaciju, dok rashodi zbog rata rastu za 20% godišnje.

Rezerve u Nacionalnom fondu blagostanja prepolovljene su – sa 10 na 4,2 biliona rubalja.

Država podiže poreze i zadužuje se: planirano je povećanje PDV-a sa 20% na 22%, dok izdavanje obveznica raste za više od 100% godišnje.
Kamatne stope na državne obveznice sada su 15,2%, što dramatično poskupljuje novo zaduživanje.

Tramp pojačava pritisak

Donald Tramp, koji je u drugom mandatu uspostavio „veoma blizak odnos“ sa Putinom, sada menja ton.
Nakon što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbio prekid vatre koji bi „zamrznuo front“, Tramp je uveo sankcije kompanijama Rosnjeft i Lukoil – prve otkad je ponovo postao predsednik.

Ključno je da je Bela kuća zapretila sankcijama i bankama koje obrađuju plaćanja za te izvoze, što je nateralo Kinu i Indiju da smanje kupovine ruske nafte.

Cene nafte su privremeno porasle, ali analitičari ističu da globalno tržište ima višak ponude – pa je cena Brenta i dalje niža za više od 13% od početka godine.

Nove sankcije pogađaju oko tri miliona barela dnevno – gotovo polovinu ruskog izvoza.

„Vetrovima je promenjen pravac“, kaže Tom Kiting iz londonskog RUSI instituta. „Ovo je ključni trenutak za Rusiju.“

Putinu ponestaje karata

Dok se privreda urušava, Putin ostaje bez aduta.

„Svi ustupci koji su mogli biti ponuđeni Putinu već su na stolu. Sada je vreme da Tramp zaigra ulogu ‘lošeg policajca’“, poručuje Hodorkovski.
I Tramp izgleda misli isto: „Odjednom će im se ekonomija srušiti“, rekao je novinarima u Ovalnom kabinetu.

Rusija je, po svemu sudeći, stigla do tačke pucanja — a u Kremlju raste strah da bi sledeći udar mogao doći iznutra.