Onkolog s Harvarda raskrinkao najveće mitove o ishrani i malo nam je laknulo

„Dobra ishrana se odnosi na izgradnju navika koje možete održavati godinama, a ne samo nekoliko sedmica", kaže harvardski onkolog dr Ezekiel J. Emanuel, profesor medicinske etike i zdravstvene politike na Univerzitetu u Pensilvaniji.

Uvek je dobra ideja konsultovati se sa svojim lekarom pre nego što napravite bilo kakve veće promene u ishrani, jer se potrebe svakoga razlikuju. Međutim, postoje neki uobičajeni mitovi o ishrani koje bi trebalo razbiti, prenosi CNBC.

Sve grickalice su loše

Prosečna odrasla osoba konzumira gotovo 500 kalorija dnevno iz grickalica, uglavnom iz ultra-prerađene hrane poput čipsa, kolačića i industrijskih deserta. Ova hrana je dizajnirana da podstakne prejedanje.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu puno ultra-prerađene hrane unose više kalorija u kratkom vremenskom periodu i brže dobijaju na težini, čak i kada im je unos energije na papiru isti. Ova vrsta ishrane je takođe povezana s većom ukupnom smrtnošću.

Ali, to ne znači da su sve grickalice loše. Zdrave grickalice mogu poboljšati vaše zdravlje. Orašasti plodovi, voće, jogurt, humus i povrće sadrže vlakna, proteine i zdrave masti koje vas zasićuju bez izazivanja naglog porasta šećera u krvi, prenosi N1info.ba.

Potrebno nam je više proteina

Većina ljudi već unosi dovoljno proteina, kaže stručnjak. Preporučeni dnevni unos je oko 0,75 do 1 gram proteina po kilogramu telesne težine. Proteinski prahovi nisu čudotvorno rešenje. Jedna analiza je pokazala da dve trećine praškova testiranih u SAD-u sadrži opasne nivoe olova. Međutim, treba imati na umu da je kontrola hrane preko okeana drugačija nego ovde: generalno, hrana u Evropskoj uniji je strože kontrolisana i sadrži manje potencijalno štetnih supstanci.

Osobama starijim od 60 godina, koje tokom godina gube mišićnu masu, može biti potrebno nešto više proteina. Isto važi i za sportiste ili ljude koji se oporavljaju od bolesti.

Ali za većinu ljudi, izvori proteina iz celovitih namirnica poput mahunarki, sočiva, jogurta i ribe sigurniji su i korisniji izbor od dodataka ishrani ili prekomerne konzumacije crvenog mesa.

Dodaci ishrani sa vlaknima deluju jednako dobro kao i celovite namirnice

Samo mali broj odraslih ispunjava preporučeni dnevni unos vlakana, što predstavlja ozbiljan problem. Ishrana bogata vlaknima povezana je sa manjim rizikom od raka debelog creva, dijabetesa tipa 2 i značajno manjim rizikom od srčanih bolesti.

Međutim, dodaci ishrani sa vlaknima nisu isto što i celovite namirnice. Većina sadrži samo jednu vrstu vlakana i ne oponaša raznolikost koja se nalazi u voću, povrću, mahunarkama i celovitim žitaricama. Malo njih ima dokazane kliničke koristi.

Mlečni proizvodi sa niskim udelom masti nisu uvek bolji izbor

Konzumiranje mlečnih proizvoda povezano je sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2 i boljim razvojem kod dece, bez obzira na sadržaj masti.

Uverenje da punomasni mlečni proizvodi uzrokuju gojaznost nije potkrepljeno dokazima. Naprotiv, istraživanja pokazuju da deca koja konzumiraju punomasne mlečne proizvode imaju manji rizik od prekomerne telesne težine u odnosu na onu koja konzumiraju verzije sa manje masti. Slični obrasci uočavaju se i kod odraslih.

Holistička ravnoteža u vašoj ishrani je važna. Birajte mlečne proizvode koji vam odgovaraju i koje možete uključiti u svoju ishranu na razuman i uravnotežen način.

Sve masti su loše

Godinama slušamo da nas masti goje, ali zanimljivo je da je u nekim studijama smanjenje unosa masti povećalo stopu gojaznosti i dijabetesa.

Zdrave masti su neophodne. Namirnice poput orašastih plodova, maslinovog ulja, punomasnih mlečnih proizvoda, pa čak i tamne čokolade, povezane su sa manjim povećanjem telesne težine u poređenju sa prerađenim žitaricama i slatkim grickalicama.

Biljna ulja, posebno ekstra devičansko maslinovo ulje, naročito su dobro proučena. Čak i mali dnevni unos povezan je sa manjim rizikom od prerane smrti.

Problem nije u mastima, već u ultra-prerađenoj hrani koja ima visok sadržaj šećera, a nizak sadržaj vlakana.

Lošu ishranu možemo „sagoreti“ vežbanjem

Mnogi veruju da dodatna fizička aktivnost može neutralisati posledice nezdrave ishrane. Nažalost, to nije tačno. Istraživanja pokazuju da ljudi sagorevaju otprilike isti broj kalorija dnevno bez obzira na nivo fizičke aktivnosti.

Vežbanje je izuzetno važno za zdravlje – poboljšava san, raspoloženje, kognitivne sposobnosti, gustinu kostiju i društvene veze. Ali ne može nadoknaditi loše prehrambene navike.

Zdrava ishrana znači stvaranje načina života u kojem su zdravi izbori jednostavni i održivi: celovite namirnice, umerene porcije i obroci podeljeni sa ljudima u čijem se društvu osećate dobro.