Profesor otkriva kada je najbolje, a kada najgore vreme da popijete prvu kafu: Svi piju pre doručka, ali...

Kofein je, prema njegovim rečima, pri samom vrhu te liste, jer deluje snažno, dosledno i apsorbuje se u gotovo svim tkivima u telu.

Zašto kofein toliko deluje

Efekti kofeina zasnovani su na nekoliko mehanizama. On stimuliše nervni sistem i podiže nivo adrenalina, zbog čega se osećamo manje umorno. Podstiče sagorevanje masti kao izvora energije, čime štedi zalihe glikogena i produžava izdržljivost tokom napora.

Istovremeno blokira receptore za adenozin, neurotransmiter koji signalizira organizmu da je vreme za odmor i san. Upravo zato se posle šoljice kafe osećamo budnije i energičnije.

Ali ista ta snaga može da radi i protiv nas. Kafa popodne ili uveče otežava uspavljivanje. Prevelika količina kofeina može izazvati nervozu, ubrzan rad srca ili osećaj anksioznosti, posebno ako nemamo način da „potrošimo“ tu dodatnu energiju.

Kada je pravo vreme za kafu

Nauka sve preciznije ispituje ne samo koliko kofeina unosimo, već i kada ga unosimo. Istraživanje koje je sproveo Bets pokazalo je da jaka kafa odmah nakon loše prospavane noći može narušiti kontrolu šećera u krvi tokom dana.

Kada se kafa popije pre doručka, naročito posle nedostatka sna, dolazi do značajno većeg skoka glukoze i insulina. To znači da telo slabije podnosi šećer i teže reguliše metaboličke procese. Dugoročno, loša regulacija šećera u krvi povezuje se sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Preporuka je da se sa kafom sačeka barem sat vremena nakon doručka, kako bi se varenje i apsorpcija hranljivih materija nesmetano završili.

Ako je cilj bolji trening, idealno je popiti kafu 45 do 60 minuta pre fizičke aktivnosti. Toliko je potrebno da kofein dostigne vrhunac u krvi i pokaže maksimalan efekat. Kod osoba koje retko piju kafu efekti mogu trajati i četiri do šest sati, dok kod redovnih konzumenata obično traju kraće.

Kofein i mozak

Kada je reč o mentalnim performansama, rezultati su donekle podeljeni. Dobro tempirana kafa može poboljšati koncentraciju pred ispit ili važan sastanak. Postoje i istraživanja koja pokazuju da kofein unet odmah nakon učenja može pomoći u konsolidaciji pamćenja.

Međutim, preterivanje može imati suprotan efekat. Studenti koji kofein koriste kao zamenu za san često narušavaju kvalitet i trajanje sna, što dugoročno pogoršava akademske rezultate.

Da li je kafa zapravo dobra za zdravlje?

Umerena konzumacija kofeina, posebno ujutru, prema većini studija, ima više koristi nego štete. Postoje dokazi da redovno, ali razumno pijenje kafe može biti povezano sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, demencije i određenih hroničnih bolesti.

Na kraju, možda je najveća prednost kofeina to što nam pomaže da započnemo dan aktivno. A aktivan, dinamičan način života jedan je od ključnih faktora dugoročnog zdravlja.