Putin se hvali „letećim Černobiljom“, a Tramp mu poručuje: „Naša nuklearna podmornica je kod njihove obale"

„Oni znaju da imamo nuklearnu podmornicu — najbolju na svetu — odmah uz njihove obale. Dakle, nama ne treba raketa koja leti skoro 13.000 kilometara. Oni se s nama ne igraju, a ni mi se ne igramo s njima. Stalno sprovodimo testiranja raketa, ali, kao što sam rekao, imamo nuklearnu podmornicu — ne moramo da gađamo s takvih udaljenosti“, rekao je Tramp.

„Uzgred, on bi trebalo da završi rat u Ukrajini. Rat koji je trebalo da traje nedelju dana uskoro ulazi u četvrtu godinu. To bi trebalo da radi, a ne da testira rakete“, dodao je Tramp u razgovoru s novinarima u predsedničkom avionu Air Force One.

Šta je Putin juče objavio?

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin juče je saopštio da je Rusija uspešno testirala krstareću raketu na nuklearni pogon Burevestnik, sposobnu da nosi nuklearnu bojevu glavu. Moskva tvrdi da raketa može da izbegne svaki protivraketni sistem i najavila je njeno raspoređivanje. Amerikanci su ovu raketu nazvali „leteći Černobil“.

Ruski general Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba, rekao je Putinu da je raketa preletela 14.000 km i bila u vazduhu oko 15 sati tokom testa koji je izveden 21. oktobra.

Rusija tvrdi da je raketa 9M730 Burevestnik — koju je NATO nazvao SSC-X-9 Skyfall — „nepobediva“ za postojeće i buduće protivraketne sisteme, sa skoro neograničenim dometom i nepredvidivom putanjom leta. „To je jedinstveno oružje koje niko drugi na svetu nema“, rekao je Putin, obučен u kamuflažnu uniformu, na sastanku u komandnom štabu sa generalima koji nadgledaju rat u Ukrajini, kako prenosi saopštenje Kremlja.

Putin je dodao da su mu neki ruski stručnjaci nekada govorili da takvo oružje verovatno nikada neće biti moguće napraviti, ali da je, kako tvrdi, završeno njegovo „ključ­no testiranje“.

Gerasimov je istakao da je projektil imao nuklearni pogon i da je ovaj test bio drugačiji po tome što je leteo na izuzetno veliku udaljenost, iako je domet, u suštini, praktično neograničen. Naveo je da bi mogao da savlada svaku protivraketnu odbranu.

Rusija i SAD zajedno imaju više od 10.000 nuklearnih bojevih glava

Putin je u sredu nadgledao vežbe ruskih strateških nuklearnih snaga na kopnu, moru i u vazduhu, čime je vežbana njihova spremnost i komandna struktura. „Naše moderne nuklearne snage odvraćanja su na najvišem nivou“, rekao je Putin i dodao da su superiorne u odnosu na bilo koju drugu nuklearnu silu.

Rusija i Sjedinjene Države zajedno drže oko 87% svetskog nuklearnog arsenala — dovoljno da višestruko unište planetu. Prema Federaciji američkih naučnika (FAS), Rusija ima 5.459 nuklearnih bojevih glava, a SAD 5.177.

„Strateške snage su sposobne u potpunosti da sačuvaju nacionalnu bezbednost Ruske Federacije i Saveza Rusije i Belorusije“, rekao je Putin.

Brojni neuspešni testovi

Program Burevestnik prate brojni neuspesi. Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Rusija je od oktobra 2023. sprovela 13 testiranja, od kojih nijedno nije bilo potpuno uspešno. Najduži zabeleženi let trajao je svega dve minute i raketa je prešla tek 35 kilometara.

Jedno od testiranja 2019. završilo se tragično: nakon pada projektila u Barentsovo more, pri izvlačenju je eksplodirao uređaj u kojem je poginulo sedam osoba, među kojima su bili i nuklearni stručnjaci. Radioaktivni oblak tada se proširio do obližnjeg grada Severodvinska, a čestice su kasnije detektovane i u Skandinaviji.

Međunarodna zabrinutost i ruske tvrdnje

Još 2020. godine tadašnji američki izaslanik za kontrolu naoružanja Marshall Billingslea pozvao je Rusiju da obustavi razvoj projektila, upozoravajući na velike ekološke rizike. Istakao je da nuklearni pogon može ispuštati radioaktivne materijale tokom leta i kontaminirati područja pada.

Ipak, Putin je u oktobru 2023. izjavio da je poslednje testiranje „uspešno“ i da je razvoj Burevestnika „skoro dovršen“.

Trebao bi postati prvi operativni projektil te vrste

Za razliku od standardnih krstarećih projektila koji koriste mlazne motore, Burevestnik koristi nuklearni reaktor kao pogon. Trebalo bi da postane prvi operativni projektil te vrste. SAD su istraživale sličan koncept 1950-ih i 1960-ih u okviru projekta Pluton, ali su ga obustavile zbog opasnosti po stanovništvo.

Napredni pogonski sistem Burevestnika i gotovo neograničen domet mogli bi Rusiji omogućiti upotrebu ove rakete na radikalno nove načine. Direktor britanske odbrambene obaveštajne službe, general James Hockenhull, izjavio je 2020. da Moskva testira sistem s „globalnim dometom koji omogućava napad iz neočekivanih pravaca“ i da raketa ima „gotovo neograničeno vreme krstarenja“. To bi značilo da projektil može dugo kružiti oko mete pre napada, pa čak i obleteti Zemlju, navodi Financial Times.

Usporedba sa Tomahawkom

Dok američki krstareći projektil Tomahawk, sa dometom do oko 2.500 km, ne može dosegnuti interkontinentalne ciljeve, motor Burevestnika bi teoretski mogao raditi danima, omogućavajući raketi da iz baze u Rusiji pogodi ciljeve čak i u SAD, ukoliko leti nisko kako bi izbegao radare. Ipak, i pored mogućnosti pogonskog sistema, precizno navođenje na cilj ostaje ogroman izazov.

Iako Burevestnik možda teže biva otkriven, on nije potpuno nevidljiv. Krstareće rakete su manje uočljive jer stvaraju snažan toplotni trag samo pri lansiranju; nakon toga je toplotni ispušni trag manji — moguće ga je detektovati, ali ga je teže pratiti, naročito satelitima koji posmatraju kroz često zamućenu atmosferu.

Za Burevestnik ta prednost ipak blede što duže raketa krstari: puštanje projektila u stanje pripravnosti dugo vremena dalo bi kopnenim, pomorskim, vazdušnim i svemirskim odbrambenim sistemima NATO-a više vremena za otkrivanje i presretanje.