Pričalo se da je zbog njegovog izručenja srpski biznismen zvao Dijega Maradonu, a onda je brutalno izrešetan u garaži na Novom Beogradu: 11 godina od ubistva Gorana Radomana

Goran Radoman je kobnog dana parkirao svoj automobil BMW podgoričkih tablica u garaži jedne stambene zgrade na Novom Beogradu i krenuo ka ulazu u zgradu. Međutim, u mračnom delu garaže sačekao ga je naoružani ubica, koji je prethodno podigao sigurnosne kamere zgrade, kako bi se zaštitio.

Ubica je otvorio vatru i ispalio 25 metaka u Radomana, a potom pobegao. Ubrzo je beogradska štampa izvestila da je na Novom Beogradu ubijen Crnogorac koji je odranije poznat policiji po krivičnim delima, a vest se pronela i do njegove rodne Crne Gore.

Jedanaest godina kasnije, ubica Gorana Radomana je ostao nepoznat. Govorkalo se proteklih godina da je oroz povukao mladić sa Novog Beograda, koji je u međuvremenu uhapšen u Južnoj Americi. Ipak, do danas je zvanično ovaj slučaj nerasvetljen, pa tako nije odgovoreno na pitanje ko je direktni izvršilac, premda se motiv ubrzo saznao.

Ispostavilo se da je Goran Radoman bio odgovoran za nestanak 200 kilograma kokaina, koji je pripadao tada jedinstvenom kotorskom klanu, čiji je član bio i Radoman. Glavna "delatnost" ove grupe bio je međunarodni šverc kokaina.

Goran Radoman je po zanimanju bio pomorac, a u svom vlasništvu je imao i pomorsku kompaniju. Zbog prirode ilegalnog biznisa koji je bio osnovni izvor prihoda ovoj kriminalnoj grupi, sumnjalo se da ta firma predstavlja paravan za ilegalne poslove transporta nedozvoljenih supstanci.

Zvali Maradonu?

Radoman je inače, kako je otkriveno u emisiji "Slučaj", još 2011. godine uhapšen na Kubi, zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginula jedna devojka. Goranov brat Vladan je zatražio da sa Kube Radoman bude izručen Srbiji i tada dolazi do niza čudnih poteza koje su napravile Srbija i Crna Gora.

Nakon molbe Radomanovog brata, Ministarstva pravde Srbije se, zvaničnim putem, obraća kubanskim vlastima. Ministarstvo pravde Kube je srpskim kolegama odgovorilo da su razmotrili molbu za izručenje Radomana i da je njihov konačan stav da bi Ministarstvo pravde Crne Gore trebalo da uputi zamolnicu za transfer, jer je Radoman crnogorski državljanin.

Proces izručenja je trajao do 2013. godine, kada su kubanske vlasti postavile uslove koje crnogorski pravosudni organi moraju da ispune kako bi se obavilo izručenje. Međutim, te uslove Crna Gora nije ispunila, a u Kuba je, uprkos tome transfer Radomana dozvolila.

Zbog sumnjive razmene dokumenata u vezi sa ovim izručenjem, pojedini beogradski mediji objavljuju, pozivajući se na nezvanična saznanja, da je jedan srpski biznismen zbog izručenja Radomana zvao čuvenog fudbalera Dijega Maradonu, koji je potom intervenisao kod tadašnjeg prvog čoveka Kube Fidela Kastra.

Podela na "kavčane" i "škaljarce"

Ubistvo Gorana Radomana dovelo je do podele jedinstvenog kotorskog klana na dva dela - kavački, kojim upravljaju Radoje Zvicer i Slobodan Kašćelan i škaljarski - kojim je rukovodio pokojni Jovan Vukotić sa svojim bratom Igorom i saradnicima.

Obe frakcije ove grupe nastavile su da se bave međunarodnim švercom kokaina, a paralelno sa tim, odigravali su se mafijaški obračuni na ulicama Srbije i Crne Gore. Grupe su počele da traže uporište i u okolnim zemljama, pa su se tako oba klana proširila i srpskim podzemljem, gde su obe strane stvorile saveznike.

Do sada je u tom ratu ubijeno na desetine osoba, prema nekim procenama više od 60. Neki od njih bili su i slučajne žrtve, koje nisu imale dodirnih tačaka sa kriminalom, ali su se našli "u pogrešno vreme na pogrešnom mestu".

Prvi veliki udarac ovim kriminalnim grupama zadat je tek nakon što su istražitelji iz zemalja Evropske unije, poput Francuske, uspeli da otključaju kriptovanu Skaj komunikaciju, koju su poslednjih godina koristili za međusobnu komunikaciju, smatrajući je bezbednim kanalom.

Isplivale su poruke sa jezivim detaljima zločina, brojni audio i video snimci koji opisuju vršenje najtežih krivičnih dela, otkriveno je na koji način se ovakve grupe organizuju, kako funkcionišu, kako izgleda njihova hijerarhija. Te poruke dostavljene su i nadležnim istražnim organima Srbije, kao i Crne Gore. Sa ove tačke gledišta se čini da je Crna Gora mnogo više uradila po pitanju borbe protiv organizovanih kriminala, iza rešetaka su završili pojedini tužioci, sudije, brojni policajci i bezbednjaci... Srbija, čini se, i dalje čeka.