Putin traži od Zapada da mu ovo obeća: Ruski predsednik ima pet uslova za kraj rata u Ukrajini, izvori otkrivaju detalje

Predsednik SAD Donald Tramp više puta je izjavio da želi da okonča najsmrtonosniji evropski sukob od Drugog svetskog rata, a poslednjih dana je pokazao sve veću frustraciju prema Putinu, upozorivši u utorak da ruski lider „se igra vatrom“ odbijajući da učestvuje u pregovorima o prekidu vatre s Kijevom, dok njegove snage beleže napredak na frontu.

Nakon više od dva sata razgovora s Trampom prošle sedmice, Putin je izjavio da se složio da sarađuje sa Ukrajinom na memorandumu kojim bi se utvrdili osnovni oblici mirovnog sporazuma, uključujući i vremenski okvir za prekid vatre. Rusija tvrdi da trenutno izrađuje svoju verziju memoranduma i da ne može da proceni koliko će to trajati, piše Rojters.

Kijev i evropske vlade optužuju Moskvu da odugovlači pregovore kako bi iskoristila napredak na istoku Ukrajine.

„Putin je spreman na mir, ali ne po svaku cenu“, rekao je jedan visoki ruski izvor, blizak vrhu Kremlja, koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Putin ima pet uslova

Tri ruska izvora navode da Putin želi „pisanu“ garanciju velikih zapadnih sila da se NATO, koji predvode SAD, neće širiti na istok – što podrazumeva da se Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i drugim bivšim sovjetskim republikama definitivno uskrati članstvo.

Takođe, Rusija traži da Ukrajina ostane neutralna, da se ukine deo sankcija, reši pitanje zamrznute ruske državne imovine na Zapadu i obezbedi zaštita za rusko govorno stanovništvo u Ukrajini.

Prvi izvor je upozorio da će, ukoliko Putin shvati da ne može da postigne mirovni sporazum pod svojim uslovima, pokušati da pokaže Ukrajincima i Evropljanima vojnim pobedama da će „mir sutra biti još bolniji“.

Kremlj nije odgovorio na zahtev Rojtersa za komentar. Putin i ruski zvaničnici više puta su istakli da svaki mirovni sporazum mora rešavati „temeljne uzroke“ sukoba – što za Moskvu znači pitanje širenja NATO-a i zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Kijev u više navrata poručuje da Rusija ne sme imati pravo veta na njegove ambicije da se priključi NATO savezu. Ukrajina zahteva snažne bezbednosne garancije sa zapada koje bi imale stvarnu moć da odvrate Rusiju od budućih napada.

Administracija Zelenskog nije komentarisala izveštaj.

NATO je više puta izjavio da neće menjati politiku „otvorenih vrata“ samo zato što to Rusija traži. Portparol alijanse sa 32 članice nije odgovorio na pitanja Rojtersa.

Putin je naredio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nakon osam godina sukoba u Donbasu između proruskih separatista i ukrajinskih trupa.

Danas Rusija kontroliše skoro petinu teritorije Ukrajine. Iako je Moskva ostvarila napredak u poslednjih godinu dana, rat skupo košta obe strane – i u ljudskim gubicima i u vojnoj potrošnji.

Rojters je u januaru izvestio da je Putin sve zabrinutiji zbog izobličenja u ratnoj ekonomiji Rusije, uključujući nedostatak radne snage i visoke kamatne stope koje su uvedene kako bi se suzbila inflacija. Cena nafte – ključnog resursa ruske ekonomije – konstantno opada ove godine.

Trampove poruke i Putinova tvrdoglavost

Tramp, koji se ponosi dobrim odnosima s Putinom i veruje da ruski lider želi mir, zapretio je dodatnim sankcijama ako Moskva nastavi da odlaže pregovore. Na društvenim mrežama u nedelju je napisao da je Putin „potpuno POLUDEO“ nakon masovnog vazdušnog napada na Ukrajinu prošle nedelje.

Prema jednom izvoru, ako Putin vidi taktičku priliku na frontu, iskoristiće je i produbiti ofanzivu. Kremlj veruje da Rusija može da ratuje godinama, bez obzira na sankcije i ekonomsku štetu.

Drugi izvor navodi da je Putin sada manje spreman na teritorijalne kompromise i ostaje pri svom javnom stavu da želi potpunu kontrolu nad četiri istočne ukrajinske oblasti koje Rusija smatra svojim.

NATO proširenje i borba za uticaj

Dok se Tramp i Putin javno prepucavaju oko budućnosti mira u Ukrajini, Rojters nije mogao da utvrdi da li eskalacija i pooštravanje stavova znače odlučnost da se postigne dogovor ili znak da su pregovori propali.

U junu prošle godine, Putin je izneo početne uslove za hitan prekid rata: Ukrajina mora da odustane od članstva u NATO-u i povuče sve trupe sa teritorije četiri ukrajinske oblasti koje Rusija kontroliše.

Pored Krima, koji je anektiran 2014, Rusija trenutno drži skoro celu Lugansku oblast, preko 70% Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i delove Harkovske i Sumske oblasti, i preti Dnjepropetrovskoj oblasti.

Zapadni lideri i Ukrajina optužuju Rusiju za imperijalističku agresiju i obećavaju da neće dozvoliti da Moskva pobedi.

Putin tvrdi da rat predstavlja prelomni trenutak u odnosima s Zapadom koji je, prema njegovim rečima, ponizio Rusiju širenjem NATO-a nakon raspada SSSR-a 1991. godine.

Na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. dogovoreno je da će Ukrajina i Gruzija jednog dana postati članice. Ukrajina je 2019. izmenila svoj ustav i ugradila cilj članstva u NATO-u i EU.

Tramp je izjavio da je američka podrška ukrajinskom putu ka NATO-u jedan od uzroka rata, te dao do znanja da Ukrajina neće postati članica. Stejt department SAD nije komentarisao ovaj izveštaj.

Putin je još 2021, dva meseca pre invazije, predložio nacrt sporazuma s NATO-om koji bi zabranio dalje širenje alijanse, uključujući i članstvo Ukrajine. Zapadni diplomati tada su odbacili takav predlog, uz objašnjenje da Rusija ne može imati pravo veta.

Rusija traži pisane garancije jer Putin smatra da je Moskva obmanuta posle pada Berlinskog zida 1989. kada je tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker uveravao sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da NATO neće širiti na istok. Dvojica izvora navode da je to obećanje bilo usmeno, a bivši direktor CIA Vilijam Bërns potvrdio je u svojim memoarima da nikada nije formalizovano – i dato je dok Sovjetski Savez još nije bio pao.

NATO, osnovan 1949. da bi obuzdao SSSR, tvrdi da ne predstavlja pretnju Rusiji – iako je u bezbednosnoj proceni iz 2022. označio Moskvu kao „najuočljiviju i direktnu pretnju“.

Rat u Ukrajini doveo je do toga da Finska uđe u NATO 2023, a Švedska 2024.

Lideri zapadne Evrope više puta su upozorili da bi, ako Rusija pobedi u Ukrajini, jednog dana mogla da napadne i NATO – što bi izazvalo svetski rat. Rusija takve tvrdnje odbacuje kao neosnovano zastrašivanje, ali i sama upozorava da sukob može prerasti u širi rat.