Špijun, diplomata i autor bizarne knjige: Koga je Putin poslao na pregovore u Istanbul

Samo nešto više od sat vremena pre ponoći po moskovskom vremenu, 14. maja, Kremlj je objavio spisak ruskih predstavnika koji će učestvovati na mirovnim pregovorima s Ukrajinom – pregovorima koje je sam Vladimir Putin inicirao.

Na čelu ruske delegacije biće Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Putina. Medinski, rođen u sovjetskoj Ukrajini, već je imao istaknutu ulogu u neuspelim mirovnim pregovorima iz 2022. godine. Obrazovao se na prestižnom Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), a poznat je i kao autor školskog udžbenika istorije koji promoviše Putinovu interpretaciju prošlosti – slavljenje dostignuća Sovjetskog Saveza, ogorčenost zbog njegovog raspada i glorifikaciju „preporoda“ Rusije pod vlašću bivšeg obaveštajca KGB-a.

Drugi članovi delegacije su:

• Mihail Galuzin, zamenik ministra spoljnih poslova, zadužen za odnose sa zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND). Obrazovan je na Institutu za azijske i afričke studije Moskovskog državnog univerziteta, a govori tečno japanski i engleski jezik.
• Igor Kostjukov, direktor ruske vojne obaveštajne službe GRU (danas često označavane samo kao GU). Kostjukov je prvi mornarički oficir koji je postavljen na čelo ove moćne službe.
• Aleksandar Fomin, zamenik ministra odbrane. Učestvovao je u mirovnim pregovorima 2022. godine.

Pored glavne delegacije, Putin je odobrio i spisak eksperata koji će učestvovati u pregovorima:

• Aleksandar Zorin, prvi zamenik načelnika informativne uprave Generalštaba. Takođe rođen u sovjetskoj Ukrajini, imao je važnu ulogu u ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji i poznat je po nastojanjima da pomiri zaraćene strane.
• Jelena Podobrejevska, zamenica šefa Kremljskog direktorata za humanitarnu politiku.
• Aleksej Poljiščuk, direktor odeljenja Ministarstva spoljnih poslova za ZND, nadležan za Ukrajinu, Belorusiju i Moldaviju.
• V. Ševcov, zamenik šefa Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju pri Ministarstvu odbrane Rusije.

Ovaj sastav delegacije pokazuje da Moskva mirovnim pregovorima pristupa s mešavinom političkih, vojnih i ideoloških predstavnika – uz snažnu simboliku, ali i oprezno zadržavanje moći odlučivanja u rukama samog vrha vlasti.

Ko je i za šta se zalaže Medinski

Vladimir Medinski opisan je kao „nacionalista zaljubljen u klasicizam i tradicionalne vrednosti“.

Medinski podržava uklanjanje tela Vladimira Lenjina iz njegovog mauzoleja i njegovo sahranjivanje.

Takođe smatra da biste Josefa Staljina treba podizati tamo gde većina lokalnog stanovništva to podržava.

Godine 2013, Ministarstvo kulture koje je predvodio Medinski predložilo je novi nacrt kulturne politike. U njemu se poziva na „odbijanje principa tolerancije i multikulturalizma“ i naglašavaju se ruske „tradicionalne vrednosti“, uz upozorenje na „pseudo-umetnost“ koja bi mogla biti u suprotnosti s tim vrednostima.

Godine 2015, Medinski je pozvao na stvaranje ruskog „patriotskog interneta“ kako bi se suprotstavili zapadnim idejama, dodajući da su „oni koji su protiv Rusije – protiv istine“.

Godine 2019, Medinski je seriju „Černobilj“ opisao kao „majstorski urađenu“ i „snimljenu s velikim poštovanjem prema običnim ljudima“. Njegov otac je bio jedan od likvidatora posledica katastrofe u Černobilju.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu, Medinski je izjavio: „Mi se zalažemo za mir.“

U avgustu 2023. godine, u udžbeniku istorije koji je napisao Medinski navodi se da je Mađarska revolucija iz 1956. bila fašistički ustanak organizovan od strane Zapada. Kao odgovor, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je da je „označavanje tih ljudi kao fašista jednostavno neprihvatljivo“.

Medinski je takođe predsednik ultra-patriotskog Ruskog vojnog istorijskog društva.