Tramp se sprema za obračun sa Putinom: Konačno je shvatio da je prevaren, u pripremi su žestoke sankcije za Rusiju

Iako se prema tim izvorima ne očekuju dodatne sankcije bankarskom sektoru, Bela kuća razmatra niz drugih mera kojima bi se ruski predsednik Vladimir Putin primorao da popusti za pregovaračkim stolom – uključujući i predlog o 30-dnevnom primirju koji Ukrajina podržava, ali koji Kremlj i dalje uporno odbacuje.

Tramp je u nedelju prvi put javno prokomentarisao mogućnost uvođenja novih sankcija. „Apsolutno razmatramo tu opciju“, poručio je. „Ubija puno ljudi. Ne znam šta nije u redu s njim. Šta mu se, zaboga, dogodilo?“, rekao je Tramp, ne skrivajući ljutnju prema ruskom lideru s kojim je ranije tvrdio da ima „poseban odnos“.

Prema nezvaničnim informacijama iz vrha američke administracije, Tramp razmatra i mogućnost potpunog povlačenja iz mirovnog procesa ukoliko „završni pokušaj“ ne donese rezultate – što bi bio presedan za predsednika koji je u kampanji tvrdio da će rat u Ukrajini zaustaviti „već prvog dana“ svog mandata.

U slučaju američkog odustajanja od pregovora, ostaje nejasno da li će Vašington nastaviti s vojnom pomoći Kijevu, što bi moglo imati dalekosežne posledice po stanje na frontu i ravnotežu snaga.

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da želi mir kroz pregovore“, izjavila je portparolka Bele kuće Kerolajn Levit, dodajući da „mudro ostavlja sve opcije otvorene“.

Ovaj zaokret označava novu fazu u zahlađivanju odnosa između SAD i Rusije – odnosa koji su i u prethodnim mesecima bili izuzetno turbulentni. Tramp je na početku mandata verovao da može popraviti odnose s Moskvom zahvaljujući, kako je tvrdio, svom ličnom uticaju na Putina.

Žestok ruski napad na Kijev

Samo nekoliko sati nakon Trampove najave mogućih novih sankcija, Rusija je uzvratila najjačim vazdušnim napadom na Ukrajinu od početka rata – lansiravši više od 350 dronova i najmanje devet krstarećih raketa. Ukrajinska vazdušna vojska potvrdila je da se radi o najintenzivnijem napadu od februara 2022. godine, dok je Moskva tvrdila da je napad odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju.

Tramp, koji se u kampanji hvalio da će „u jednom danu okončati rat“, za sada nije uspeo da izdejstvuje nikakav ozbiljan ustupak od ruskog predsednika. Naprotiv, Putin je pojačao agresiju, ignorišući sve mirovne inicijative koje stižu iz Vašingtona.

U ponedeljak je nemački kancelar Fridrih Merc objavio da su SAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija ukinule ograničenja dometa za oružje koje su isporučile Ukrajini – što sada omogućava Kijevu da gađa vojne ciljeve duboko unutar ruske teritorije. Do sada je Ukrajina smela da koristi zapadno oružje isključivo na ograničenom području.

Administracija Džoa Bajdena bila je protiv takve odluke, plašeći se eskalacije sukoba, ali očigledno je došlo do promene stava. Bela kuća za sada nije zvanično komentarisala ovu promenu.

Tramp sve nesigurniji

Trampov odnos prema Putinu u prvim mesecima mandata oscilirao je – od pretnji sankcijama i oštrih izjava, do ideja o ukidanju trgovinskih barijera i američkim ulaganjima u Rusiju. Međutim, poslednjih dana retorika postaje sve tvrđa.

„Poznajem ga godinama, uvek smo se dobro slagali, ali sada šalje rakete u gradove i ubija civile. To mi se nikako ne sviđa“, rekao je Tramp u nedelju. „Razgovaramo o miru, a on istovremeno bombarduje Kijev i druge gradove. To mi se ne sviđa. Uopšte.“

Bivši američki ambasador u Ukrajini, Vilijam Tejlor, komentarisao je Trampovu promenu tona: „Izgleda da Tramp sada počinje da shvata ko je Vladimir Putin. Pitanje je – hoće li to shvatanje dovesti do konkretnih poteza? Hoće li uvesti stvarne sankcije?“

„Odgovor za sada izgleda ovako: Tramp je na ivici zaključka – ili ga je već doneo – da je Putin prepreka miru“, dodao je Tejlor.

Tri faktora preokreta

Tramp je nedeljama odbijao pozive da oštro reaguje na Putinovo odbacivanje primirja, iako je Ukrajina pristala na prekid vatre. Bliski saveznici poput republikanskog senatora Lindzija Grejema upozoravali su ga: Putin ne želi mir, već će pregovarati samo pod pritiskom sankcija.

Kako otkrivaju visoki američki zvaničnici, tri ključna faktora oblikovala su Trampov pogled na krizu.

Prvi je Trampova duboka nesklonost prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, kojeg smatra provokatorom i „kočničarem mira“. U objavi na društvenim mrežama u nedelju, dok je kritikovao Putina, Tramp je poručio da „Zelenski ne pomaže svom narodu načinom na koji govori“, implicirajući da dodatno raspiruje sukob.

Drugi razlog jeste Trampovo uverenje da dodatne sankcije neće značajno oslabiti rusku vojnu moć, ali bi, prema njegovom mišljenju, mogle uništiti šanse za obnovu američko-ruske ekonomske saradnje, što mu je važan strateški cilj.

Treće – i verovatno najznačajnije – Tramp je verovao da Putina „poznaje dovoljno dobro“ i da će ga ovaj poslušati iz ličnog poštovanja i zaustaviti rat. Međutim, prošlonedeljni telefonski razgovor s ruskim predsednikom, tokom kojeg je Putin ponovo odbio primirje, bio je, prema rečima izvora, „hladan tuš“ za Trampa.

„Putin ne želi mir“

Nakon razgovora s Putinom, Tramp je kontaktirao Zelenskog i evropske lidere, poručivši im da sumnja da ruski predsednik uopšte želi kraj rata, piše The Wall Street Journal.

U međuvremenu, američki Senat pojačava pritisak na Moskvu. Senatori Lindzi Grejem i Ričard Blumental predstavili su nacrt zakona kojim bi se uvele nove sankcije Rusiji, kao i visoke carine na zemlje koje kupuju rusku naftu, gas i uranijum. Predlog već ima podršku više od 80 senatora, što ukazuje na široki konsenzus protiv Putinove agresije.

Tramp se tako, prema pisanju američkih medija, pridružio nizu predsednika koji su verovali da mogu „naći zajednički jezik“ s Vladimirom Putinom – da bi na kraju shvatili da su prevareni.

Džordž Buš mlađi je 2001. godine, nakon susreta s Putinom, rekao da mu je „pogledao u oči i video dušu čoveka koji je iskren i pouzdan“. Godinama kasnije, Putin je pokrenuo invaziju na Gruziju.

Barak Obama je 2009. pokušao s „resetovanjem odnosa“, ali je usledila aneksija Krima.

Ni Tramp tokom svog prvog mandata nije uspeo da zaustavi rusku podršku separatistima u Donbasu – iako je Ukrajini isporučivao oružje. Na predizbornim mitinzima tvrdio je da do invazije nikada ne bi došlo da je on bio predsednik.

„Pre nego što uopšte kročim u Ovalnu kancelariju, odmah nakon što pobedimo na izborima, rat između Rusije i Ukrajine biće završen“, izjavio je Tramp u julu 2023. „Biće rešen.“

Ali danas, kako rat eskalira, a Putin odbija bilo kakav dogovor, sve je više onih koji se pitaju – da li je i Trampova retorika samo još jedna iluzija koja se ruši pred ruskom stvarnošću?, piše The Wall Street Journal.