Piše Željko Ivanović: Đavo nosi Pradu, a Suzi Oskara

Kada sam kao gimnazijalac, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, postao svestan vrednosti na kojima treba da počiva jedno društvo, moj izbor bila je Evropa, a ne Rusija. Umesto patrijarhata i autokratije, u porodici, školi, društvu i zajednici birao sam slobodu i jednakost kao temelje na kojima treba graditi život. I bio sam u pravu, piše Željko Ivanović za Vijesti.

To mi potvrđuju i scene ispred briselske palate Spineli, u kojoj se nalazi sedište Evropskog parlamenta, gde su, poput nekadašnje Periklove Agore, poređani redovi stolica na kojima sede posetioci iz svih krajeva Evrope i razgovaraju sa poslanicima, visokim službenicima i međusobno.

Snimio sam kratak video i poslao ga u zajedničku WhatsApp grupu američkim prijateljima i partnerima iz MDIF-a, uz komentar da sam srećan što sam deo ovakve Evrope – demokratske i otvorene – i što će Crna Gora uskoro postati deo tog „zlatnog kluba“. Ali i da sam tužan što je Tramp ponizio Ameriku i skinuo je sa čelne pozicije demokratskog sveta, ostavljajući Evropu da sama, u svetu punom autokrata, diktatora, klovnova i lopova, brani prava pojedinca i slobodu medija.

Među desetinama ljudi koje sam sreo u brojnim institucijama EU tokom višednevnog boravka u Briselu i Luksemburgu, upravo je jedna rečenica Valentine Superti, direktorke Direktorata za proširenje, najbolje opisala taj evropski duh. Zovu je „gvozdena lejdi“ Evropske komisije, što govori o njenoj posvećenosti poslu i nespremnosti na bilo kakve improvizacije ili prevare.

Dobio sam imejl da imam pola sata za razgovor i trudio sam se da za tako kratko vreme iznesem ono najvažnije, mada nisam bio siguran da ću uspeti. Materijala ima za roman, a ne za jedan tridesetominutni razgovor. Kada kažem materijala, mislim na dokazni materijal koji je prethodnih dana tražila Suzi, Oskarova savetnica. Ona nosi Luj Viton, a ne Pradu.

Od 2021. godine, kada je njen šef za samo pet meseci poslao pet različitih ekipa svojih izdavača i investitora da nam nude milione, pa i desetine miliona, sve je bilo uzalud. Kada je prvi „investitor“ otišao praznih ruku, pojavio se drugi, pa treći, i tako redom do poslednjeg, koji je ispred mene stavio prazan papir i rekao da sam upišem cifru – 30, 40 ili 50 miliona.

Profesor, Ljubiša, Marijana, Milka, Mihailo, Balša – svi su bili protiv. Dragana mi je rekla: „Zar ćeš zbog nekoliko miliona da pljuneš na sve ono što si radio 40 godina?“ Tako su se svi Danajci sa svojim darovima vratili za Beograd neobavljena posla, a Suzi Luj Viton, koja od službeničke plate kod Oskara ima i za Pradu, danas traži dokaze.

A zar dokazni materijal nisu upravo sve te torbice i krpice? Svi ti Vitoni, Diori, Gučiji i Prade? Vina od nekoliko hiljada evra u restoranu „27“ na Senjaku, odakle je jedan od njihovih saboraca završio u buretu? Zar svi milioni opljačkani od građana Srbije, kojima se između ostalog finansira i luksuzan život „prve porodice“, nisu dovoljan dokaz o korumpiranoj vlasti koja je za petnaest godina okupirala Srbiju, zarobila institucije, podredila medije i destabilizovala region?

Ali da se vratim na rečenicu Valentine Superti.

„Gospodine Ivanoviću, sloboda medija i nezavisno novinarstvo zapisani su u DNK svih nas, svakog istinskog Evropljanina.“

I onda mi Suzi Luj Viton, pokazujući da nosi Oskara, a ne Pradu, traži dokaze da njen šef nije autokrata, čuvar zarobljenih institucija, glavni urednik svih medija, zaštitnik organizovanog kriminala, tvorac novopečenih milijardera i čovek koji običnim građanima umesto prilike da pošteno zarade za torbu Luj Viton ili cipele Prada nudi parizer i sendviče. Vojvođanski kulen i čvarke, umesto „evropskih začina“ posluženih u evropskom Tivtu.

Zar nije dovoljan zdrav razum i koeficijent inteligencije veći od 70 da svaki građanin Srbije zaključi kako je šef države varalica, manipulator, samoljubiv čovek i autokrata? Zar predsednik države koji tvrdi da je Dragan J. Vučićević „častan čovek i odličan novinar“ ne zaslužuje prezir i odbacivanje?

Draga Suzi, Srbija je zahvaljujući tvom Oskaru podeljena do srži. Zemlja je na ivici sukoba, a pojedini ozbiljni domaći i strani analitičari tvrde da se ni izborima više ništa ne može rešiti jer rezultate niko neće priznati.

To je zemlja u kojoj najmoćniji čovek političke protivnike naziva svinjama, lopovima i bagrom, evropske poslanike lažovima i bitangama, specijalnog državnog tužioca kriminalcem, a okorele kriminalce iz aviona za Tivat časnim ljudima i sportistima. I pored svega toga Suzi i dalje traži dokaze.

Ali nije AV jedini koji bi da od Vijesti napravi Pobjedu. Ili RTCG. Džuboks za ispunjavanje želja moćnih i važnih, kao i za „istraživačke priče“, ali samo kada se odnose na opozicionare ili kritičare aktuelne vlasti.

Sve vladajuće stranke u Crnoj Gori, osim Demokrata, drže palčeve Oskaru da uspe u svom planu, kako bi zatim nasmejani premijer Smajli seo sa Vučićem ili Malim i podelio plen: Juronjuz u Srbiji nastavio bi da radi za Oskara, sada i preko N1, Nove i Danasa, dok bi u Crnoj Gori vetar u leđa dobijao naš Oskar – odnosno Spajić.

Dok sedim na aerodromu u Briselu i čekam let za povratak, razmišljam o tužnoj političkoj eliti. Svi su isti kao onaj prethodni, samo njega više nema. Čast izuzecima.

U tom trenutku stiže mi SMS jednog zapadnog eksperta za Zapadni Balkan. Odlično govori naš jezik, pa prevod nije potreban.

On: „Pročitao sam izveštaje o tvom boravku u Briselu. Pokrio si sve relevantne institucije EU. Sagovornici su, po mom utisku, pravi ljudi jer imaju jake operativne pozicije i nalaze se tamo gde se donose političke odluke. Sastanci sa Žofreom i Valentinom Superti pokazuju koliko su ozbiljno pristupili tvom dolasku. Sada treba sačekati njihovu reakciju. Ako predstavnici Crne Gore nisu bili uz tebe, zameram njihovom predstavništvu u Briselu što te nisu pratili na tim razgovorima.“

Ja: „Ambasadorka u Belgiji je iz PES-a, a i predstavnik pri EU je iz Vlade. U ovoj priči bliži su AV nego Evropskoj uniji. Mislim na PES. Spajić računa, kao nekada Milo, da će se lako dogovoriti sa AV da neki Pedro u Srbiji propagira za AV, a u Crnoj Gori za njega. Tužno, ali je tako. Uostalom, možeš li da zamisliš premijera koji se nijednom ne oglasi dok mu pred nosom napadaju najveći i najuticajniji medij? Za vas u Briselu Spajić deluje bezazleno i naivno, ali je veoma opasan autokrata i samoljubiv čovek.“

On: „Neko ko je potekao iz sektora kriptovaluta teško može imati izbalansiran pogled na državu. To je moje mišljenje.“

Eto. Sada sve znate.

Hvala Vladi Crne Gore, i nekadašnjoj i sadašnjoj.

Da ponovo citiram velikog Ničea: Was mich nicht umbringt, macht mich stärker.

Što te ne ubije, to te ojača.

Jer đavo je u detaljima. A ne u Pradi, draga Suzi.