Ostoja Mijailović je ostao predsednik Partizana. Izbor, odnosno reizbor predsednika, nije bio prvobitno predviđen na ovoj sednici, ali je došlo do promene plana i Ostoja je za ostanak na pomenutoj funkciji dobio 29 od 30 glasova.

Pored toga, bile su istaknute tri glavne teme: uporedni pregled sezona od 2022/23. do 2026/27, stalno učešće u Evroligi (dobijanje statusa franšize) i infrastrukturni planovi, odnosno izgradnja Partizanove nove "kuće".

Što se tiče budžeta za sezonu 2026/27, on je sličan kao za prošlu, zapravo uvećan je za nešto preko dva odsto i iznosi malo preko 27 miliona evra. Od te svote novca, na bruto troškove za igrače odlazi preko 17 miliona, skoro 2,5 miliona su bruto troškovi stručnog štaba, a ostali troškovi iznose nešto manje od osam miliona.

Partizan u ovom trenutku nema dugovanja ni prema jednoj zainteresovanoj strani, ali biće zanimljivo videti da li će još neki igrači pojačati tim pre ili tokom sezone, te koliko će oni biti plaćeni.

Postavljeni su i ciljevi za narednu sezonu, koji ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodnu - titule u ABA ligi, Kupu Radivoja Koraća i KLS-u, kao i plasman u makar Top 10 Evrolige.

Takođe, treba istaći da Partizan u prethodne četiri sezone nije ispunio 11 sportskih ciljeva, dok su četiri uspešno štiklirana. Osvojene su dve titule ABA lige (2023, 2025), kao i trofej u KLS-u (2025), a ostvaren je plasman u plej-of Evrolige, ali već davne 2023. godine.

Odluka Evrolige o franšizama

Evroliga je u pregovorima sa Partizanom oko statusa stalne franšize i ravnopravnog vlasnika elitnog takmičenja.

Inicijalna aplikacija je od strane Partizana poslata Evroligi 21. avgusta 2026. godine i očekuje se da upravni odbor Evrolige da "zeleno svetlo" do kraja septembra 2026. godine (ili početkom oktobra) nakon čega kreće priprema pravnih dokumenata.

Cena franšize iznosi 50 miliona evra i plativa je u ratama u periodu od pet godina, s tim da će Partizan tražiti produžetak otplate na 10 godina. Prva rata u visini od 25% cene je plativa najkasnije na leto 2027. godine, s tim da postoji mogućnost da se ovaj procenat umanji, a ostalo prebaci na godišnje rate.

Kad bi Partizan postao ravnopravni vlasnik Evrolige, procenjuje se da bi zagarantovani prihodi koji se dobijaju od Evrolige porasli već u prvoj godini za 3,5 miliona evra, a u preostalim godinama Evroliga projektuje rast u skladu sa komercijalnim razvojem takmičenja.

Ključna tačka trenutnih pregovora sa Evroligom je raspodela cene franšize prilikom naredne ekspanzije Evrolige koju trenutno planiraju za sezonu 2031/32.

Suvlasništvom u Evroligi na ravnopravnoj osnovi Partizan praktično rešava egzistencijalno pitanje za dugi niz godina.

Novi trenažni centar Partizana

Kao što već znamo, krajem septembra 2026. godine ističe sedmogodišnji ugovor sa Beogradskom arenom, po kojem je korišćena trening sala takozvane male arene.

U sezoni 2026/27. će prvi tim Partizana i dalje koristiti malu arenu na četiri sata dnevno, ali po znatno skupljim uslovima, dok će sve mlađe kategorije i Metalac (razvojni tim) da treniraju u salama po Beogradu (Master, Vizura, Dinamik), dok se ne završi renoviranje novog trenažnog centra u Luci Beograd, koji bi nosio naziv "Hram košarke".

Crno-beli su planirali zakup hale u Luci Beograd, od oko 4.000 m2 skladišta, koje će biti pretvoreno u četiri košarkaška terena sa tribinama pored jednog i neophodnim medicinskim delom, svlačionicama (oko 10) i teretanom. Pored njih će biti i oko 500 m2 kancelarijskog prostora za članove prvog tima, stručnog štaba i trenere mlađih kategorija.

Ciljni period zakupa je 10 godina uz dobre komercijalne cene za lokaciju u centru Beograda. Početak zakupa je 1.11.2026. godine. Očekivan iznos investicije u rekonstrukciju, sređivanje i klimatizaciju prostora je oko 4,5 miliona evra i uključuje pored ostalog i parket, osvetljenje za sva četiri terena, svlačionice, teretanu i medicinski centar.

Očekivani period za radove je 5-6 meseci, gde bi trenažni centar bio aktivan za korišćenje okvirno od 1. aprila ili 1. maja 2027. godine.

Postoji i veliki potencijal komercijalizacije trenažnog centra kroz podzakup slobodnih termina i druge različite aranžmane sa sponzorima.

Ostoja u tišini menjao statut Partizana

Krajem septembra prošle godine, van svetla kamera i daleko od novinarskih mikrofona, promenjen je statut Partizana, o čemu je Nova.rs već pisala.

Ostoja Mijailović je promenama stekao još veću moć kao predsednik Partizana, dok su neke druge pozicije oslabljene.

- Novi organi — Izvršni odbor i Izvršni direktor (čl. 27, 50a, 50b). Organa je sada sedam umesto pet.

- Predsednik Kluba je znatno ojačan — predlaže kandidate za Skupštinu, kooptira članove umesto sazivanja zbora, imenuje šest članova Izvršnog odbora, i može raspustiti Skupštinu i Upravni odbor pa privremeno sam vršiti njihovu funkciju (čl. 47).

- Sponzori ulaze u Skupštinu — novi zbor sa 8 mesta, na račun zaposlenih/bivših sportista (13→8) i društveno-sportskih radnika (12→8).

- Upravni odbor: veći, slabiji — 9–13 → 13–21 člana, nadležnosti sa 49 na 31 tačku, operativa prešla na Izvršni odbor. Kooptacija do 1/2 umesto 1/3.

- Prava članova sužena na „redovne članove“ kroz ceo deo o članstvu; nova kategorija redovnog člana su lica koja finansijski značajno doprinose Klubu.

- Novi sloj akata — „Poslovni sistem KK Partizan“ i sistemske procedure; Stručni savet → Savet za sport; Sekretarijat ukinut.

Detaljnije o promenama statuta i jačanju Ostojine pozicije, pročitajte u posebnom tekstu na našem sajtu.