Milo Đukanović Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIĆ

Često se ovih dana u Podgorici može čuti pitanje gde li je, o čemu misli i kakvi su planovi Mila Đukanovića. Ova upitanost prirodno naleže na govorkanja o fragmentaciji i počecima razgradnje DPS-a kao posledici kraha partije na parlamentarnim izborima.

Činjenica je da nakon 30. avgusta DPS nema ni 40, ni 38, već 30 mandata u Skupštini Crne Gore, a da tri pobedničke koalicije podržava većina od 41 poslanika kojima će se najverovatnije priključiti i pojedini poslanici koji su izabrani kao kandidati na listama nacionalnih zajednica.

Pročitajte još:

Ovih 30 mandata Demokratske partije socijalista je nedovoljno za bilo kakvo ozbiljnije razmišljanje o tome da bi DPS ipak mogao ostati na vlasti. Milova partija je 30. avgusta razvlašćena i oko toga dilemu više nemaju ni najtvrdokornije Đuaknovićeve pristalice. Zato je i prirodno da se sa znatiželjom iščekuje njegov sledeći potez. Prvi put su crnogorski građani u situaciji da predviđaju ili čekaju naredni korak Mila Đukanovića kao poraženoga na izborima i kao šefa opozicione partije.

Stvar je čiste političke logike i poštovanja dobrih običaja i praksi da će sa pozicije predsednika države gospodin Đukanović da saopšti da mandat za sastav nove, reformske Vlade Crne Gore ima profesor Zdravko Krivokapić. Profesor Krivokapić ima lični, stručni i politički autoritet da bude mandatar, da predloži sastav nove crnogorske vlade i da bude izabran za predsednika Vlade. Verujem da će procesi oko formiranja nove Vlade da teku upravo tako i da gospodin Đukanović neće osmisliti bilo kakvu proceduralnu opstrukciju na putu izbora Vlade.

Vladimir Pavićević Foto:Privatna arhiva

Ono o čemu bi gospodin Đukanović trebalo posebno da razmisli jeste mogućnost da uporedo sa konstituisanjem nove Vlade on podnese ostavku na mesto predsednika DPS-a.

Takvim delanjem, Milo bi poručio da je racionalan političar, da je sposoban za vrstu autorefleksije u pogledu nedavnih izbora i da uviđa da najveću odgovornost za izborni krah svoje partije ima on sam. Ovakvim potezom on bi sprečio neminovnu razgradnju DPS-a u bliskoj budućnosti i otvorio bi prostor za transformaciju Demokratske partije socijalista u savremenu, evropsku socojaldemokratsku partiju. Pitanje liderstva u DPS-u nakon Mila svakako bi bilo jedno od ključnih pitanja.

Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIĆ

Podnošenjem ostavke na mesto predsednika DPS-a, gospodin Đukanović bi poručio i još jednu važnu stvar. Iako sa ogromnim zakašnjenjem i tek pred svoj odlazak u političku penziju on bi, uradivši ovo što mu predlažem ovde, ipak kao svoju završnu reč u crnogorskoj politici saopštio da je važno da predsednik države bude predsednik svih građana i da nikada više ne bi smelo da se dogodi da predsednik države u isto vreme bude i predsednik partije.

Dubinska kriza legitimiteta crnogorskih institucija koja traje već duže vreme posledica je, pored ostalog, i toga što se gospodin Đukanović sa pozicije predsednika države ponašao kao da je predsednik samo onih građana koji su članovi, podržavaoci i finansijeri DPS-a. Takvim delanjem on sam je dodatno produbljivao postojeće podele u crnogorskom društvu koje su već bile dubinske. Osim što bi spasao svoju partiju od fragmentacije i mrvljenja, on bi ovakvim, racionalnim potezom doprineo stabilizovanju političkih prilika i stvaranju pretpostavki za snaženje zrele, participativne političke kulture u Crnoj Gori.

Foto:EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Imajući u vidu da je gospodin Đukanović u kontinuitetu zagovarao politiku svađalaštva i podela u crnogorskom društvu, teško je zamisliti da bi sada mogao da povuče ovako racionalan i dobar potez. Ipak, verujem da šanse za to postoje i te šanse vidim u njegovom interesu da to uradi. Ako bismo do u detalj razvili sve moguće posledice ovakvog poteza, videlo bi se da najveću korist od toga može imati upravo gospodin Đukanović. A to što bi crnogorsko društvo i crnogorska država od toga mogli takođe da imaju samo dobro, za gospodina Đukanovića bi bila vrsta dodate vrednosti.

A za nas građane Crne Gore to bi bio početak rada na zajedništvu koje crnogorsku državu i crnogorsko društvo može da svrsta u red savremenih, prosvećenih i naprednih evropskih zajednica.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare