Šta nakon povratka nezavisnih članova u Savet REM? Za sad je pata karta i niko nema većinu. Čeka se izbor devetog člana

Četvoro kandidata za članove Saveta REM-a promenilo je odluku i odlučilo da prihvati funkcije u Regulatornom telu za elektronske medije. Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić doneli su ovakvu odluku nakon što je u SkupštinI Srbije usvojeno Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima. 

Po autentičnom tumačenju, kako su objasnili novi članovi REM, njihove ostavke predstavljaju faktičke, političke izjave o neprihvatanju funkcija, koje same po sebi nisu dovoljne da proizvedu pravno dejstvo...

Tumačenje, kako ukazuju, polazi od toga da mandat može prestati ostavkom tek ako je prethodno i započeo.

„Dakle, kako mi nikada nismo stupili na dužnost, nismo učestvovali u radu Saveta, nismo vršili njegova ovlašćenja niti primali naknadu koja pripada članovima Saveta, zaključeno je da naš mandat nije ni počeo, pa samim tim nije mogao ni da prestane podnošenjem ostavke“, objašnjava se u pismu.

Pored toga, četvoro nezavisnih članova je ocenilo da bi njihovo odbijanje mandata omogućilo vlasti da odgovornost za stanje u REM-u prebaci na njih. 

Odluka podelila javnost 

Ipak, vest da će se četvoro novih kandidata naći u sastavu REM-a, izazvala je pravu buru i podeljena mišljenja u javnosti, a oštre kritike upućivane su, pre svega, iz dela opozicije. 

U izjavi za Novu, advokat Rodoljub Šabić kaže da autentično tumačenje zakona, kakvo god bilo, dopadalo se nekome ili ne, ima snagu zakona i povratno dejstvo i obavezuje sve.

"Da smo odbili da postupimo po njemu, vlast bi nas predstavljala kao ljude koji se neprincipijelno pozivaju na zakone, a ne poštuju zakon i koji zapravo, što je tvrdila od početka, samo sabotiraju konstituisanje Saveta. Siguran sam da bi bili veoma zadovoljni da smo odbili. I pre pokretanja autentičnog tumačenja u dokumentu Komisije EU kojim je predloženo otvaranje klastera stajala je ocena da je, iako Savet REM nije konstituisan vlast pokazala maksimalnu konstruktivnost i naš pristanak im nije bio potreban radi otvaranja klastera. To da li će klaster biti ili ne otvoren to zavisi od sasvim drugih stvari", naveo je Šabić. 

Bura oko formiranja Saveta REM u Srbiji traje već mesecima, a nakon što je krajem prošle godine ovo regulatorno telo bilo na korak od formiranja sa izborom osam članova. Za devetog člana, onog iz redova manjina, vladajuća većina nije glasala zbog protivljenja Saveza vojvođanskih Mađara. Potom je četvoro nezavisnih kandidata, koji se sada vraćaju, podnelo ostavke, a ta mesta ostala su upražnjena i nakon ponovljenog konkursa, jer se niko nije prijavio.

Kako Rodoljub Šabić sada pojašnjava za Novu, "sporni" deveti član REM-a još uvek nije izabran, te kako kaže, u REM-u sada niko nema većinu. 

"Niko nema većinu, važan je izbor devetog člana. Nadležni skupštinski odbor je definitivno odustao od upornog, nezakonitog, čak i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata u toj kategoriji, ali je odlučio da izbor za tog devetog člana Saveta REM-a „sačeka do konstituisanja novih saziva saveta nacionalnih manjina“ koji kako su rekli „neposredno predstoji“. Raspisivanje tih izbora biće prva provera bar minimalne spremnosti vlasti da gradi REM. A odgovarajući angažman svih demokratskih snaga u svrhu izbora nezavisnog kandidata na tim i pogotovo na izborima za tri nova člana koji će biti dogodine jer trojici predstavnika vlasti ističe dvogodišnji mandat, može kvalitativno promeniti odnos snaga", naveo je Šabić. 

Komentarišući reakcije javnosti na odluku četiri člana da se vrate u REM i pitanje mogu li išta uraditi u takvom sistemu, Šabić kaže da  će sprečavati donošenje bilo kakvih nezakonitih odluka.

"Možemo da obezbedimo javnosti potpune i tačne informacije o tome šta se u REM-u zaista događa. Ni jedno ni drugo ranije nije bilo moguće.  U pokušaju da uradimo više insistiraćemo na tome da svi moramo delovati po zakonu, podsećati druge članove saveta da nisu dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, da po zakonu članovi Saveta, i oni kao i mi, ne zastupaju stavove ili interese čak ni organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u opštem interesu i u skladu sa ovim zakonom. Ako se bar neki od njih bude ponašao tako, kako zakon nalažee mogli bi se  složiti da je za uvođenje nekakvog bar minimalnog reda na našoj zatrovanoj medijskoj sceni neophodno da na neke neprihvatljive stvari reagujemo na odgovarajući način. A eventualne promene u sastavu Saveta o kojim sam govorio činile bi to sasvim realnim", zaključuje Šabić. 

Da li je Ustav prekršen - nemoguće utvrditi 

Jedna od glavnih zamerki na Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, jeste da je deo koji se odnosi na ostavke - protivustavan, a kao argument je navođen Član 197 Ustava koji zabranjuje retroaktivnost. 

U izjavi za Novu, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže da je u poslednjih 20 godina situacija takva da ne postoji pravno valjani način da Ustavni sud utvrdi da je autentično tumačenje bilo kog zakona, pa ni ovog, protivno Ustavu. 

"Naime, aktuelni Ustav Srbije (za razliku od ranijih) uopšte ne pominje "autentično tumačenje", pa je donošenje takvih akata uređeno samo Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Skupštine. Ti propisi sadrže samo procesne norme - na primer, ko može da predloži autentično tumačenje, kako se usvaja - ali ne sadrže pravila o tome u kojim slučajevima norme uopšte mogu biti predmet tumačenja, na koji način se norma može tumačiti, koliko se daleko može ići u prošlost sa tumačenjem normi i slično", kaže Nenadić. 

Drugim rečima, navodi sagovornik Nove, ne postoji kriterijum na osnovu kojeg bi Ustavni sud mogao da izvede zaključak da je priliom "tumačenja" norme Skupština prekoračila svoja ovlašćenja. 

"To je samo po sebi ozbiljan problem, zbog kojeg je Transparentnost Srbija podnela inicijativu Ustavnom sudu, po kojoj već četiri godine nema odluke", kaže Nenadić. 

"Iako su za ovo konkretno tumačenje dati neki solidni argumenti, njegovo donešenje je rizično jer bi moglo da stvori neizvesnost u pogledu budućih tumačenja pojma ostavke i u brojnim drugim propisima. Nema sumnje da su motivi donošenja i sadržina ovog tumačenja daleko manje sporni od marifetluka kojima je pribegavala aktuelna vlast u cilju zaštite pojedinih javnih funkcionera od odgovornosti za kršenje zakona, kao što je, recimo, bio slučaj sa autentičnog tumačenja zakona za Generalštab i pojma "javni funkcioner" u Zakonu o sprečavanju korupcije", naveo je Nenadić. 

Smatra da bi pri izboru Saveta REM trebalo prvo razmotriti druge pravne mogućnosti - na primer, da se Zakon o elektronskim medijima dopuni jednokratnom normom koja bi imala isti efekat - da se mandati četvoro članova Saveta "aktiviraju", ukoliko su oni spremni da ih prihvate. 

"Isto tako, jednokratnom odredbom je moglo da se ozakoni ono što trenutno zvuči kao politički dogovor - da se član na predlog manjinskih saveta bira tek nakon izbora za manjinske savete", navodi naš sagovornik. 

"Procena četvoro izabranih da se nešto može uraditi je možda pogrešna, ali sam uveren da su motivi časni. S druge strane, to da vlast nema nikakvu istinsku želju da postoji REM koji neće biti pod njenom punom kontrolom i da se sve to radi zbog neke koristi i odnosu sa EU, OEBS i drugim međunarodnim akterima je bila očigledna i pre nego što je uopšte donet zakon koji je "skratio mandat" prethodnom sazivu", kaže Nenadić, dodajući da je bilo očekivano da vlast proces formiranja Saveta REM iskoristi za političku promociju.