Istraživanje pokazalo da jedna svakodnevna navika može da poveća krvni pritisak, a nije slana hrana

Fruktoza je prirodni šećer koji se nalazi u voću, voćnim sokovima i medu, ali se dodaje i mnogim industrijskim proizvodima, uključujući gazirane sokove, voćne napitke, sportske napitke, jogurte, žitarice za doručak i peciva.

Kada se unosi u velikim količinama, naročito kroz napitke, fruktoza se razgrađuje u jetri, gde može da poveća proizvodnju mokraćne kiseline. Povišen nivo mokraćne kiseline može oštetiti unutrašnji sloj krvnih sudova, narušiti njihovu funkciju i doprineti povećanju krvnog pritiska. Istovremeno podstiče stvaranje triglicerida i lipoproteina veoma male gustine (VLDL), što dodatno povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, navodi portal Eating Well.

Istraživači sa Univerziteta Harvard i Univerziteta u Torontu analizirali su podatke iz dugoročne studije Growing Up Today Study (GUTS), koja je pratila gotovo 26.000 Amerikanaca od detinjstva i adolescencije do odraslog doba, u periodu od čak 25 godina.

Učesnici su redovno popunjavali upitnike o ishrani, telesnoj težini, fizičkoj aktivnosti i zdravstvenom stanju. Posebna pažnja posvećena je unosu zaslađenih napitaka, voćnih sokova i celog voća.

Tokom perioda praćenja više od 1.600 učesnika prijavilo je da im je dijagnostikovana hipertenzija.

Nakon što su uzeli u obzir ishranu, fizičku aktivnost, vreme provedeno pred ekranima i san, istraživači su utvrdili da nije presudna ukupna količina fruktoze, već izvor iz kog potiče, prenosi N1.rs.

Najvažniji nalazi bili su:

• osobe koje su pile dve ili više porcija zaslađenih napitaka dnevno imale su znatno veći rizik od razvoja hipertenzije;
• jedna porcija zaslađenog napitka dnevno bila je povezana sa 14 odsto većim rizikom od visokog krvnog pritiska;
• svaka dnevna porcija gaziranog pića povećavala je rizik za 23 odsto, dok je sportski napitak bio povezan sa 36 odsto većim rizikom;
• osobe koje su pile više od jedne i po čaše voćnog soka dnevno takođe su imale povećan rizik od hipertenzije.

S druge strane, konzumiranje celog voća nije bilo povezano sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska, bez obzira na to da li je reč o umerenim ili tropskim vrstama voća.

Šta može da smanji rizik?

Istraživači su analizirali i šta bi se dogodilo kada bi učesnici zamenili zaslađene napitke drugim namirnicama.

Pokazalo se da bi zamena jedne dnevne porcije zaslađenog pića:

• celim voćem smanjila rizik od hipertenzije za 22 odsto;
• mlekom za 13 odsto;
• vodom za 9 odsto.

Takođe, zamena jedne čaše voćnog soka celim voćem bila je povezana sa 19 odsto manjim rizikom od razvoja hipertenzije.

Autori naglašavaju da se rezultati odnose na dodate šećere, posebno one u zaslađenim napicima, dok prirodni šećeri iz celog voća nisu pokazali štetan efekat.

Ako često posežete za gaziranim ili drugim zaslađenim pićima, stručnjaci savetuju da počnete postepeno – zamenite jedno piće dnevno vodom, mlekom ili komadom voća, a zatim svake nedelje napravite još jednu takvu zamenu. Na taj način možete smanjiti rizik od visokog krvnog pritiska, a istovremeno organizmu obezbediti više korisnih hranljivih materija.