Kardiovaskularni hirurg upozorio na popularno piće: Ne pijem ga nikad, čak ni u umerenim količinama

U objavi na društvenim mrežama poručio je ljudima da budu svesni onoga što unose u organizam, prenosi LadBible.

Dr London je naveo četiri stvari koje izbegava kako bi sačuvao zdravlje i produžio životni vek.

Na prvom mestu, očekivano, istakao je pušenje, koje je nazvao najgorom stvari koju čovek može da učini svom telu. Upozorio je da pušenje uništava pluća i povećava rizik od raka pluća, srčanog i moždanog udara, kao i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Na njegovoj listi našli su se i hleb, testenina, rafinisano brašno i pšenica, koje je izbacio iz ishrane. Zatim je pomenuo alkohol, koji je opisao kao toksičan za svaku ćeliju u organizmu

Ali, ako razmišljate da u kafiću ili pabu umesto piva naručite gazirano piće, ni to nije dobro rešenje. Dr London tvrdi da su gazirana pića „tečna smrt“.

„Jednostavno ih nemojte piti. Tačka“, poručio je.

Ipak, u kasnijem intervjuu za Today priznao je da je tako oštar stav o gaziranim pićima delom bio način da privuče pažnju javnosti.

„Mislim da su gazirana pića prava pošast našeg društva, pa sam želeo da skrenem pažnju na taj problem“, rekao je. „Visokokalorična gazirana pića i veliki unos kalorija koje ljudi često ni ne primete jer dolaze iz zaslađenih napitaka predstavljaju veliki problem“, objasnio je. Upravo zato ih smatra jednim od proizvoda čiji se negativan uticaj lako potcenjuje.

Sličan stav izneo je i dr Vilijam Li, koji je u podkastu ZOE Science & Nutrition rekao da se gazirana pića s razlogom često nalaze na meti kritika. Kao problem navodi brojne aditive, boje, arome, konzervanse i stabilizatore koji se unose iznova i iznova. Po njegovom mišljenju, nije problem samo jedan unos, već dugotrajna i ponavljana izloženost tim sastojcima.

Jedan od glavnih problema gaziranih pića jeste to što mogu sadržati mnogo kalorija, a pritom ne stvaraju osećaj sitosti. Fruktoza, prost šećer koji se često nalazi u takvim napicima, ne utiče na hormon gladi na isti način kao glukoza iz namirnica bogatih skrobom. To može doprineti većem unosu kalorija i, vremenom, gojenju.

Gazirana pića povezuju se i sa povećanom insulinskom rezistencijom. To znači da pankreas mora da proizvodi više insulina, što se smatra jednim od koraka ka razvoju dijabetesa tipa 2. Jedna studija iz 2013. godine povezala je dnevni unos oko 150 grama šećera, što odgovara približno jednoj limenci gaziranog pića, sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, prenosi Večernji list.

Pominju se i mogući rizici povezani sa rakom. Studija iz 2010. godine pokazala je da su odrasli koji su pili dva ili više gaziranih pića nedeljno imali veći rizik od raka pankreasa u poređenju sa osobama koje ih nisu konzumirale. Takvi podaci dodatno podstiču stručnjake da upozoravaju na oprez kada je reč o redovnoj konzumaciji.

Visok unos šećera povezuje se i sa zdravljem srca. Istraživanje koje navodi Harvard Health pronašlo je vezu između ishrane bogate šećerom i srčanih oboljenja. Osobe koje su pile najmanje pet zaslađenih gaziranih pića nedeljno češće su imale rane znake bolesti srca nego oni koji su ih konzumirali ređe od jednom nedeljno.