Umesto holivudske slave, izabrao je ovce i vinograde: Neobična životna priča Sema Nila

Vest o njegovoj smrti potvrdila je porodica u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama.

„Sa velikom tugom delimo vest o njegovoj smrti u ponedeljak, 13. jula, u Sidneju, Australija. Sem je bio okružen porodicom i preminuo je s dostojanstvom koje je karakterisalo ceo njegov život. Gubitak je bio iznenadan i neočekivan. Želimo da izrazimo najdublju zahvalnost osoblju privatne bolnice Sveti Vinsent za njihovu neverovatnu negu“, navela je porodica, zamolivši javnost da poštuje njihovu privatnost.

Njegova smrt posebno je potresla obožavaoce širom sveta jer je pre samo nekoliko meseci saopštio da je pobedio rak krvi, bolest sa kojom se godinama hrabro borio. Posle iscrpljujućih terapija i učešća u kliničkom programu lečenja, u aprilu ove godine obradovao je javnost rečima koje su mnogi doživeli kao malo čudo.

„Upravo sam bio na pregledu i u mom telu nema raka. To je izvanredna stvar. Veoma sam uzbuđen što je to moguće“, rekao je tada.

Zvaničan uzrok smrti još uvek nije objavljen, ali je poznato da je Sem radio punom parom gotovo do smrti. Iako je igrao u nekim od najvećih filmskih hitova svih vremena, nikada sebe nije smatrao zvezdom.

„Mogu da odem u Starbaks i niko me neće uznemiravati. Imam prijatelje koji su zaista poznati i nikada ne ne bih menjao s njima“, govorio je uz osmeh.

Tokom više od pola veka duge karijere igrao je naučnike, kraljeve, špijune, negativce, policajce, čarobnjake i obične ljude.

Rođen je 14. septembra 1947. godine u Omagu, u Severnoj Irskoj, kao Nigel Džon Dermot Nil. Njegova majka Prisila bila je Engleskinja, dok je otac Dermot bio Novozelanđanin koji je u to vreme služio vojsku u Severnoj Irskoj kao oficir Kraljevskih irskih strelaca. Zahvaljujući porodičnom poreklu tokom života imao je pravo na britansko, irsko i novozelandsko državljanstvo.

Kada je imao sedam godina, porodica se preselila na Novi Zeland. Najpre su živeli u Krajstčerču, a potom u Danidinu, gde je proveo najveći deo detinjstva. Upravo tamo dobio je nadimak Sem, koji će kasnije postati njegovo umetničko ime.

„U školi je bilo previše dečaka koji su se zvali Najdžel. Osim toga, činilo mi se da je to ime previše otmeno za jedno novozelandsko igralište“, prisećao se kroz smeh.

Još kao dečak imao je izraženu maštu, ali i veliki problem koji ga je dugo pratio. Mucao je toliko da je, kako je kasnije priznavao, često priželjkivao da ga ljudi ništa ne pitaju kako ne bi morao da odgovara.

„Nadao sam se da mi se niko neće obratiti jer sam se plašio da govorim. Kasnije sam to prevazišao, ali se i danas ponekad može čuti da zamuckujem“, rekao je jednom prilikom.

Upravo ga je pozorište oslobodilo straha od javnog nastupa.

Posle srednje škole upisao je Univerzitet u Kenterberiju, gde je pokušao da studira pravo. Međutim, već tokom prve godine shvatio je da je napravio pogrešan izbor.

Nije položio nijedan ispit, ali je zato sve više vremena provodio u studentskom pozorištu.

„To je bilo vreme mog života. Prvi put sam osetio da pripadam nečemu.“

Odustao je od ideje da postane pravnik ili vojnik poput oca i odlučio da rizikuje. Plata mladog glumca bila je simbolična – svega dvadesetak dolara nedeljno i obrok koji bi ostao nakon predstava.

Prve televizijske uloge dobio je početkom sedamdesetih godina, kada se pojavio u nekoliko novozelandskih produkcija. Radio je i iza kamere, pisao scenarije i režirao kratke filmove za Nacionalnu filmsku jedinicu Novog Zelanda, stičući iskustvo koje će mu kasnije biti dragoceno.

Pravi proboj dogodio se 1977. godine filmom „Sleeping Dogs“, prvim novozelandskim ostvarenjem koje je privuklo ozbiljnu međunarodnu pažnju. Kritičari su odmah primetili visokog, harizmatičnog glumca koji nije imao izgled klasične filmske zvezde, ali je posedovao ono mnogo važnije – sposobnost da potpuno ubedljivo iznese svaki lik.

Usledio je odlazak u Australiju, gde je dobio glavnu mušku ulogu u filmu „My Brilliant Career“ sa Džudi Dejvis. Već početkom osamdesetih stigao je i prvi veliki holivudski poziv. Dobio je ulogu Demijena Torna u filmu „Predskazanje III“, nastavku jednog od najpoznatijih horor serijala svih vremena. Iste godine igrao je i u kultnom filmu „Posedovanje“ reditelja Andžeja Žulavskog.

Od tog trenutka njegova međunarodna karijera krenula je uzlaznom putanjom, ali je i dalje odbijao da se preseli u Los Anđeles.

„Nisam želeo da odgajam decu u Holivudu. Osim toga, tamo se razgovaralo samo o šou-biznisu. To me je beskrajno zamaralo“, objasnio je godinama kasnije.

Početkom devedesetih godina Sem Nil već je bio cenjeno glumačko ime. Publika ga je upoznala kroz filmove „Lov na Crveni oktobar“, „Dead Calm“, „Evil Angels“ i brojne televizijske projekte, dok su ga kritičari hvalili zbog sposobnosti da podjednako uverljivo igra heroje i negativce. Ipak, nijedan od tih filmova nije mogao da ga pripremi za ono što će uslediti 1993. godine.

Kada je Stiven Spilberg počeo pripreme za ekranizaciju romana Majkla Krajtona „Park iz doba jure“, malo ko je mogao da pretpostavi da će upravo taj film zauvek promeniti istoriju bioskopa. Kombinacija revolucionarnih specijalnih efekata, animatronike i računarski generisanih dinosaurusa predstavljala je nešto što publika do tada nije videla.

Nil je dobio ulogu doktora Alana Granta, povučenog paleontologa koji se iznenada nađe licem u lice sa živim dinosaurusima.

„Bilo je sjajno biti deo tako velikog uspeha i mnogo dugujem Spilbergu i svima koji su učestvovali u filmu, ali ne mislim da je 'Park iz doba jure' napravio neki seizmički pomak u mojoj karijeri. Nisam postao veliki akcioni heroj. Mada postoji jedna vrlo čudna akciona figurica iz devedesetih na kojoj sam prikazan kao mišićavi superheroj u neobičnim gaćama“, govorio je kroz smeh.

Snimanje filma, međutim, nije bilo ni približno bezbrižno koliko je publika mogla da pretpostavi. U svojim memoarima „Did I Ever Tell You This?“ opisao je događaj koji je mogao da se završi tragedijom. Tokom snimanja na havajskom ostrvu Kauai filmsku ekipu pogodio je uragan Iniki, jedan od najrazornijih u istoriji Havaja.

„Zamalo smo poginuli tokom prvih nekoliko nedelja snimanja. Jednog jutra rekli su nam da ostanemo u hotelu jer se približava uragan. Bio sam na plaži sa Lorom Dern kada me je pitala: 'Seme, misliš li da bismo danas mogli da umremo?' Dok sam gledao ogromne crne oblake kako dolaze preko Pacifika, shvatio sam da moram iskreno da joj kažem da mislim da bismo zaista mogli.“

Kompletna glumačka ekipa i stotine članova produkcije sklonjeni su u hotelsku balsku salu nekoliko sati pre nego što je uragan udario ostrvo.

„Iniki je bio uragan četvrte kategorije. Potpuno je uništio naše scenografije. Šest ljudi je poginulo, a šteta je iznosila više od tri milijarde dolara.“

Kada je oluja prošla, prizor koji ih je sačekao bio je zastrašujući. Hotelski kompleks bio je gotovo sravnjen sa zemljom, putevi neprohodni, a veliki deo ostrva potpuno razoren.

„Prilično sam siguran da nas je spaslo to što se uragan brzo pomerio. Da je potrajao još malo, ogroman plimni talas prošao bi kroz balsku salu u kojoj smo bili i verovatno bi nas sve udavio.“

Kada je „Park iz doba jure“ stigao u bioskope, postao je najveći filmski hit svoje generacije. Film je zaradio više od milijardu dolara, osvojio tri Oskara i postavio nove standarde u korišćenju vizuelnih efekata.

Zbog ogromnog uspeha franšize Nil se vratio ulozi doktora Granta u filmu „Park iz doba jure III“ iz 2001. godine, a zatim i više od dve decenije kasnije u ostvarenju „Jurassic World Dominion“, gde su se prvi put ponovo okupili glavni glumci iz originalnog filma – Sem Nil, Lora Dern i Džef Goldblum.

Iste 1993. godine ostvario je zapaženu ulogu u filmu „Klavir“ rediteljke Džejn Kempion, jednom od najnagrađivanijih ostvarenja decenije. Film je osvojio Zlatnu palmu u Kanu i tri Oskara, dok je Nil još jednom pokazao koliko lako prelazi iz blokbastera u ozbiljne autorske drame.

Publika ga pamti i po ulozi kapetana Vasilija Borodina u filmu „Lov na Crveni oktobar“, istorijskoj mini-seriji „Reilly, Ace of Spies“, hororu „U čeljustima ludila“, naučnofantastičnom klasiku „Event Horizon“, porodičnim filmovima „Petar Zec“, ali i po televizijskim serijama „The Tudors“, u kojoj je igrao kardinala Tomasa Volsija, „Peaky Blinders“, gde je tumačio nemilosrdnog inspektora Čestera Kembela, kao i „Merlin“, u kojoj je igrao legendarnog čarobnjaka.

Poslednjih godina publika ga je gledala u australijskoj pravnoj drami „The Twelve“, seriji „Untamed“ i u filmu iz franšize „Godzilla x Kong“.

Vinogradi

Kada bi se kamere ugasile, vraćao se na Novi Zeland, među vinograde, životinje i prirodu, mestu za koje je govorio da ga podseća ko je zapravo i zbog čega je sve počelo.

„Biti glumac i biti slavna ličnost dve su potpuno različite stvari. Sebe smatram razumno uspešnim filmskim i televizijskim glumcem, ali ne i filmskom zvezdom. Mogu da odem u Starbaks, naručim kafu i niko me neće uznemiravati. Kažem im svoje ime, napišu ga na čaši i nastavimo dalje. Imam prijatelje koji su zaista ogromne zvezde i nikada se ne bih menjao s njima.“

Na Novom Zelandu kupio je veliko imanje i osnovao vinariju „Two Paddocks“, koja je vremenom postala jedna od najpoznatijih u regionu Central Otago. Govorio je da vinograd nikada nije bio naročito isplativ posao, ali da ga je činio srećnim.

„Voleo bih da vinograd izdržava mene, ali u stvarnosti ja finansiram njega. To je posao koji oduzima neverovatno mnogo vremena i novca, ali ne bih ga menjao ni za šta. Donosi mi zadovoljstvo, a ponekad i dobro vino.“

Na društvenim mrežama daleko češće je objavljivao snimke svojih ovaca, pataka, svinja i pasa nego fotografije sa crvenog tepiha. Životinje je često nazivao imenima kolega iz filmske industrije, što je zabavljalo njegove pratioce.

Ljubavni život

Početkom osamdesetih upoznao je glumicu Lizu Harou tokom snimanja filma „Predskazanje III“. Dobili su sina Tima, ali njihova veza nije potrajala.

Godine 1989. oženio je šminkerku Noriko Vatanabe, sa kojom je dobio ćerku Elenu, dok je prihvatio i njenu ćerku Maiko iz prethodnog braka kao svoje dete. Posle gotovo tri decenije zajedničkog života razveli su se 2017. godine.

Malo ljudi zna da je još kao veoma mlad postao otac dečaka koji je dat na usvajanje. Tek mnogo godina kasnije ponovo su uspostavili kontakt i izgradili odnos.

Tokom promocije filma „Jurassic World Dominion“ primetio je da su mu limfne žlezde neobično natečene. Lekarski pregledi pokazali su da boluje od angioimunoblastičnog T-ćelijskog limfoma, agresivnog oblika raka krvi u trećem stadijumu.

Lečenje je bilo teško, a klasična terapija posle izvesnog vremena prestala je da daje rezultate. Upravo tada ponuđeno mu je da učestvuje u kliničkom programu CAR T-ćelijske terapije, revolucionarnom načinu lečenja kod kog se pacijentove imune ćelije genetski menjaju kako bi prepoznale i uništile ćelije raka.