Za samo dan u Helsinkiju mi je bilo jasno kako je Finska 9. put ispala najsrećnija zemlja na svetu

Devetu godinu zaredom Finska je proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. U Srbiji (naravno, daleko lošije pozicioniranoj), ova vest iz godine u godinu izaziva skeptične komentare uz podatke o broju samoubistava, nezgodnim vremenskim uslovima, ali i predrasude o "hladnim i distanciranim ljudima". Međutim, ono što se računa u ovoj priči je ekonomski standard, očekivani životni vek, lične slobode, društvena podrška, nizak nivo korupcije... I dovoljan je samo jedan dan u Helsinkiju da shvatiš zašto Finska u tim segmentima izbija na prvo mesto.

Prošlog leta obišla sam Helsinki i možda nisam toliko vremena provela tamo da bih shvatila nivoe depre u zimskom periodu ili specifične probleme s kojima se nose ljudi koji žive tamo - ali sam jako brzo mogla da napravim paralelu života koji vidiš na ulicama u odnosu na Beograd.

Prvo, nema toliko saobraćaja, ljudi su više na biciklima i trotinetima, ili jednostavno - šetaju. Niko ne deluje da žuri negde u panici, nema besnih čak ni kad se čeka u redovima. Niko te ne odmerava, ma, gledaju ljudi svoja posla. To je bilo takvo osveženje.

I sve "kulturiška". Tišina se ceni, imaju čak i Kapelu tišine u samom centru grada, gde možeš skroz da se isključiš.

Biblioteku OOdi zovu "dnevnom sobom grada" i, ne samo da je arhitektonsko ludilo, nego se ljudi zaista tu okupljaju i provode vreme...

A crkva u stenama je iskustvo koje ide i izvan religije, čudesan mir u spoju čoveka i prirode.

Priroda se čuva - prelepi parkovi, pa i šuma - u centru grada. Central park u Helsinkiju sam tek "okrznula" u prolazu, ali razumela sam da je Keskuspuisto zapravo prava šuma koja se proteže na preko 10 kilometara, sa sopstvenim ekosistemom. Doduše, imaju i more, nije mala stvar.

Saune su na svakom ćošku, čak i na panoramskom točku u luna-parku. Cela ta kultura sauniranja mi je bila zanimljiva, jer kod njih nije samo fora u fizičkim blagodetima, nego i u društvenom životu - tamo se druže, sastanče...

I umetnost je svuda. Ne samo interesantne skulpture, već i koncerti i predstave po parkovima, koje okupljaju i slučajne prolaznike.

Ali, nema toliko kafića kao kod nas, klupski život doduše nisam iskusila, a nema ni kockarnica. Ima kazino koji, navodno, svu zaradu daje u humanitarne svrhe - fora je da i kad gubiš, činiš dobro delo.

Pijace su atrakcije za sebe. I nije jeftino, ali verujem da za njihove standarde nije ni tako skupo.

Uostalom, slikala sam cene u finskom marketu - neke stvari koštaju kao kod nas, a obrok možeš lagano da kupiš za manje nego što ti ovde treba da napraviš.

Naravno, ne sumnjam da su ostali troškovi uporedivi na drugom nivou i sigurno ima i raznoraznih "raspada sistema" u najsrećnijoj zemlji sveta, ali ono što kao turista iz Srbije možeš da vidiš - zaista deluje kao podloga za srećan život.

Za još utisaka s putovanja po Skandinaviji, ali i raznim drugim destinacijama po svetu - zapratite Putničarenje.