Ukrajina kreće u odlučujući udar na Rusiju: Cilj je da slomi Putina pre zime

Ukrajina je poslednjih meseci ostvarila značajne uspehe na frontu, pre svega zahvaljujući upotrebi bespilotnih letelica velikog dometa, koje mogu da gađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije, prekidaju linije snabdevanja i dodatno opterećuju rusku vojsku i ekonomiju.

„Vidimo slabiju Rusiju. Razlog za to je što je Ukrajina uspela da razvije sopstvene kapacitete za dubinske udare“, rekao je za Politiko ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna.

Prema rečima dvojice ukrajinskih zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, sada je ključno izvršiti maksimalan pritisak na predsednika Vladimira Putina pre nego što Rusija uspe da razvije sličnu tehnologiju dronova i iskoristi je za protivudare.

Zima kao ključni faktor

Za Ukrajinu je vreme od presudnog značaja. Tokom zime Rusija redovno intenzivira napade na elektroenergetsku mrežu i sisteme centralnog grejanja, dok se temperature u pojedinim delovima zemlje spuštaju i do minus 30 stepeni Celzijusa.

Ruski napadi na energetsku infrastrukturu obeležili su svaku zimu od početka rata.

Ukrajinski zvaničnici smatraju da trenutno imaju inicijativu na bojnom polju, što bi moglo da utiče i na eventualne nove mirovne pregovore koje zagovara američki predsednik Donald Tramp.

„Prema Rusiji treba primenjivati još veći pritisak, bez ustupaka, i pregovarati isključivo iz pozicije snage“, ocenio je Cahkna. „Putin je i dalje racionalan“.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nagovestio je da bi bio spreman da prihvati zamrzavanje sukoba duž sadašnje linije fronta, dok Putin i dalje zahteva da Ukrajina preda teritorije koje ruske snage još nisu u potpunosti zauzele.

U Kijevu strahuju da bi svaka mirovna inicijativa mogla da se pretvori u pritisak na Ukrajinu da pravi ustupke, umesto da primora Moskvu da obustavi borbena dejstva.

Napadi na rusku energetiku

Jedan od najuočljivijih pokazatelja ukrajinskog uspeha jeste sve veći pritisak na ruski energetski sektor.

Ukrajinski dronovi prošle nedelje pogodili su rafineriju u Omsku, udaljenu više od 2.500 kilometara od linije fronta. To postrojenje prerađuje oko deset odsto ukupne ruske proizvodnje naftnih derivata, a ukrajinski Generalštab saopštio je da je oštećena glavna jedinica za preradu nafte.

Kijev je istovremeno gađao rafinerije u Tatarstanu, Saratovskoj i Voronješkoj oblasti, dok je u nedelju ukrajinski dron pogodio tanker koji je uplovljavao u kanal između Azovskog i Crnog mora.

Od proleća Ukrajina intenzivno napada postrojenja za proizvodnju benzina, dizela i avionskog goriva, što je, prema navodima ukrajinskih vlasti, izazvalo nestašice goriva u velikom delu Rusije.

Kriza je posebno izražena na Krimu, gde su lokalne vlasti proglasile vanrednu situaciju i zabranile prodaju goriva. Turizam, jedna od ključnih privrednih grana poluostrva tokom leta, pretrpeo je ozbiljne posledice.

Za Ukrajinu Krim ima i simboličan i vojni značaj. Poremećaji u snabdevanju gorivom otežavaju rusku logistiku i narušavaju sliku potpune kontrole koju Moskva pokušava da održi još od aneksije poluostrva 2014. godine.

Napad na Omsk pokazao je koliko je ukrajinska tehnologija napredovala. Prema dostupnim informacijama, izveden je novim dronom FP-1, koji proizvodi ukrajinska kompanija Fire Point, a čiji domet iznosi do 2.700 kilometara.

Cilj ove kampanje jeste da rat učini skupljim za Kremlj, vidljivijim ruskoj javnosti i politički težim za Putina.

„U Putinovom okruženju više niko ne govori o pobedi. Sada razmišljaju šta će biti sa njima lično kada se rat završi“, rekao je estonski ministar.

Podrška Evropske unije

I evropski saveznici smatraju da je sada pravi trenutak za dodatnu pomoć Ukrajini.

„Moramo Ukrajini dati sve što joj je potrebno, jer je sada vreme za odlučujući pritisak. Svako odlaganje skupo će nas koštati. Ukrajina se ne bori samo za sebe“, rekao je jedan diplomata Evropske unije.

Očekuje se da će dodatna podrška biti jedna od glavnih tema sastanka „Koalicije voljnih“, koji u Parizu organizuje francuski predsednik Emanuel Makron.

Ukrajina očekuje da će politička podrška biti pretočena u brže isporuke oružja, sistema protivvazdušne odbrane i druge vojne opreme.

Pritisak na Belorusiju

Ukrajinsko samopouzdanje ogleda se i u odnosu prema Belorusiji.

Zelenski je prošlog meseca dao beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku rok od nedelju dana da ukloni opremu za navođenje sa teritorije Belorusije, zapretivši da će je ukrajinske snage uništiti ukoliko to ne učini.

Prema tvrdnjama Zelenskog, Lukašenko je postupio po tom zahtevu.

Bivši beloruski diplomata Uladzimir Astapenka ocenjuje da Lukašenko više nije siguran u sposobnost Rusije da ga zaštiti.

„Ako Rusija nije u stanju da zaštiti sopstvenu teritoriju, Lukašenko zna da neće moći da zaštiti ni njega“, rekao je Astapenka.

On smatra da beloruski lider izbegava direktnije uključivanje u rat jer većina građana Belorusije ne podržava sukob.

Trka u razvoju vojne tehnologije

Ipak, ukrajinska prednost nije trajna.

Rusija je povećala proizvodnju dronova, njena ekonomija i dalje funkcioniše u ratnom režimu, a ruska vojska uspeva da pronađe odgovore na pojedine ukrajinske inovacije.

Ministar odbrane Ukrajine Mihailo Fedorov izjavio je da su Kijevu potrebne dodatne milijarde dolara vojne pomoći kako bi zadržao sadašnji tempo razvoja.

„Ako budemo imali dovoljno resursa da pokrenemo novi ciklus vojnih inovacija pre nego što se Rusija prilagodi sadašnjim, dobićemo još najmanje šest meseci prednosti“, rekao je Fedorov.

Ministri odbrane Švedske, Holandije, Nemačke, Danske, Estonije, Poljske, Letonije, Finske i Litvanije pozvali su Evropsku komisiju da ubrza odobravanje finansijske pomoći namenjene Ukrajini.

Ministar ekonomije Ukrajine Oleksij Soboljev ocenio je da je najveća prednost njegove zemlje sposobnost brzih inovacija.

„Kada neko pokušava da vas ubije, morate da preživite. A da biste preživeli, morate da inovirate. Drugog izbora nema“, rekao je on.

Protivvazdušna odbrana ostaje najveći problem

Uprkos uspesima, Zelenski upozorava da Ukrajini i dalje nedostaju sistemi za odbranu od ruskih balističkih raketa.

„Molim vas da nam pomognete da dobijemo više raketa za protivvazdušnu odbranu. Sve ostalo možemo sami, ali kada je reč o PVO sistemima, potrebna nam je odlučnost naših partnera“, poručio je na samitu NATO-a u Ankari.

Zima i mogući mirovni pregovori

Dolazak zime ostaje jedan od glavnih razloga zbog kojih Kijev želi da ubrza vojnu kampanju.

Prošle zime ruski napadi ostavili su hiljade domaćinstava u Kijevu bez struje i grejanja tokom velikih minusa.

Iako je veliki deo elektroenergetske mreže obnovljen, ukrajinske vlasti očekuju da će Rusija i ove zime ponovo gađati energetsku infrastrukturu.

Istovremeno, Kijev smatra da postoji i politička prilika. Kako se parlamentarni izbori u Rusiji održavaju u septembru, ukrajinski zvaničnici veruju da Putin pre izbora neće rizikovati novu masovnu mobilizaciju.

Cilj Ukrajine je da dodatno oslabi ruske sposobnosti za napade na energetsku mrežu, poveća pritisak na rusku ekonomiju i u eventualne pregovore uđe iz što jače pozicije.

Prema ukrajinskim procenama, takva strategija već daje rezultate.

Na samitu NATO-a američki predsednik Donald Tramp obratio se Volodimiru Zelenskom i poručio:

„Mislim da smo razvili veoma dobar odnos. Teško je poverovati, zar ne? Od Ovalne kancelarije do danas, izgradili smo veoma dobar odnos“.

Tramp je najavio i mogućnost da Ukrajina dobije licencu za proizvodnju raketnih sistema Patriot.

Jedan evropski diplomata ocenio je da je promena Trampovog tona delom posledica uspeha Ukrajine na frontu.

„Tramp podržava pobednike. A Zelenski trenutno izgleda kao pobednik. Moramo učiniti sve da tako i ostane“, zaključio je diplomata.