Kako bi izgledao Mundijal sa 64 tima, ko bi igrao i zašto FIFA toliko gura proširenje - u pitanju su milijarde

Naime, prema najavama, nadmetanje koje će od 8. juna do 21. jula 2030. biti odigrano u Maroku, Portugalu i Španiji, uz po jednu utakmicu u Argentini, Paragvaju i domaćinu prvog Mundijala, Urugvaju, moglo bi da, umesto 48 reprezentacija, ugosti 16 više - 64.

"Važno je da, kada organizujete Svetsko prvenstvo, to činite za ceo svet, ne samo za Evropu i Južnu Ameriku, već za sve kontinente. Svaka država treba da ima pravo da sanja o plasmanu na Mundijal. Kvalitet reprezentacija je izuzetno visok i stalno raste širom sveta. Sve ekipe igrale su na visokom nivou. Reprezentacije sa svih kontinenata postizale su golove i osvajale bodove. Devet od deset afričkih selekcija plasiralo se u nokaut fazu, dok ih je na prethodnom Mundijalu bilo samo pet. To pokazuje koliko je važno uključiti što više reprezentacija i pružiti im priliku da učestvuju", poručio je predsednik FIFA Đani Infantino u razgovoru za švajcarsku televiziju 'Blue Sport'.

Tragom njegovih reči, kakve promene bi mogle da uslede, te ko bi mogao da se nađe među ta 64 tima?

Zasad je poznato da će na njemu sigurno igrati Španija, Portugal, Maroko, Argentina, Urugvaj i Paragvaj, kao zemlje-domaćini.

To znači da bi preko kvalifikacija vizu za Svetsko prvenstvo obezbedilo još 58 selekcija.

Kome bi to išlo?

Prema trenutnom pravilniku, UEFA je imala 16 mesta, CAF (Afrika) 10, AFC (Azija) devet, CONMEBOL (Južna Amerika) i CONCACAF (Severna i Centralna Amerika) po šest, dok je Okeaniji išlo jedno mesto.

Kako, prema Infantinovim rečima, postoji želja da se poveća broj reprezentacija sa drugih kontinenata, povećanje Evropi i Južnoj Americi bi moglo da bude minimalno, po dva, koliko bi mogla da dobije i Severna Amerika, te bi UEFA imala 18, a CONCACAF i CONMEBOL po osam.

Nepoznanica je broj reprezentacija koje bi do Mundijala stigle iz Okeanije, gde su u poslednjoj fazi borbe za Mundijal 2026 igrale selekcije Nove Kaledonije, Tahitija, Novog Zelanda i Fidžija. A koliko je zapravo Novi Zeland bio ubedljiv pokazuje i to da je Fidži savladao sa 7:0, Novu Kaledoniju u finalu sa 3:0, dok je pre toga tri utakmice u prvoj fazi kvalifikacija protiv Tahitija, Vanuatua i Samoe okončao sa tri pobede i gol-razlikom 19-1.

Novozelanđani su, inače, uprkos dobrom utisku i remiju sa Iranom (2:2) doživeli dva veoma teška poraza, od Egipta 3:1 i od Belgije, 5:1.

Najviše "vetra u leđa" bi, po svemu sudeći, dobile Afrika i Azija, koje bi gotovo sigurno mogle da računaju na bar još tri, a možda i četiri mesta.

A razlog za razmišljanje o povećanju Mundijala na 64 tima krije se pre svega u nameri FIFA da se što je više moguće proširi na novo tržište, gde dve zemlje predstavljaju idealne "mete" - Indija i Kina. Ove dve zemlje imaju nešto manje od tri milijarde stanovnika - Indija je na milijardu i 477 miliona, dok Kina ima milijardu i 412 miliona.

Poređenja radi, treća najveća zemlja posle njih su SAD - 349 miliona stanovnika.

Tu je takođe i Nigerija, nekadašnja afrička velesila koja nije uspela da se plasira na poslednja dva izdanja Mundijala, sa 242 miliona stanovnika, kao i Indonezija, koja ima 288 miliona.

Iako na prvi pogled nemoguće, s obzirom na to da je Kina 91. na FIFA rang listi, Indonezija 118. a Indija 138. reprezentacija sveta, nešto detaljnija analiza pokazuje da bi plan FIFA ipak mogao da ima kakav-takav rezultat.

Naime, ako bi AFC i CAF dobile po četiri nova mesta, broj reprezentacija bi porastao na ukupno 14 za Afriku, odnosno 13 za Aziju.

Kada je u pitanju Azija, Kina je 91. na svetu, ali 13. od reprezentacija iz Azije, i ispred sebe ima Jordan (73), Oman (79), Siriju (83).

Indonezija bi morala da "preskoči", između ostalog, Liban (115), Vijetnam (99), Bahrein (92), dok su ispred Indije Malezija (136), Filipini (135), Kuvajt (133), pa čak i Severna Koreja (120).

Gledajući samo kontinent, Indonezija je 21., a Indija 26., te nije nerealno očekivati da se bar jedna od ove tri reprezentacije na kraju i nađe na Mundijalu.

Što se Nigerije tiče, "superorlovi" su, uprkos slabijim partijama u poslednje vreme, trenutno 26. reprezentacija planete, i jedina od sedam najbolje plasiranih afričkih timova na rang listi FIFA koja nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo.

Što se sistema takmičenja tiče, postoji nekoliko varijanti, pod uslovom da broj reprezentacija u svakoj grupi ostane po četiri.

Prvi je čist prelaz iz grupe u nokaut fazu, gde bi dve prvoplasirane reprezentacije iz svake grupe - ukupno 32 - išle dalje i odmah se igrala osmina finala.

Drugi je nešto komplikovaniji, ali ujedno i neuporedivo uzbudljiviji, jer bi grupna faza imala takmičarski draž do samog kraja, gde bi prvoplasirane reprezentacije prošle u osminu finala direktno, dok bi im se tamo pridružilo još 16 timova nakon međusobnih duela drugoplasiranih i trećeplasiranih selekcija u svojevrsnom baražu, što bi doduše značilo još jednu dodatnu utakmicu.

Infantino je najavio da će o ovome detaljnije biti priče po završetku Mundijala, te nas nakon 19. jula očekuje nekoliko burnih meseci ne samo kada je u pitanju FIFA kao takva, već i izgled Mundijala 2030. godine.