Pevač, mogul, ljubitelj fudbala, političar i skandal majstor kog je svet voleo da mrzi: Ovo su crtice iz biografije Silvija Berluskonija

Berluskoni (86) je bio jedan od najbogatijih ljudi u Italiji. On i njegova porodica stekli su bogatstvo koje američki poslovni magazin Forbs 2019. godine procenio na 6,4 milijarde dolara.Rođen je 29. septembra 1936. godine. Kao i mnogi milanski mladići, evakuisan je za vreme Drugog svetskog rata i živeo sa majkom u selu udaljenom od grada. Karijeru je započeo prodajom usisivača i stekao reputaciju pevača, prvo u noćnim klubovima, a zatim i na kruzerima.Diplomirao je pravo 1961. godine, a zatim je osnovao Edilnord, građevinsku kompaniju, pa se pozicionirao kao graditelj stambenih zgrada u okolini svog rodnog Milana.

Deset godina kasnije pokrenuo je lokalnu kablovsku televiziju - Telemilano - koja će prerasti u najveću italijansku medijsku imperiju, Mediaset, koja kontroliše tri najveće privatne TV stanice u zemlji. Njegova ogromna holding kompanija Fininvest ima Mediaset i najveću italijansku izdavačku kuću Mondadori pod svojom kontrolom, a između ostalih kompanija ima udeo u dnevnim novinama Il Giornale.Berluskoni je prodao fudbalski klub Milan kineskim investitorima za 628 miliona funti (740 miliona evra) 2017. godine. On je bio predsednik fudbalskog kluba FK Milan između 1986. i 2004. godine.Njegova deca - Marina, Barbara, Pjer Silvio, Eleonora i Luiđi - učestvuju u vođenju njegovog poslovnog carstva.Usponi i padovi partije "Napred Italijo"Berluskoni je 1993. godine osnovao sopstvenu političku partiju Forca Italia (Napred Italijo), nazvanu po fudbalskom skandiranju.Sledeće godine postao je premijer, na čelu koalicije sa desničarskim Nacionalnim savezom i Severnom ligom.

Mnogi su se nadali da bi njegova poslovna sposobnost mogla pomoći da se revitalizuje italijanska ekonomija.Ali, rivalstvo između tri koaliciona lidera, zajedno sa Berluskonijevom optužnicom za navodnu poresku prevaru od strane suda u Milanu, srušilo je te nade i dovelo do kolapsa vlade sedam meseci kasnije.Zatim je usledio niz uspona i padova:* Izgubio je izbore 1996. od levičarskog Romana Prodija, ali se 2001. ponovo vratio na vlast, u koaliciji sa svojim bivšim partnerima;* Pošto je bio na čelu italijanske vlade sa najdužim stažom od Drugog svetskog rata, ponovo je poražen od Prodija 2006. godine.* Vratio se na funkciju 2008. na čelu obnovljene stranke, preimenovane u Narod slobode (PDL);* Njegova podrška je nestala 2011. godine, pošto su troškovi zaduživanja zemlje porasli na vrhuncu dužničke krize u evrozoni, a on je podneo ostavku nakon što je izgubio parlamentarnu većinu;* U februaru 2013. delilo ga je 1 odsto od pobede na opštim izborima - što je bilo dovoljlno blizu da igra ulogu u vladajućoj koaliciji;* Kako su tenzije rasle oko njegove osude za poresku prevaru, stranka se podelila i Berluskoni ju je ponovo pokrenuo pod starim imenom Napred Italijo.

Međutim, 2018. godine stranka Napred Italijo je izostavljena iz koalicije sa desničarskom Severnom ligom uprkos solidnim izbornim rezultatima – a Berluskoni ni u kom slučaju nije mogao da obavlja javnu funkciju zbog svog kriminalnog dosijea.Ali, ta zabrana je ukinuta iste godine, kada su ga sudovi proglasili „rehabilitovanim“ – i on je najavio da će se kandidovati na izborima u maju 2019. godine.Na tim izborima, Napred Italijo je osvojila manje od 10 odsto glasova u Italiji – ali dovoljno za nekoliko mesta u parlamentu, uključujući i Berluskonijevo.Milanske sudske drameVeći deo Berluskonijeve političke karijere obeležen je nizom pravnih bitaka. Rodom iz Milana, on se često žalio da je viktimiziran od strane pravnih vlasti. On je 2009. godine procenio da je tokom 20 godina imao 2.500 pojavljivanja pred sudom u 106 suđenja, uz sudske troškove od 200 miliona evra.

On je negirao proneveru, poresku prevaru i lažno računovodstvo, kao i pokušaj podmićivanja sudije. Često je bio oslobađan, poništavao osuđujuće presude ili ih je gledao kako zastarevaju. Ali doživeo je nazadovanje kada je 2011. Ustavni sud poništio deo zakona kojim se njemu i drugim visokim ministrima daje privremeni imunitet.Do kraja godine je bio van vlasti, a u oktobru 2012. dobio je zabranu obavljanja javne funkcije. Berluskoni je izjavio da je nevin i govorio o "sudskom udaru".Pošto je imao više od 75 godina, dobio je društveno koristan rad, radeći četiri sata nedeljno sa starijim pacijentima sa demencijom u katoličkom domu za staranje u blizini Milana.Berluskonijeve žene i bunga-bunga zabaveBerluskonijeve borbe u političkoj areni i sudnici praćene su nizom lascivnih izveštaja o njegovom privatnom životu. Drugu suprugu Veroniku Lario upoznao je nakon što je glumila u toplesu u jednoj predstavi.Kada je fotografisan na proslavi 18. rođendana ambiciozne manekenke Noemi Leticije, njegova supruga je odlučila da se razvede od njega.Ali njegovu reputaciju najviše su ukaljale optužbe o raskalašnim "bunga-bunga" zabavama u njegovoj privatnoj vili.U oktobru 2010. godine, ispostavilo se da je Berluskoni pozvao policijsku stanicu tražeći oslobađanje 17-godišnje devojke Karime „Rubi“ El Mahrug. Ona je zadržana zbog krađe, a takođe je rečeno da je prisustvovala njegovim "bunga-bunga" zabavama.

U junu 2013. proglašen je krivim da joj je platio za seks i zloupotrebu položaja. Slučaj je na kraju poništen 2014. godine.Berluskoni je uvek tvrdio da nije „nikakav svetac“, ali odlučno odbacuje tvrdnje da je ikada platio za seks sa ženom, rekavši: „Nikad nisam razumeo gde je zadovoljstvo kada ti nedostaje zadovoljstvo osvajanja“.BONUS VIDEO: Tramp je prvi američki predsednik koji se našao pred krivičnim sudom, ali jedan je i osuđen

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=0504prelistajsemarkodai-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5742983"]