Ormuski, Malajski, Tajvanski: Moreuzi u centru globalne borbe za moć

Ideja da bi države mogle da kontrolišu ili čak naplaćuju prolaz kroz strateške pomorske rute nedavno se pojavila i u jugoistočnoj Aziji. Indonežanski ministar finansija Purbaja Judi Sadeva krajem aprila pomenuo je mogućnost uvođenja svojevrsnih „vinjeta“ za prolaz kroz Malajski moreuz, jedan od najvažnijih trgovačkih pravaca na svetu.

Iako je nekoliko dana kasnije indonežanska vlada poručila da poštuje slobodu plovidbe i da neće uvoditi tranzitne takse, sama ideja pokazala je koliko su pomorska uska grla postala važan instrument geopolitičkog uticaja.

Kroz Malajski moreuz, između Indonezije, Malezije i Singapura, prolazi oko 22 odsto svetske pomorske trgovine. To je ključna ruta koja povezuje istočnu Aziju sa Bliskim istokom i Evropom.

Više nije reč samo o piratima

Stručnjaci upozoravaju da opasnost više ne dolazi samo od piraterije ili regionalnih sukoba. Čak i manje države ili nedržavni akteri danas mogu ozbiljno da poremete globalne trgovinske tokove.

Kao primer navode se napadi jemenskih Hutija u Crvenom moru, zbog kojih mnoge brodarske kompanije izbegavaju Suecki kanal i biraju duži put oko Rta dobre nade, što povećava troškove i usporava lance snabdevanja širom sveta.

Politikolog i bezbednosni stručnjak Nikolaus Šolik ocenjuje da svet prolazi kroz veliku promenu geopolitičke ravnoteže.

„Danas pojedine države veruju da mogu da dominiraju strateški važnim moreuzima i koriste ih kao političku polugu“, upozorava on.

Posebno zabrinjava činjenica da se Ormuski, Malajski, ali i Tajvanski moreuz sve češće posmatraju kao potencijalna sredstva pritiska u međunarodnim odnosima.

Tajvanski moreuz možda i važniji od Ormuskog

Iako je trenutno najveća pažnja usmerena na Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte i gasa, stručnjaci smatraju da bi eventualna kriza u Tajvanskom moreuzu mogla imati još ozbiljnije posledice.

Kroz taj prolaz odvija se ogroman deo azijske trgovine, a svaki ozbiljniji sukob između Kine i Tajvana mogao bi da izazove globalne ekonomske poremećaje.

Analitičari upozoravaju da svet danas doživljava svojevrsni „povratak geografije“ — strateški prolazi više nisu samo geografske tačke na mapi, već ključna sredstva političkog i ekonomskog uticaja.

Međunarodno pravo postoji, ali…

Prema međunarodnom pomorskom pravu, svi brodovi, uključujući i ratne, imaju pravo slobodnog prolaza kroz međunarodne moreuze. Blokada takvih prolaza predstavljala bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da pravila funkcionišu samo dok su države spremne da ih poštuju. Kao primer navodi se Južno kinesko more, gde je Kina ignorisala međunarodnu arbitražnu presudu donetu u korist Filipina.

Istovremeno, upozorava se da za ozbiljno ometanje pomorskog saobraćaja više nije potrebna velika ratna mornarica. Dovoljni su dronovi, rakete, brzi čamci ili druga asimetrična sredstva.

Iran je, prema ocenama analitičara, već pokazao koliko i manje vojne sile mogu da ugroze ključne pomorske pravce.

Globalna privreda postaje sve ranjivija

Savremena ekonomija sve više zavisi od brzih lanaca snabdevanja i principa „tačno na vreme“, zbog čega čak i kratkotrajni poremećaji u pomorskom saobraćaju mogu izazvati velike globalne posledice.

Zbog toga stručnjaci smatraju da Ormuski moreuz nije izolovan problem, već upozorenje koliko je svetska ekonomija postala zavisna od nekoliko ključnih pomorskih prolaza.

Sve češće se postavlja pitanje šta bi se dogodilo kada bi neka država pokušala da iskoristi kontrolu nad takvim rutama kao političko ili ekonomsko oružje — i koliko bi svet bio spreman za takav scenario.