Orban i Vučić na isti način "kontrolišu" izbore: Režim u Mađarskoj sprema svoje posmatrače po uzoru na lokalne izbore u Srbiji

U takvom ambijentu, ključnu ulogu trebalo bi da imaju međunarodni posmatrači, pre svega misija OEBS-a, koja već decenijama nadgleda izbore širom sveta i ocenjuje njihovu regularnost. Međutim, upravo oko njih ove godine izbio je ozbiljan spor.

Naime, pojedini mađarski mediji i organizacije ukazali su na angažovanje Darije Bojarske, nekadašnje službenice ruskog Ministarstva spoljnih poslova i prevodioca Vladimira Putina, u okviru parlamentarne skupštine OEBS-a koja učestvuje u posmatranju izbora. Iako OEBS odbacuje optužbe i tvrdi da je reč o profesionalnom angažmanu bez političke težine, deo civilnog sektora smatra da je time narušeno poverenje u samu misiju.

Alternativni posmatrači

U zemlji u kojoj su izbori i ranije kritikovani zbog „neravnopravnih uslova“, ovakve sumnje dodatno komplikuju situaciju.

Istovremeno, dodatnu konfuziju unosi i formiranje alternativnih posmatračkih timova bliskih vlasti. Konzervativne organizacije povezane sa Orbanovim krugom pokrenule su sopstvenu inicijativu za praćenje izbora, uz obrazloženje da žele „nezavisnu kontrolu procesa“.

Stručnjaci upozoravaju da ovakav razvoj događaja može dovesti do „sudara narativa“, situacije u kojoj različite posmatračke misije iznose potpuno suprotne ocene o istim izborima. U takvom scenariju, izborni rezultat ne zavisi samo od glasova, već i od toga čija interpretacija dobije veću političku težinu.

Sličan obrazac u Srbiji

Sličan obrazac, međutim, sve češće se prepoznaje i u Srbiji, i to ne samo kroz domaće aktere, već i kroz uvođenje stranih „saveznika“ u izborni proces.

Na nedavnim lokalnim izborima u više opština, u Srbiju su stigle i organizacije bliske Republikanskoj stranci SAD i politici Donalda Trampa. Među njima su „Republicans for National Renewal“, „Young Republican National Federation“, „America First Policy Institute“ i „International Organization for the Family“.

Ove organizacije, koje ideološki ili direktno podržavaju Trampovu politiku, dobile su ovlašćenja da prate izbore u gotovo svim opštinama u kojima su izbori održani.

Njihovo prisustvo dodatno je otvorilo pitanje međunarodnog uticaja i političkog konteksta u kome se izbori odvijaju, posebno imajući u vidu da deo tih organizacija ima jasne ideološke i političke agende.

„Lažne“ organizacije i masovni posmatrači

Paralelno s tim, organizacije civilnog društva i opozicione stranke ukazale su na pojavu velikog broja posmatrača čiji status izaziva ozbiljne sumnje.

Prema navodima organizacije Kreni-Promeni, na terenu su se pojavile „lažne posmatračke organizacije“, često osnovane neposredno pred izbore ili sa izmenjenim statutima kako bi formalno ispunile uslove za monitoring.

U pojedinim opštinama broj takvih posmatrača bio je bez presedana, u Kuli čak oko 1.600, odnosno i do 40 po biračkom mestu.

Dodatnu sumnju izaziva činjenica da su mnoge od tih organizacija registrovane na istim adresama, kao i da su među posmatračima bili zaposleni u javnim preduzećima i institucijama.

Funkcioneri i javni sektor na biračkim mestima

Posebno su odjeknule tvrdnje da su među posmatračima bili i funkcioneri povezani sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

U Kuli su, prema navodima opozicije, kao posmatrači angažovani i predstavnici gradske uprave iz Zrenjanina, uključujući visoke službenike, što je otvorilo pitanje da li su u tom trenutku obavljali javne funkcije ili političke zadatke.

„Momci u crnom“ i atmosfera pritiska

Dodatnu zabrinutost izazvale su i tvrdnje o načinu na koji su pojedini posmatrači delovali na biračkim mestima.

Prema navodima koji su se pojavili u javnosti, među posmatračima su bili i ljudi u crnim jaknama, sa kapuljačama i kačketima, čije je prisustvo delovalo zastrašujuće na birače i članove biračkih odbora.

Sagovornici upozoravaju da je njihov broj i način ponašanja mogao da utiče na atmosferu na biračkim mestima, ali i da oteža rad nezavisnih posmatrača.

Nepravilnosti i opstrukcije

Istovremeno, nezavisne posmatračke misije izveštavale su o brojnim nepravilnostima.

U Kuli su zabeleženi slučajevi fotografisanja glasačkih listića, korišćenja mobilnih telefona u kabinama, problemi sa biračkim spiskovima, kao i pritisci na birače i sumnje na kupovinu glasova.

Posebno zabrinjavaju navodi da su pojedini „posmatrači“ pokušavali da spreče evidentiranje nepravilnosti i utiču na rad biračkih odbora.

Izbori kao borba za narativ

Paralela sa Mađarskom nameće se sama od sebe.

U oba slučaja, fokus se više ne nalazi samo na samom glasanju, već na onima koji bi trebalo da ga nadgledaju. Kada se pojave paralelne posmatračke strukture, jedne koje ukazuju na nepravilnosti i druge koje ih negiraju ili relativizuju, te se stvara prostor za sukob interpretacija.

U takvom ambijentu, izbori prestaju da budu jednostavan izraz volje građana i postaju politička borba za kontrolu narativa o tome šta se zaista dogodilo na biračkim mestima.