Jedna od najsnažnijih vulkanskih erupcija na planeti izbacila je tako toliko veliku količinu vodene pare u atmosferu da će verovatno privremeno zagrejati površinu Zemlje, pokazuju NASA sateliti.
Kada je 15. januara eruptirao podvodni vulkan Hunga Tonga-Hunga Ha’apai, 65 kilometara severno od glavnog grada Tonge, stvorio je cunami i zvučni udar koji se talasao širom sveta – i to dva puta.
Erupcija je poslala visok oblak vodene pare u stratosferu, koja se nalazi između 12 i 53 kilometra iznad površine Zemlje. Nakon erupcije, bilo je dovoljno vode da se napuni 58.000 olimpijskih bazena, pokazuju podaci koje su zabeležili NASA sateliti.
Ovo merenje je napravio instrument na NASA-inom satelitu Aura, koji meri vodenu paru, ozon i druge atmosferske gasove. Nakon što je došlo do erupcije vulkana, naučnici su bili iznenađeni očitavanjima vodene pare.
Oni procenjuju da je erupcija donela 146 teragrama vode u stratosferu. Jedan teragram je ekvivalent trilionu grama, a u ovom slučaju bio je jednak sa 10 procenata vode koja je već bila prisutna u stratosferi.
To je skoro četiri puta veća količina vodene pare koja je stigla u stratosferu nego nakon erupcije planine Pinatubo 1991. na Filipinima.
„Nikada nismo videli ništa slično“, rekao je autor studije Luis Milan, atmosferski naučnik u NASA-inoj laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji. „Morali smo pažljivo pregledati sva merenja u perjanici kako bismo bili sigurni da su pouzdana.“
Drži zemlju „na oku“
Mikrotalasna sonda može da meri prirodne signale mikrotalasa iz Zemljine atmosfere i da ih detektuje čak i kroz guste oblake pepela.
„Mikrotalasna sonda je bila jedini instrument s dovoljno gustom pokrivenošću da uhvati oblak vodene pare kad se to dogodilo, i jedini instrument na koji nije uticao pepeo koji je vulkan izbacio“, rekao je Milan.
Satelit Aura lansiran je 2004. godine i od tada je izmerio samo dve vulkanske erupcije koje su podigle značajnu količinu vodene pare tako visoko u atmosferu. Ali vodena para iz događaja Kasatoči 2008. na Aljasci i erupcije Kalbuko 2015. u Čileu nestala je prilično brzo.
Tonga Foto:NASA Earth Observatory image by Joshua Stevens using GOES imagery courtesy of NOAA and NESDIS
Uobičajeno je da snažne vulkanske erupcije poput planine Pinatubo ili događaja Krakatoa 1883. u Indoneziji hlade površinsku temperaturu Zemlje jer plin, prašina i pepeo koje izbacuju odbijaju sunčevu svetlost u svemir. Ovakva „vulkanska zima“ dogodila se nakon erupcije planine Tambora 1815. godine, što je 1816. izazvalo „godinu bez leta“.
Erupcija Tonge bila je drugačija jer vodena para koju je poslala u atmosferu može zarobiti toplinu, što bi moglo uzrokovati toplije površinske temperature. Kako navode istraživači, višak vodene pare mogao bi ostati u stratosferi čak nekoliko godina.
Dodatna vodena para u stratosferi bi takođe mogla dovesti do hemijskih reakcija koje privremeno doprinose iscrpljivanju Zemljinog zaštitnog ozona.
Anatomija erupcije
Na svu sreću, očekuje se da će efekat zagrevanja vodene pare biti mali i privremen, i da će se raspršiti kada se višak pare smanji. Istraživači ne veruju da će to biti dovoljno da pogorša trenutnu klimatsku krizu.
Istraživači veruju da je glavni razlog za ovu količinu vodene pare zapravo dubina vulkanskog kotla, koji se nalazi 150 metara ispod površine okeana.
Da je kotao bio previše duboko, dubina okeana bi prigušila erupciju, pa onda količina morske vode zagrejane magmom koja eruptira ne bi odgovarala onoj koja je stigla do stratosfere, rekli su istraživači.
Naučnici još uvek pokušavaju da razumeju neobično energične erupcije i sve što one sa sobom donose, uključujući i vetrove uraganske snage koji su stigli i do svemira, prenosi CNN.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar