Nedugo nakon ponoći 8. marta 2014. godine Boing 777 poleteo je iz Kuala Lumpura i popeo se na visinu od 10.500 metara. Nakon što je dobio uputstva da prebaci frekvenciju na vijetnamsku kontrolu vazdušnog saobraćaja, pilot je odgovorio na ljubazan, ali metodičan način koji je uobičajen u radijskim pozivima: "Laku noć, Malazija tri sedam nula". Bila je to poslednja poruka koja je primljena s leta MH370 Malejža Erlajnsa.
Prošla je decenija otkako je avion tokom rutinskog leta za Peking uveliko skrenuo s kursa i nestao, ali uprkos vrlo velikoj i skupoj multinacionalnoj potrazi, jedna od najvećih misterija vazduhoplovstva ostaje nerešen, piše Gardijan. Narenu, čija je supruga Čandrika bila među 239 ljudi na letu koji nikada nije stigao na odredište, to je nemoguće prihvatiti: „Brinem se da smo, ne znajući šta se dogodilo s letom, kolektivno ranjivi zbog mogućeg ponavljanja“, prenosi Index.hr.
To je pitanje koje proganja sve koji se boje da lete, kao i mnoge od onih koji ne osećaju takav strah. Kako može sofisticirani Boing 777 – opremljen modernim instrumentima za eru globalnog satelitskog praćenja i stalne komunikacije – jednostavno da nestane?
„Svake sledeće godišnjice radilo se sve manje o ličnom gubitku, a više o tome da još nisam imao odgovore na to šta se dogodilo s letom“, kaže Naren iz Indije: „Znati gde je let završio i šta ga je dovelo do tamo zaista mi je važno. To je pitanje kojem se s vremena na vreme vraćam s osećajem uzrujanosti, čak i frustracije. Možda nikad neću saznati“.
Potreba za odgovorima postoji i u porodicama onih koji su upravljali letom osuđenim na propast, dok se istovremeno vrte optužbe i teorije zavere. Doktor Gos Mod Nor, prijatelj kapetana leta Zaharija Ahmade Šaha, kaže: „Porodica kapetana Zaharija još uvek se nada odgovorima. Mora da postoji objašnjenje onoga što se dogodilo. Njegova žena i deca i dalje pokušavaju da shvate šta se dogodilo, ali ostaje veliko pitanje. Svima je potrebno objašnjenje. Dan i noć se molim da ovaj avion bude pronađen“.
Fuad Šaruji, koji je radio kao krizni direktor za Malejža Erlajns kada je MH370 izgubljen, kaže da je Zaharijeva porodica postala izolovana boreći se s teorijama zavere u vezi s pilotom: „Njima je dosta teško, zatvorili su se od medija jer ne mogu da prihvate optužbe. Trude se svim silama da nastave život.“ U danima nakon što je avion nestao, bilo je toliko malo dostupnih informacija da se područje potrage protezalo od Kazahstana do Antarktika. U nedeljama, mesecima i godinama nakon toga fragmenti dokaza, prikupljeni iz satelitskih podataka, radarskog praćenja, pa čak i analize morskih struja, pomogli su da se suzi potraga. Ali, to je takođe dovelo do potpuno različitih teorija.
Teorije su se kretale od pilota koji se odmetnuo do sabotaže i zavera da je let oborila ili otela vladina agencija i da je sleteo na mračno mesto, bilo zbog osetljivog tereta ili politički značajnog putnika. Mesecima su nestali putnici bili pod lupom, uz optužbe da su jedan ili više njih ovladali avionom uz dogovoreno ubistvo-samoubistvo. Razmotreni su i manje dramatični, neljudski faktori, uključujući električni kvar, požar ili iznenadno smanjenje pritiska u kabini.
U međuvremenu loša komunikacija s javnošću i kriza malezijske vlade – koju je u vreme nestanka aviona vodio premijer Najib Razak, koji je sada u zatvoru zbog nepovezanih optužbi za korupciju – ometaju potragu. U nedelju je premijer Anvar Ibrahim ponovio stav Malezije da je spremna ponovo da otvori istragu ako postoje uverljivi novi dokazi. Malezijski ministar saobraćaja Antoni Lok kaže da je spreman da se sastane sa američkom kompanijom za pomorsku robotiku „Oušan Infiniti“ kako bi razgovarali o novoj operaciji potrage.
Od 2014. pokrenute su tri službene istrage: neuspešna potraga koju je vodila Australija, istraga malezijske policije i malezijska službena istraga o nesreći, koja je 2018. završila izveštajem na gotovo 500 stranica. Nijedna nije utvrdila uzrok nestanka aviona. Utihnuo je čak i detektiv amater Blejn Gibson, advokat iz Sijetla koji je postao kvazislavan nakon pronalaska krhotina MH370 na plažama u Madagaskaru i Mozambiku. U svetu teorija zavere Gibson se suočio s hordama onlajn trolova. Pitanja iz 2014. ostaju bez odgovora u 2024. Glavno među njima je zašto je avion naizgled kontrolisano skrenuo s kursa prema Indijskom okeanu i zašto je utihnula ključna oprema za komunikaciju i praćenje aviona.
Zbog toga je velika pažnja usmerena na Zaharija (53) i kopilota Farika Abdula Hamida (27), koji su vodili deseteročlanu posadu. Teorija o odmetnutom pilotu dobila je dodatnu pažnju kada su podaci prikupljeni iz kućnog simulatora letenja u Zaharijevom vlasništvu pokazali da je neko zacrtao kurs prema južnom Indijskom okeanu.
„Istina, sada se sa sigurnošću može znati puno toga o sudbini MH370“, napisao je 2019. Vilijam Langeviš, pilot koji je postao istraživački novinar. „Prvo, nestanak je bio nameran čin. Nezamislivo je da je putanja leta, propraćena radijskom i elektroničkom tišinom, uzrokovana bilo kojom kombinacijom kvara sistema i ljudske greške“.
Langeviš veruje da je Zaharije možda poslao mlađeg kopilota iz kokpita na neki izmišljeni zadatak, zatim isključio veći deo električnog sistema i namerno spustio pritisak u avionu, uzrokujući brzu onesposobljenost svih u kabini u roku od nekoliko minuta. „Prizor bi, slabo osvetljen svetlima za hitne slučajeve, prikazivao mrtve vezane za sedišta, s licima u bezvrednim maskama za kiseonik“, napisao je Langeviš. S mnogo snažnijom maskom za kiseonik u pilotskoj kabini Zaharije je mogao da preživi čak i na desetine hiljada metara visine, tvrdi Langeviš.
Pročitajte još...
Druga teorija, za koju drugi vazduhoplovni stručnjaci sugerišu da je moguća ili čak verovatna, jeste ona o zbunjenom, a ne o odmetnutom pilotu. Odnosno, Zaharije se susreo s problemom poput požara ili pada pritiska i počeo je da se vraća prema Maleziji, ali ga je savladao nedostatak kiseonika, poznat kao hipoksija. U metežu su Zaharije ili Farik možda slučajno isključili komunikacijsku opremu. Avion bi tada nastavio kao let duhova, pri čemu su putnici mrtvi, ali let se nastavlja na autopilotu.
Silvija Spruk Vrigli, autorka knjige „The Mystery of Malaysia Flight 370“ i dve knjige o nestancima aviona „Without a Trace“, kaže da je vazduhoplovna industrija već izvukla pouke iz tragedije i implementirala nova bezbednosna pravila, iako možda nikad neće doći do objašnjenja.
Ipak, nakon 10 godina neodgovorenih pitanja teorije i protivteorije nastavljaju da se razmnožavaju onlajn, bujajući kako bi popunile informativni vakuum. „Ljudima nije jasno kako je moguće da nikada nećemo saznati šta se dogodilo“, kaže Spruk Vrigli.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar