Najveća razmena zatvorenika između Rusije i Zapada još od Hladnog rata: Oslobođeni marinac, aktivista, novinarka...

Među njima su američki novinar Vol strit džurnala Evan Gerškovič, kao i bivši američki marinac Pol Vilan, dok su sa ruske strane oslobođeni navodni agenti koji su živeli dvostruki život u Sloveniji, osuđenik za ubistvo u Nemačkoj, kao i čovek osuđen zbog hakovanje kompjutera.

Pored Evana Gerškoviča i Pola Vilana sa američke strane oslobođena je i novinarka Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti, Alsu Kurmaševa (47) dvojna američko-ruska državljanka koja je osuđena u julu zbog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci na šest i po godina zatvora.

Oslobođen je i Vladimir Kara-Murza, dvojni ruski i britanski državljanin i istaknuti opozicioni političar, uhapšen 2022. godine posle kritikovanja rata u Ukrajini. On je 2023. osuđen za izdaju na 25 godina zatvora u slučaju koji on naziva politički motivisanim.

Kolumnista Vašington posta, Kara-Murza (42) je dobitnik ovogodišnje Pulicerove nagrade.

Među oslobođenima je i Ilja Jašin, istaknuti kritičar Kremlja koji je služio kaznu zatvora od osam i po godina zbog kritikovanja ruskog rata u Ukrajini. Bivši član gradskog veća Moskve Jašin je bio jedan od malobrojnih poznatih opozicionih aktivissta koji je ostao u Rusiji posle početka rata.

Takođe su oslobođeni Andrej Pivovarov (42) vođa opozicione grupe Otvorena Rusija koju su vlasti zabranile 2021. godine. On je skinut sa avionskog leta i uhapšen iste godine, a 2022. je osuđen za sprovođenje aktivnosti „neželjene“ organizacije i osuđen na četiri godine zatvora.

Oleg Orlov, aktivista za ljudska prava osuđen je za kritkovanje ruske vojske na dve i po godine zatvora u februaru. Orlov (71) je kopredsedavajući grupe za ljudska prava Memorijal, dobitnice Nobelove nagrade.

Saša Skočilenko (33) osuđen je na sedam godina zatvora u novembru 2023. zbog zamenjivanja nekih etiketa sa cenama u prodavnici – antiratnim sloganima.

Ksenija Fadejeva, Lilja Čaniševa i Vadim Ostanin su bivši koordinatori regionalnih kancelarija pokojnog opozicionara Alekseja Navaljnog. Oni su uhapšeni pošto je politička mreža Navaljnog zabranjena 2021. i kasnije osuđeni za ekstremizam. Fadejeva i Ostanin osuđeni su na po devet godina a Čaniševa na devet i po godina.

Kevin Lik (19) dvojni rusko-nemački državljani uhapšen je u južnoj Rusiji u februaru 2023. i optužen zbog slikanja vojne jedinice i slanja slika „predstavniku stranke države“. Osuđen je za izdaju na četiri godine zatvora, a aktivisti za ljudska prava su rekli da je Lik koji je imao 17 godina u vreme hapšenja bio najmlađa osoba osuđena za taj „zločin“.

Riko Kriger, nemački medicinski radnik optužen je u Belorusiji za terorizam u junu i osuđen na smrt.

Njega je ruski predsednik Aleksandar Lukašenko pomilovao u utorak.

Demuri Voronin, dvostruki rusko nemački državljanin, politikolog predvodio je 2021. konsultantsku kuću koja je navodno sarađivala sa novinarima. Uhapšen je 2021. i osuđen za izdaju 2023. na 13 godina i tri meseca zatvora. On je umešan u suđenje za izdaju Ivana Safronova koji mu je navodno prenosio informacije o ruskim vojnim aktivistima, a koje je zatim Voronin navodno davao nemačkoj obaveštajnoj službi.

Patrik Šebel, nemački državljanin uhapšen u februaru ove godine na aerodromu Sent Peterburga kada su navodno kod njega nađene gumene bombone sa psihoaktivnom supstancom. On je u zatvoru od tada pod optužbama za krijumčarenje droge.

German Mojzes, dvostruki rusko nemački državljanin je migracioni advokat koji je pomagao Rusima da apliciraju za stalni boravak u EU. Uhapšen je u maju u Sankt Peterburgu i prema izveštajima optužen za izdaju, ali se malo drugog zna o tom slučaju.

Sa ruske strane oslobođen je Vadim Krasikov, osuđen 2021. zbog ubistva 40-godišnjeg državljanina Čečenije u parku u Berlinu. Nemačke sudije su zaključile da je to ubistvo koje je naručila ruska bezbednosna služba. Krasnikov (58) osuđen je na doživotni zatvor. Ruski predsednik Vladimir Putin je ove godine nagovestio njegovu moguću razmenu.

Roman Seleznjev, ruski državljanin i sin ruskog poslanika, osuđen je u SAD 2017. zbog hakovanja. On je osuđen na 27 godina zatvora i plaćanje gotovo 170 miliona dolara žrtvama njegovog hakovanja.

Pavel Rubtsov uhapšen u Poljskoj za špijunažu, jedan je od više ljudi uhapšenih u Poljskoj po navodima o špijuniranju za Rusiju od početka invazije u Ukrajini.

Vladislav Kljušin, bogati biznismen sa vezama sa Kremljom, osuđen je u Bostonu 2023. zbog optubi za proneveru i hakovanje kada je nestalo gotovo 100 miliona dolara. Kljušin je osuđen na devet godina zatvora. On je uhapšen u Švajcarskoj i izručen SAD 2021. godine.

Vadim Konoščenok, za koga se sumnja da je oficir ruske Federalne bezbednosne službe izručen je u SAD iz Estonije prošle godine da odgovara za optužbe o krijumčarenju municije i tehnologije sa dvostrukom namenom pomaganja ruskom ratu u Ukrajini. Američki tužoioci su rekli da je pritvoren 2022. dok je pokušavao da se vrati u Rusiju iz Estonije sa oko trideset tipova poluprovodnika i električnih delova.

Algem Dultsev i Ana Dultseva, ruski par uhapšen za špijunažu u Sloveniji 2022. godine, u sredu su se izjasnili krivim i osuđeni su na 19 meseci zatvora i pušteni jer su kaznu odslužili u pritvoru. Oni su se predstavljali kao argentiski državljani i koristili Sloveniju kao bazu od 2017. godine, za putovanja u susedne zemlje i prenošenje naređenja Moskve drugim ruskim agentima, takozvanim spavačima.

Oni imaju dvoje dece i po mnogo čemu podsećaju na čuvenu seriju Americans (Amerikanci) koja je prikazivala bračni par vrhunski obučenih ruskih agenata koji je decenijama radio u korist Moskve, sa teritorije SAD.

Mihail Mikušin uhapšen je u Norveškoj 2022. godine po optužbama za špijunažu. Norveška domaća bezbednosna agencija PST saopštila je da je Mikušin ušao u zemlju tvrdeći da je državljanin Brazila. On je bio u Norveškoj pod lažnim identitetom dok je radio za rusku obaveštajnu službu, rekli su norveški istražitelji.