0
Populistička stranka Švedskih demokrata, stopu smrtnosti među starijom populacijom u ovoj zemlji, naziva "masakrom" i traži ostavku vodećeg epidemiologa Andersa Tegnela, koji svakodnevno dobija anonimne pretnje smrću.
Kao tvorac liberalnog švedskog odgovora na pandemiju koronavirusa, Anders Tegnel navikao je već da prima pretnje smrću i pozive na ostavku. Međutim on ne namerava da odstupi ili ustukne i uveren je da će se s vremenom njegov model pokazati ispravnim, piše Jutarnji list.
„Mislim da je veliki broj zemalja trebao dvaput da razmisli pre preduzimanja vrlo drastičnih mera ograničenja kretanja“, rekao je u razgovoru za Rojters.
„To je bio eksperiment, a ne švedski model“, uveren je Tegnel.
I dok se većina zemalja sklupčala iza zatvorenih vrata, Švedska se oslonila na odgovornost svojih građana u održavanju socijalne distance, a većinu škola, restorana, barova ostavila je otvorenim.
Od marta švedska ekonomija prednjači nad ostatkom Evrope, ali njenih više od 5.000 mrtvih od Covida-19 višestruko nadmašuje broj mrtvih u susednim zemljama Danskoj, Finskoj i Norveškoj zajedno.
Tegnel ima masu pristalica koji hvale njegov pristup. Pošto je glavni švedski epidemiolog ujedno i gorljivi vrtlar, na kućnu adresu dobijao je velike količine cveća da je njegov cvećar zamolio da uspore sa narudžbinama.
Istovremeno, populistička stranka Švedskih demokrata stopu smrtnosti među starijom populacijom zaraženom koronavirusom naziva „masakrom“ i traži Tegnelovu ostavku, a policija istražuje pretnje smrću koje je primio.
Tegnel (64), pomalo sed i naborana čela, slaže se da je broj mrtvih „strašan“, ali tvrdi da to nije posledica liberalnog pristupa i ukazuje na loše stanje u domovima za starije i decentraliziran zdravstveni sistem.
Veteran borbe protiv ebole u Africi, smatra da se njegovi kritičari premalo bave posledicama potpunog zatvaranja.
Pročitajte još:
„Zadivljujuće je koliko smo malo razgovarali o vrlo negativnim posledicama karantina u mnogim zemljama. Nasilje u porodici, deca s problemima u školi i slično“, rekao je.
„Učinci različitih strategija, različitih mera mnogo su složeniji nego što danas razumemo. Ovu bolest teško je razumeti“, kaže on.
Dodaje da su neke zemlje koje su uvele drastične mere, poput Španije, Italije, Britanije, više propatile od Švedske.
Njega, pak, mnogo više čudi ponašanje švedskih nordijskih komšija.
„Jesu li oni uopšte imali razlog da se zatvore, to je pitanje“.
Ipak, njegovo mišljenje u Evropi je u manjini. Ostale zemlje polako se otvaraju za turiste, ali malo koja prihvata švedske. Ne žele ih zasad ni u nordijskim zemljama.
„Njihova strategija nije uspela“, rekao je Alan Randrup Tomsen, virolog s kopenhaškog univerziteta. U Danskoj je stopa smrtnosti zaraženih po glavi stanovnika pet puta manja od švedske.
„Glavni razlog je taj što se nisu zatvorili kao Danska“, uveren je Tomsen.
Autor: Jutarnji list
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
