Švedsko istraživanje pokazalo je kako je do kraja aprila samo 7,3 odsto stanovnika Stokholma razvilo antitela na koronavirus, što bi moglo opravdati, ali i pojačati strahove, da Švedska, koja nije uvela karantin, neće tako brzo stići do kolektivnog imuniteta.
Tu strategiju zagovarao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, koji je dao preporuku da se protiv širenja virusa koriste dobrovoljne mere, za razliku od drugih država koje su uvele obavezne mere i karantin.
U Švedskoj su tako ostale otvorene većine škola, restorana, kafića i poslovnica, čak i dok je veći deo Evrope bio zatvoren. Broj mrtvih od korone je u Švedskoj mnogo veći nego u drugim nordijskim državama, iako manji nego u zemljama poput Velike Britanije, Italije i Francuske.
Broj pacijenata na intenzivnoj nezi u Švedskoj je pao za trećinu otkad je krajem aprila imao svoj vrhunac, a zdravstvene vlasti tvrde da epidemija usporava. Ipak, Švedska je u poslednjih sedam dana zabeležila najveći broj mrtvih po glavi stanovnika u Evropi.
Istraživanjem o antitelima hteli su da utvrde postoji li potencijal za kolektivni imunitet, odnosno je li dovoljan broj u populaciji razvio imunitet, čime bi zaraza prestala da se širi.
Švedska zdravstvena agencija u sredu je rekla da se rezultati tog istraživanja poklapaju sa njihovim modelima da je gotovo trećina Stokholma zaražena, objasnivši kako je studija sprovedena pre mnogo vremena, pa se bolest u međuvremenu još proširila.
„Malo je manje nego što smo očekivali, ali ne mnogo, možda za jedan do dva postotna boda“, rekao je Tegnel.
Koncept kolektivnog imuniteta nije još ispitan u slučaju koronavirusa i zna se koliko traje imunitet od zaraze kod oporavljenih pacijenata.
Istraživanje je rađeno na temelju 1,1 hiljada testova iz cele Švedske, a objavljene su samo brojke za prestonicu.
Švedsko zdravstvo isticalo je da kolektivni imunitet nije cilj sam po sebi, nego da je svrha strategije da uspori širenje virusa kako ne bi preplavio zdravstveni sistem, ali ne i potpuno da ga suzbije.
Švedski stručnjaci tvrdili su da države koje su uvele potpune karantine kako bi sprečile izloženost virusa dolaze u opasnost ponovnih izbijanja zaraze.
Pročitajte još:
„Mislim da je imunitet krda daleko od nas“
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je države da se ne oslanjaju na stvaranje kolektivnog imuniteta, odnosno „imuniteta krda“. Prošle nedelje objavile su da su svetska istraživanja pokazala da su antitela pronađena u samo između 1 i 10 odsto populacije, što se poklapa s nedavnim rezultatima u Španiji i Francuskoj.
Među kritičarima pristupa svoje države je Bjorn Olsen, profesor zaraznih bolesti na univerzitetu u Upsali, koji smatra da je koncept kolektivnog imuniteta „opasan i nerealan“ u slučaju Covida-19.
„Mislim da je imunitet krda daleko od nas, ako ga ikad i postignemo“, rekao je nakon objave rezultata istraživanja.
U Švedskoj je trenutno zaraženo više od 30 hiljada ljudi, a preminulo je njih 3.831, što je tri puta više od broja smrtnih slučajeva u Danskoj, Norveškoj, Finskoj i na Islandu.
Samo oko jedan odsto Danaca bilo je u kontaktu sa koronavirusom, što znači da postoji mogućnost drugog talasa epidemije, objavila je u sredu agencija ministarstva zdravlja ove zemlje.
Od 2.500 Danaca izabranih slučajnim odabirom za studiju, 1.700 je dosad pristalo na testiranje kako bi se utvrdilo prisustvo antitela na koronavirus, kaže agencija. Među njima samo je 12 imalo antitela na Sars-CoV-2. Agencija naglašava da se radi o preliminarnim rezultatima i da je još uvek nemoguće reći jesu li ti rezultati primenjivi na ukupnu dansku populaciju.
Stručnjaci su ipak rekli da su rezultati zabrinjavajući jer pokazuju da bi Danska mogla biti na udaru drugog talasa epidemije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare