Zašto Vladimir Putin ne pristaje na kompromis?

Sporo rusko napredovanje u 2025. donelo je manje od jedan procenat dodatne ukrajinske teritorije, uz ogromne gubitke procenjene na preko 200.000 poginulih i ranjenih. Ipak, za Putina je to dovoljno, jer neprekidno pokazuje sigurnost u pobedu i nastoji da oblikuje činjenice na terenu, stav koji je, kako se čini, uticao i na Donalda Trampa.

„Gde god ruske snage deluju, naglašavam, one zadržavaju nedvosmislenu stratešku inicijativu“, rekao je Putin prošlog meseca. U petak je Tramp u intervjuu izjavio da će Ukrajina „u kratkom roku“ izgubiti ostatak Donbasa - „Gube teritoriju“.

Dok su ruske snage spremne da zauzmu Pokrovsk, grad u Donjecku koji se više od godinu dana opire, zapadni vojni analitičari ne vide Rusiju na ivici bilo kakvog značajnog prodora koji bi mogao slomiti volju Ukrajine za borbom. Umesto toga, očekuje se da će ogroman gubitak života – osim eventualne diplomatske intervencije – nastaviti.

Putin je u petak izjavio da je Rusija spremna da nastavi ratovanje ako Kijev ne bude razmatrao nacrt mirovnog plana koji je objavljen prošle nedelje, a koji je uključivao nekoliko „crvenih linija“ za Ukrajinu, poput značajnog smanjenja vojske i ustupanja teritorija koje Rusija još nije osvojila vojno.

„Sve u svemu, zadovoljni smo ovim, jer vodi ka ostvarivanju ciljeva specijalne vojne operacije silom oružja, kroz oružanu borbu“, rekao je, misleći na rat. Plan je tokom nedelnih pregovora SAD–Ukrajina modifikovan, pa će verovatno biti manje prihvatljiv za Rusiju.

Putin je spreman da nastavi borbu uprkos ekonomskim teškoćama i ogromnim gubicima, koji nadmašuju američke gubitke u Iraku ili sovjetske u Avganistanu, jer oseća slabost SAD i Evrope, kao i iscrpljenost Ukrajine, navode analitičari.

Za Putina cena je prihvatljiva jer, kako kaže bivši ruski diplomata Boris Bondarev, nije toliko pitanje osvajanja teritorije koliko poništavanja gubitka Sovjetskog Saveza u Hladnom ratu i potvrđivanja statusa Rusije kao svetske sile.

„On se ne bori za sela ili teritorije u Ukrajini, čak ni za retke minerale. Bori se za mnogo veći cilj“, kaže Bondarev. „Želi da Sjedinjene Države, pre svega, i Evropa priznaju da Rusija ima ekskluzivnu sferu uticaja u kojoj SAD i Evropa ne smeju da se mešaju“.

„Nije stvar u teritoriji, već koliko dugo će Ukrajinci moći da se bore. Cilj mu je da slomi njihovu volju za otporom“.

Administracija Donalda Trampa vrši pritisak na Ukrajinu da što pre potpiše novi mirovni plan razvijen u Vašingtonu u konsultaciji sa ruskim, ukrajinskim i evropskim zvaničnicima. Tokom pregovora u Ženevi, američke i ukrajinske delegacije sastavile su „ažurirani i precizirani mirovni okvir“, koji su obe strane ocenile kao „vrlo produktivan“.

Napredak i strategija

Od kada je Tramp preuzeo funkciju, Putin je stalno odbijao pozive na primirje, jer ga spor napredak ruske vojske uverava da je vojna pobeda moguća.

Prema Black Bird Group, Rusija je od maja do oktobra 2025. osvojila 2.758 km², u poređenju sa 1.922 km² u istom periodu prošle godine.

Rusija je ove godine unapredila vojne taktike: poboljšala upotrebu dronova i ciljala ukrajinske operatore i logistiku kako bi kontrolisala puteve i sprečila brzo povlačenje Ukrajinaca.

Sem Kreni-Evans iz londonskog Royal United Services Instituta kaže da Rusija – sa prednošću u trupama – infiltrira ukrajinske položaje malim jedinicama, pripremajući ih za ofanzivu, uz podršku dronova i artiljerijskih napada.

Ipak, ruski gubici su i dalje veliki, a vojna kultura je brutalna i beskompromisna. Postoje dokazi o mogućim ratnim zločinima: napadi na civilne kuće, ciljanje civila dronovima kako bi se depopulisali gradovi, pa čak i pogubljenja ukrajinskih vojnika koji su se predavali.

„Stopa gubitaka je i dalje velika“, navodi Emil Kastehelmi iz Black Bird Group. „Mogu nadoknaditi gubitke, posebno u poređenju sa Ukrajincima, ali je iznenađujuće koliko lako tretiraju ljudski život kao potrošnu vrednost“.

Sporo napredovanje Rusije predstavlja izazov za Ukrajinu zbog manjka trupa i slabije vatrene moći. Teškoće u suzbijanju dezertiranja i regrutaciji ostavljaju praznine u ukrajinskoj odbrani koje Rusija uspešno koristi.

Analitičar Majkl Kofman ocenjuje da je ruski napredak do sada „slab“, sa velikim gubicima i nedostatkom ostvarenja strateških ciljeva.

Međutim, Rusija je uspela da umanji ukrajinsku prednost u dronovima, a vojne analize ukazuju da sukob ostaje neizvestan i da situacija može brzo da se promeni u 2026. ako Rusija iskoristi iscrpljenost Ukrajine.

Front u Pokrovsku oslikava dilemu u kojoj se Ukrajina nalazi: balansiranje političkih očekivanja SAD i Evrope sa potrebama na bojištu. Pad Pokrovska – pod ruskom opsadom od leta 2024. – mogao bi ojačati rusku propagandu koja prikazuje sporo napredovanje kao neizbežnu pobedu. I pored ogromnog pritiska i gubitaka, Ukrajinci i dalje pokazuju odlučnost.