Makronova popularnost u padu nakon raspisivanja prevremenih izbora: 26 odsto Francuza zadovoljno aktuelnim predsednikom

Prema anketi Ifop obavljenoj za list Žurnal di dimanš (Journal du dimanche), koja je sprovedena posle Makronove odluke da raspusti parlament i zakaže prevremene izbore, zbog debakla njegove grupacije na izborima za evropski parlament, popularnost predsednika Francuske pala je na najniži nivo od 2017. godine.

Anketa pokazuje i da je popularnost francuskog premijera Gabrijela Atala pala za četiri procentna poena na 41 odsto ispitanika koji su rekli da su zadovoljni njegovim radom.

Makronova popularnost spustila se na sličan nivo i tokom penzione reforme 2023. godine, kao i tokom krize žutih prsluka u jesen 2018. godine, konstatuje Figaro.

"Tri reči se ponavjaju kod 95 odsto ispitanika u vezi raspuštanja parlamenta - 'neshvatljivo, nepromišljeno, neodgovorno', rekao je šef Ifop Frederik Dabi za list Žurnal di dimanš.

Prema Dabiju predsednik je izgubio deo poštovanja koje imao zbog funkcije, a raspisivanjem izbora je učinio da Francuzi ocenjuju da je taj postupak "potpuno lud", da je to odluka "usamljenog čoveka koji ništa ne sluša" i tako dalje.

Pad popularnosti se posebno beleži kod Makronovog izbornog tela, tako da je izgubio sedam procentnih poena kod simpatizera njegove partije Preporod ili čak 11 procentnih poena među svojim biračima, sa prvog kruga na izborima 2022. godine.

Simetrično, njegov premijer Gabrijel Atal koji vodi kampanju za Makronovu grupu na prevremenim izborima 30. juna, takođe beleži pad popularnosti ali ostaje na osetno višem nivou nego predsednik Francuske.

Istraživanje Ifop je sprovedeno preko interneta od 12. do 20. juna 2024. godine na reprezentativnom uzorku od 1.992 osobe starije od 18 godina. Margina greške je između jedan i 2,2 procentna poena.

Pored ankete Ifop, još jedna anketa, agencije Ipsos za list "La Tribune" takođe ukazuje da je popularnost Makrona u stalnom padu, mada prema toj anketi nije dostigla najniži nivo iz krize žutih prsluka 2018. godine. Prema toj anketi Makron je izgubio četiri procentna poena i popularnost mu je pala na 28 odsto, piše agencija Frans pres.

Šokantna olduka Makrona da sazove prevremene izbore posle neuspeha svoje grupe na evropskim izborima 9. juna, naspram ekstremne desnice Nacionalnog okupljanja (koja je dobila dva puta više glasova od Makronovog Preporoda), predstavlja najriskantniji potez od njegovog dolaska na vlast 2017. godine, ocenjuje francuska agencija.

Nedelju dana pre prvog kruga izbora ekstremna desnica vodi po anketama i kreće se ka tome da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu, sledi levičarska grupa i zatim grupa predsednika Makrona, daleko iza, piše danas agencija Frans pres.

Ekstremnodesničarsko nacionalno okupljanje i njihovi saveznici, uključujući i predsednika klasične desnice Republikanci Erika Siotija, bi dobila između 35,5 i 36 odsto glasova, pokazuju danas objavljene ankete agencije Elabe za dnevnik Tribun (La Tribune) i instituta Ipsos za list Parizijen (Le Parisien) i Radio Frans.

Oni su ispred Novog narodnog fronta, saveza levičarskih partija koji prema anketama treba da dobiju između 27 do 29,5 odsto glasova i grupe predsednika Makrona za koju se očekuje između 19,5 i 20 odsto glasova.

Francuski predsednik koji je imao teškoće da sprovede svoju agendu od kada je izgubio većinu u Nacionalnoj skupštini na izborima u junu 2022. branio je svoju odluku kao neophodnu da bi se razjasnio politički "pejsaž".

Predsednik čiji mandat se završava 2027. godine isključio je mogućnost sopstvene ostavke, bez obzira na rezultat izbora.

BONUS VIDEO TV Nova u Parizu: Poraz Makrona i izborna šok terapija u Francuskoj