Foto:Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia;: PA Images / Alamy / Alamy / Profimedia; ABIO CIMAGLIA / PA Images / Profimedia

Mogao je drugačije da odreaguje, a mogao je uopšte i da ne reaguje. Međutim, doživeo je poraz i rešio da za isti preuzme odgovornost. U pitanju je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nakon objavljivanja rezultata evropskih izbora najavio da će raspustiti francuski parlament, što znači da će u toj zemlji biti organizovani vanredni parlamentarni izbori. Ovo je za njega veliki rizik, imajući u vidu da se predviđa pobeda desničarke Marin Le Pen.

Stranka Nacionalno okupljanje koju predvodi Le Penova na putu je da osvoji ukupno 32 odsto glasova, pokazuju rezultati evropskih izbora, što je duplo više od glasova koje je dobila Makronova partija Preporod.

Evropski parlament Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Poraz Emanuela Makrona

Najavljujući raspuštanje parlamenta, Makron je rekao da će se dva kruga glasanja održati 30. juna i 7. jula, nekoliko nedelja pre Olimpijskih igara u Parizu.

Makron je saopštio ovu dramatičnu i iznenađujuću odluku u televizijskom obraćanju iz Jelisejske palate sat vremena nakon što su birališta zatvorena i proglašeni preliminarni rezultati na izborima za Evropski parlament (EP) u Francuskoj.

Njegova odluka usledila je nedugo nakon što je 28-godišnji nosilac liste Nacionalnog okupljanja Džordan Bardela otvoreno pozvao predsednika da raspiše parlamentarne izbore.

„Čuo sam vašu poruku i neću pustiti da prođe bez odgovora. Francuskoj je potrebna jasna većina u spokoju i harmoniji“, rekao je u obraćanju Makron i dodao da ne može da se pomiri sa napretkom krajnje desnice „svuda na kontinentu“.

Sada, jedva dve godine nakon što je osvojio drugi predsednički mandat, Makron već gubi većinu u francuskom parlamentu. Ovo evropsko glasanje u teoriji nema nikakvog uticaja na nacionalnu politiku, ali je pokazalo da bi nastavak Makronovog mandata bez novih konsultacija bio preveliko opterećenje sistema.

Emanuel Makron Foto:EPA-EFE/LUDOVIC MARIN

Predstojeći parlamentarni izbori takođe neće uticati na posao Makrona, jer su oni odvojeni od predsedničkih izbora, a njegov predsednički mandat traje još tri godine.

Uzlet Marin Le Pen

Marin Le Pen, koju je Makron dva puta pobedio na predsedničkim izborima, odmah je reagovala, rekavši da je njena stranka „spremna da bude vlast, spremna da stavi tačku na masovnu imigraciju“.

Raspisivanje vanrednih izbora je veliko iznenađenje za zemlju i veliki rizik za Makrona. Mogao je drugačije da reaguje. Mogao je samo da nastavi dalje, objašnjavajući veliku pobedu krajnje desnice kao evropsku aberaciju.

Mogao je da se posveti predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj i Olimpijskim igrama u Parizu, kako bi na nekoliko meseci skrenuo pažnju ljudi sa politike.

Ali, odlučio je da preuzme odgovornost i tako našteti svojoj partiji. Sada, ekstremna desnica preti da preuzme vlast u Francuskoj.

Foto:Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Makron se verovatno nada da će njegova stranka Preporod moći da uzvrati udarac na izborima 30. juna i 7. jula.

Ali, sada sve ukazuje na to da će doći do još jedne velike pobede Nacionalnog okupljanja. Možda ne tako ubedljive kao što je to bio slučaj na evropskim izborima, ali dovoljne da Nacionalno okupljanje postane najveća stranka u parlamentu.

Tada bi Marin Le Pen zaista mogla da postane premijerka Francuske, ili čak Džordan Bardel.

Uspon desnice u Evropi

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP).

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 189 od 720 poslanika, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 135 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 83 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 72 i Identitet i demokratija sa 58 poslanika.

POGLEDAJTE JOŠ:

Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će obratiti socijaldemokratama i liberalima oko buduće saradnje i poručila da očekuje drugi mandat na ovoj poziciji.

„Zahvaljujem evropskim glasačima na ukazanom poverenju. Danas je dobar dan za Evropsku narodnu stranku, pobedili smo, mi smo garant stabilnosti. Vodila sam kampanju u 17 zemalja, slušala sam iskazane zabrinutosti i videla sam da je puno poverenja u EU. Hvala svima onima koji su toliko truda uložili u ovaj uspeh. Izbori su nam dali dve ključne poruke: ovaj centar i dalje stoji, to je budućnost Evrope, ali je istina i da je desnica ostvarila bolji rezultat. Već od sutra obratićemo se velikim političkim porodicima, SPD i liberalima. Uvek sam govorila da želim izgraditi snažnu većinu za snažnu Evropu. Moj je cilj da nastavim na ovom putu koji su proevropski, proevropski“, rekla je ona u Briselu.

BONUS VIDEO Nova.rs u Briselu na izborima za Evropski parlament

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare