Trka u pronalasku vakcine za koronavirus ulazi u treću fazu kliničkih istraživanja. Dve velike farmaceutske kompanije, Moderna i Johnson&Johnson, sedećeg meseca počinju sa testiranjima vakcine protiv virusa SARS-CoV-2 na velikom broju bolesnika.
Testiranje vakcine na ljudima tako će početi ranije od predviđenog, što daje nadu da bi vakcine za koronavirus mogla da bude spremna za masovnu upotrebu u aprilu sledeće godine. Kompanije će krenuti s proizvodnjom vakcine pre nego što će se znati da li je ona učinkovita, a prvi rezultati mogli bi da budu dostupni u novembru, preneo je Jutarnji list.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pre tri dana objavila je kako je od 133 kandidata, među kojima su razne farmaceutske kompanije i univerziteti, njih deset dobilo odobrenje za testiranje na ljudima. Osim već dva spomenuta, najbliže je trećoj fazi stiglo ispitivanje britanskog univerziteta Oksford u saradnji s kompanijom “AstraZeneca”. Oni će s testiranjem početi u avgustu. Svaka studija uključivaće oko 30.000 ispitanika. Nakon treće faze kliničkog istraživanja sledi četvrta faza u kojoj se posmatra korišćenje leka u javnosti i potvrđuje njegova učinkovitost. No, u svemu tome postoji i rizik jer će kompanije početi s proizvodnjom vakcina pre nego što uopšte budu znale da li je delotvorno. Vodeći američki imunolog Entoni Fauči objasnio je razloge.
“Moderna se priprema za treću fazu koja bi trebalo da počne u prvoj nedelji jula. Počinjemo s proizvodnjom doza pre nego što znamo da li deluje vakcina – to ćemo učiniti dok testiramo vakcinu. Do novembra ili decembra mogli bismo da znamo da li je vakcina delotvorna. Dotad ćemo imati već 100 miliouna doza”, rekao je Fauči za medicinski časopis JAMA.
Johnson&Johnson planirao je da počne sa testiranjem vakcine u septmebru, ali zbog uspešnih pretkliničkih podataka i ubrzanog rada na razvoju eksperimentalne vakcine s probnim testiranjem će početi u drugoj polovini jula. Smatraju kako bi do aprila sledeće godine mogli da imaju spremno 600 do 900 miliona doza.
Da bi se vakcina pokazalo učinkovitom, trebalo bi da je uzme 70 odsto Amerikanaca. S obzirom na jačanje antivakserskog pokreta i rezultate javnog mnijenja koji pokazuju da polovina Amerikanaca nije sigurna hoće li se vakcinisati i ili su sigurni da neće, upitno je kada bi se vakicina moglo pokazati uspešnom. Osim toga, tu je i američki predsednik Donald Tramp koji promoviše potencijalno opasno uzimanje antimalarijskog leka hidroksiklorokina i tako stvara sumnju među građanima koji se pitaju da li je vakcina onda uopšte potrebna.
“Najmanje 70 odsto Amerikanaca trebalo bi da buda vakcinisano protiv virusa SARS-CoV-2 da bi se razvio učinkoviti imunitet krda i eliminisao virus u američkoj populaciji. Stopa vakcinacije od 50 odsto to neće postići”, rekao je za Salon predsednik američkog Centra za globalno zdravlje Rasel Medford.
Iako su restriktivne mere uvedene zbog pandemije koronavirusa u većini zemalja popustile, razmišlja se o “novoj normalnosti” i početku turističke sezone, broj zaraženih širem sveta i dalje raste, a sve je više upozorenja kako će doći do drugog talasa.