Nataša je bila i ostala anđeo, svaku brigu rešavala je osmehom, ne možemo da pojmimo ovo što se dogodilo njoj i njenoj dečici, ne mogu da poverujem da ih više nema, priča za Nova.rs Ljiljana Jovićević, medicinska sestra u Opštoj bolnici “Danilo Prvi” na Cetinju, čija je koleginica Nataša Pajović Martinović, bila prva žrtva ubice Vuka Borilovića.
Pročitajte još:
Martinovići su bili podstanari u kući porodice Borilović, tokom prethodna dva meseca, i niko nije slutio da se bliži tragedija.
“Živeli su u kući Vuka Borilovića od juna. Ne znam da je među njima ikada bilo nekih nesporazuma, svađa, razmirica. Nikako ne mogu da shvatim šta se to dogodilo u petak, koliko god da se trudim, ne razumem”, počinje prču Ljiljana.
Miloš Martinović, Natašin muž, otišao je iz kuće Borilovća.
“Ne može on ovo da podnese, ne znam kako će preživeti. Ostao je bez svoje divne Nataše i voljenih sinova u jednom danu. Izolovao se, otišao je u naselje Bajice, gde su ona i deca sahranjeni. Ne možemo ni mi da se osvestimo ovde, u bolnici, ne želimo da se pomirimo sa činjenicom da je više nema, a kako je tek Milošu ne smem ni da zamislim. Niko nije posumnjao da će se desiti ovakva katastrofa”, drhtavim glasom priča Ljiljana.
Borilović nije odavao sliku psihičkog bolesnika, kaže ona.
“Nisam dobro poznavala Vuka. Nisam bila bliska sa tim čovekom. Sretali smo se na slavama kod zajedničkih prijatelja nekoliko puta, i nije odavao sliku psihičkog bolesnika. Nataša nikad ništa ružno za njega nije rekla, pominjala je da su on i žena mirni ljudi, normalni. Nikad se nije desilo da čuju svađu ili bilo kakav nemir u kući Borilovića. Ipak, nešto je sigurno postojalo, čim je krenuo od njih, ali niko ne zna šta se tu tačno dogodilo”, kaže ova medicinska sestra.
Nataša je bila zlato, kaže.
“Bila je predivna žena, majka, prijateljica, koleginica, brinula je o pacijentima, koji su je obožavali. Sve njene brige rešavala je osmehom. Kod Nataše nikada niste mogli da primetite da ima neki problem. Uvek je na posao dolazila sa nasmejanim licem. Sa pacijentima je bila divna, nežna, a mi smo je ovde, na poslu, mnogo voleli. Bila je mlada, imala je samo 34 godine. Njeni roditelji su neutešni”, naglašava Ljiljana.
A sada se priča o krvnoj osveti, pa kakve su to izmišljotine, ljutito komentariše Ljiljana.
“Živimo u 21. veku, a pominju krvnu osvetu, pa to nema nikakvog smisla. Taj Borilović je ostavio iza sebe malu decu, pa tek bi bila tragedija da se njima sad nešto desi. Strašno je i izgovoriti tako nešto. Žao mi je i njegove dece, šta su ona jadna kriva”.
Miloš Martinović oprostio se od supruge Nataše i dvojice sinova, sledećim rečima:
“Hvala ti za sve što si uradila za Mašana i Marka. Pokušala si da ih spasiš od ološa koji vas je ubio ni krive ni dužne. Borila si se celoga života za njih i sada ste opet zajedno“.
Nataša Pajović Martinović i njeni sinovi stari osam i 11 godina sahranjeni su na lokalnom groblju u Bajicama.
Podsetimo, Nataša, inače medicinska sestra i njeni sinovi bili su prve žrtve Vuka Borilovića. Prema zvaničnim podacima, Borilović je oko 15.30 sati ušao u stan kod svojih podstanara Martinovića i na vratima ubio jedanaestogodišnjeg M., potom njegovog tri godine mlađeg brata, a onda kroz prozor pucao i u njihovu majku Natašu Pajović Martinović.
Deca su, nažalost, ubijena na licu mesta, dok je majka teško ranjena. Borilović je zatim pozvao muža ranjene žene i rekao mu šta je uradio.
On je zatim izašao iz kuće i nasumično pucao iz iste lovačke puške na stanovnike naselja Medovina. Prema rečima očevidaca, pucnjava je trajala skoro sat vremena. U narednih 45 minuta, u ukupno 80 metara razdaljine od njegove kuće, sejao je smrt, ubio je još sedam ljudi i ranio šestoro. Pucao je i na policiju koja je izašla na lice mesta, teško ranivši jednog policajca.
Krvavi pir okončan je kada je Borilovića ubio Cetinjanin Nenad Neno Kaluđerović, inače kum jednog ubijenog komšije, ali i Miloša Martinovića, Natašinog supruga.
VIDEO Potresna ispovest Cetinjanke o pucnjavi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar