Kičma Evrope polako nestaje: Desnica se ubrzano širi, ovo je možda kraj Starog kontinenta kakvog poznajemo

Rujević smatra da nije zabrinjavajuće to što desnica raste, već ono što je do tog rasta dovelo.

"Objašnjenje leži u tome što je levica omanula, napustila radnike, zaboravila svoj program i ignoriše malog čoveka. Levica u Evropi negira samu sebe. Porazno za tu levicu, za socijademokratske, socijalističke i druge partije jeste što radništvo u ogromnoj većini glasa za ljude poput Marin le Pen, Gerta Vildersa, Alternativu za Nemačku, Đorđu Meloni", kaže Rujević za "Novu".

On smatra da jačanje desnice za Evropsku uniju nije nikakav tektonski poremećaj koji bi mogao da ugasi Evropsku uniju, jer posle Bregzita niko od evropskih lidera, uključujući i mađarskog premijera Viktora Orbana, ne zagovara istupanje iz Evropske unije, jer znaju da bi ih to mnogo koštalo, a ako ništa drugo, Evropska unija je makar ekonomski korisna.

Iako je desnica trenutno u relativno malom broju zemalja na vlasti, ogromne promene se uveliko dešavaju pod pritiskom te desnice, kao što je zaoštrena migrantska politika.

Slobodarska partija Gerta Vildersa neočekivano je trijumfovala na izborima u Holandiji, a eksremno desničarska partija Alternativa za Nemačku ostvarila je uspehe na lokalnim izborima. Prema rečima Rujevića, problem je što su evropske mejnstrim partije predugo računale na to da birači neće glasati za ekstremne desničare.

"Predugo su računale, a neke i dalje računaju na to da će birači na kraju da glasaju 'razumno', odnosno da neće glasati za ekstremne desničare i ekstremne levičare. Dakle, očekivali su da birači budu "razumni", ne primećujući da se tanji ono što se nazivalo srednjom klasom, što je bila kičma društva u Evropi", smatra on.

Rujević smatra da su ljudi sve više nezadovoljni, da je Evropska unija pretrpela niz kriza, od finansijske preko krize duga, izbegličkem pandemijske i sada rata u Ukrajini. Evropske zemlje su često i pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država vodile politiku koja im direktno šteti.

Primer toga, smatra Rujević, su sankcije protiv Rusije koje su donele ogromna poskupljenja svuda u Evropi.

"Ali oni za to nisu marili i na ovaj način im se ispostavlja račun", ocenjuje novinar.

Sledećeg leta biće održani izbori za predsednika Evropske komisije. To znači da će 27 šefova vlada koji sede za stolom Evropskog saveta imati poslednju reč o izboru predsednika, a ono što bi dodatno ohrabrilo desnicu bila bi pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi u novembru. Ipak, ishod je nemoguće predvideti, ali treba podsetiti na činjenicu da od pet najvećih zemalja - Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Poljske, dve (Nemačku i Španiju) vode socijalisti, dve (Francusku i Poljsku) liberali i jednu (Italiju) tvrda desnica.

Rujević smatra da u je tom talasu desnice jedina nada, bar u Nemačkoj, nešto što se upravo "pomalja" u vidu nove partije levičarke Sare Vageneht, koja je napustila nemačku levicu, a koja će problemima prići "s leva".

"Ona jeste socijalno gledano konzervativna, ali je po ekonomskom programu izrazita levičarka, komunistkinja, marksistkinja. To bi mogla da bude protivteža tom rastu desnice, s obzirom da mi se čini da mejnstrim partijama, partijama centra, na neki određeni period preti odlazak u beznačajnost kao što se već desilo u Francuskoj, gde ne postoje ni konzervativci ni socijaldemokrate koje maltene tamo da ne igraju značajnu ulogu", kaže Rujević.