Dirljiva ispovest trenera koji je godinama bio uz Sinišu Mihajlovića: Otkrio anegdote i priče za koje malo ko zna

De Leo je bio Mihin čovek za taktiku i ono što se dešava na samom terenu, a sada je u dirljivom intervjuu za "Gazetu delo Sport" evocirao uspomene vezane za Mihajlovića, koji nas je napustio 16. decembra 2022. godine.

"Već sam radio s njim (Sinišom) 2008. godine. Slao sam izveštaje njegovom osoblju, ali nisam razgovarao s njim. Imam i anegdotu iz detinjstva koja me veže za Mihajlovića - 1998. godine sam se fotografirao s njim u Vigo di Fasi, gde se nalazio Lacio na pripremama. Salsano mi je 2012. godine rekao da bi me Siniša želeo upoznati", otkrio je De Leo.

Nastavio je da priča o razvitku odnosa sa Mihajlovićem.

„Išao sam u Rim jednom mesečno. Naručio mi je neki posao. Sećam se prvog sastanka: bio sam stidljiv, s računarom u ruci. Izgledao sam kao računovođa. Bio je u japankama i šorcu. Legao je na sofu i rekao mi da ostanem miran. Godine 2012, kada je postao selektor Srbije, prvi put me je pozvao sa sobom. I postao sam mu desna ruka.“

Otkrio je igrače za koje je najviše vezan.

„Beloti i Ljajić u Torinu, De Silvestri i Orsolini u Bolonji, zatim Soriano, Okaka, srpski igrači... Mogao bih napisati knjigu o svakom od njih, punu priča i smeha.“

Malo više je pričao o odnosu sa Ademom Ljajićem.

„Bila je video analiza, Adem je dremao u pozadini. Siniša mu je bacio daljinski upravljač. Uspeo ga je izbeći. Siniša se svađao samo sa onima koje je najviše voleo.“

Otkrio je i anegdou sa Orsolinijem.

"Bili su kao mačak i lisica. Voleli su se svim srcem. Smešno je to što Orso u početku nije igrao. Sedeli su jedan pored drugog za stolom. Siniša bi krao hranu s njegovog tanjira, a Orso bi odgovarao: 'Voliš me, ali mi ne daš da igram...'“

Samjuel Eto takođe ima nezaboravnu priču sa Sinišom.

„Svaki dan je imao drugi auto i bežao je s treninga. Upoznao je Sinišu sa ženom, tvrdeći da mu je supruga. Nekoliko dana kasnije, upoznao ga je sa drugom, tvrdeći isto.“

Mihajlović je bio specifičan, o čemu govori i sledeća priča.

„U Sampdoriji, nakon poraza od Lacija rezultatom 3:0 tri dana je terao ekipu da ponovo gleda celu utakmicu. Niko nije smeo otići. Četvrtog dana, Palombo je otišao razgovarati s njim i rekao mu da su razumeli.“

De Leo je onda pričao i o bolesti, koja je na kraju savladala Mihajlovića.

"Bigon (tadašnji sportski direktor Bolonje) nam je ispričao tokom trening kampa. Siniša nije bio na treningu neko vreme, rekao nam je da ima temperaturu, takve stvari. Onda, jednog popodneva, rekao nam je putem video poziva (za leukemiju). U tom trenutku mi je srce potonulo."

Nastavio je u istom tonu.

"Osećao sam se tako malim, bili smo savladani emocijama, saosećanjem, a ipak je on bio tu, jači od bilo koga, naginjao se kroz prozor bolnice da izgrdi tim. To se dogodilo nakon preokreta na Breša - Bolonja. Rekao je da su igrali užasno u prvom poluvremenu. Siniša je bio takav, borac."

Poslednja slika koju De Leo ima o njemu?

"Nakon poslednje utakmice, Specija - Bolonja (2-2), pre nego što je smenjen. Domaći navijači su mu odali počast. Bio sam iza njega i stao sam da mu dozvolim da primi aplauz. Usporio je, zahvalio mi se i bio je dirnut."

Siniša je bio borac do kraja, ali emotivno je i za njega bilo teško da se bori sa opakom bolesti.

"Jednom nam je rekao da je došao do tačke u kojoj više nije imao snage plakati. Uvek je bio uveren da će to preboleti, barem do recidiva. Uvek nam je prenosio ideju da to što si ranjiv nije slabost, već vrlina. Video sam ga kako plače nekoliko puta, čak i kada je bolest bila svetlosnim godinama daleko- - u Sampdoriji, u Milanu, u Torinu."

Koju je lekciju ostavio?

"Da je ono što vam treba u vama. Reći ću svojoj ćerki da je Siniša otišao kao pobednik, a ne gubitnik", zaključio je Italijan, koji ima 48 godina.

Inače, De Leo danas radi kao selektor Malte, ali njegov trenerski put je veoma interesantan i možda ga uskoro vidimo i na najvećoj fudbalskoj sceni kao šefa stručnog štaba.