Otkriveno šta Tramp planira u Iranu: Ne želi ni povlačenje ni nove udare

Kako prenosi Wall Street Journal, pozivajući se na američke zvaničnike, Tramp se odlučio za strategiju produžene blokade.

Prema tom planu, Vašington će nastaviti da guši iransku ekonomiju, pre svega ograničavanjem pomorskog saobraćaja ka i iz iranskih luka, čime se direktno pogađa izvoz nafte – ključni izvor prihoda Teherana. Tramp smatra da su alternativne opcije, poput nastavka vazdušnih udara ili potpunog povlačenja iz konflikta, rizičnije od održavanja ovakvog pritiska.

U međuvremenu, pojavile su se informacije da je Iran ponudio plan za okončanje sukoba i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ali američki predsednik za sada odbacuje takav predlog. Na svojoj mreži Truth Social Tramp je naveo da ga je Iran obavestio da se nalazi u „stanju kolapsa“ i da traži hitno otvaranje ključnog pomorskog prolaza.

„Iran nas je upravo obavestio da je u ‘stanju kolapsa’. Žele da otvorimo Ormuski moreuz što je pre moguće dok pokušavaju da reše unutrašnju situaciju“, napisao je Tramp, sugerišući da pritisak daje rezultate.

Pad podrške

Ipak, ovakve izjave nailaze na sve žešće kritike, kako u inostranstvu, tako i u samim Sjedinjenim Državama. Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da je Amerika „ponižena“ u ovom sukobu, tvrdeći da Iran uspeva da nadmudri Trampovu administraciju u pregovorima koji su zapali u ćorsokak, na šta mu je Tramp ljutito odgovorio.

Pad podrške Trampu potvrđuju i ankete. Najnovije istraživanje Ipsosa pokazuje da je rejting američkog predsednika na najnižem nivou u njegovom mandatu, dok građani sve više izražavaju nezadovoljstvo zbog rasta troškova života i nepopularnog rata sa Iranom.

Istovremeno, posledice sukoba osećaju se i na tržištu – cene goriva u SAD dostigle su najviši nivo od početka rata, usled strahova od dugotrajne energetske krize. Ključni problem ostaje zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.

Iranski plan za deeskalaciju

Iran je u međuvremenu predstavio plan u tri faze za deeskalaciju. Prvi korak predviđa prekid napada od strane SAD i Izraela uz garancije da neće biti nastavka. U drugoj fazi trebalo bi da se ukinu blokade moreuza i omogući normalan pomorski saobraćaj. Tek nakon toga, u trećoj fazi, otvorili bi se pregovori o nuklearnom programu Irana, uključujući sporno pitanje obogaćivanja uranijuma.

Teheran insistira da Vašington prizna njegovo pravo na nuklearni program, dok istovremeno poručuje da SAD moraju odustati od, kako navode, „nezakonitih i iracionalnih zahteva“. Tramp, međutim, za sada ostaje pri tvrdom stavu.

„Radim nešto sa Iranom što su druge države i predsednici odavno trebalo da urade“, poručio je američki lider, jasno stavljajući do znanja da neće menjati kurs.

U trenutku kada su pregovori u zastoju, a vojna eskalacija i dalje preti, Trampova strategija blokade predstavlja pokušaj balansiranja između pritiska i izbegavanja šireg sukoba – ali bez jasnog znaka kada bi kriza mogla da se završi.