Japan je sve prisutniji oko Tajvana – Koliki je to rizik za Kinu?

Piše: Dragoslav Rašeta

Postupci Kine nisu slučajni, već predstavljaju pokušaj zastrašivanja Japana nakon što je Tokio počeo sve otvorenije da zastupa tezu da je stabilnost u Tajvanskom moreuzu neophodna za japansku bezbednost i pojačava koordinaciju sa SAD i Australijom u Istočnom moru. Peking zato “kažnjava” svog istočnog suseda upadima u vazdušni proctor, demonstrativnim tranzitima ratnih brodova I agresivnim vojnim vežbama oko japanskih južnih ostrva. Ovakvu poruku Kina je poslala još u avgustu 2022. Godine kada je pet kineskih balističkih projektila palo u japansku ekskluzivnu ekonomsku zonu tokom vežbi koje su simulirale kinensku invaziju na Tajvan. Taj potez je imao kontradiktoran efekat jer se u Japanu, gotovo preko noći, ustalila mantra da vanredna situacija na Tajvanu i vanredna situacija za Japan.

Tokom proteklih pet godina, Japan je postavio Tajvan u centar svojih bezbednosnih narativa. Nacionalna bezbednosna strategija iz 2022. naziva Tajvan „izuzetno važnim partnerom i dragocenim prijateljem“ i jasno navodi da je mir u moreuzu „neophodan“ za bezbednost i prosperitet Japana. 

Ovaj strateški document služi kao osnovni stub svih japanskih politika prema Tajvanu. Na osnovu njega, Tokio je otpočeo proces podizanja svojih vojnih kapaciteta oko Tajvana. Jonaguni ostrvo, koje se nalazi na samo 110km od Tajvana, više ne vrvi od japanskih turista već od japanskih vojnika, zajedno sa brojnim radarima i protivvazdušnim sistemima. Nansei ostrva su postala nova japanska “vazdušna tvrđava” sa brojnim sistemima za osmatranje kineskih aktivnosti u moreuzu dok su nove vojne baze izgrađene na Mijakou i Magašimi. 

Istovremeno je došlo i do dublje vojne integracije sa japanskim najvažnijim saveznikom, Sjedinjenim Državama. Nakon decenija neizvesnosti, Japan je postao otvoren da dozvoli delovanje američkih snaga sa baza na svojoj teritoriji u slučaju kineske invazije na Tajvan. Broj zajedničkih vojnih vežbi koje simuliraju odbranu Tajvana se takođe značajno uvećao.

Diplomatski, Tokio je preuzeo na sebe ulogu zaštitnika i glavnog zastupnika Tajvana, trudeći se da osigura vidljivost tajvanskog pitanja na međunarodnim forumima (poput Skupštine UN ili NATO samita). Japanska diplomatija je takođe aktivno radila na tome da minimizira efekte kampanje Pekinga koja pokušava da izoluje Tajpej. Japan je podržao učešće Tajvana u Svetskog zdravstvenoj organizaciji, kao i pristupanje Tajvana CPTPP-u, čiji je Japan de facto lider od izlazska SAD iz istog.

U scenariju gde Kina okupira Tajvan, snage Narodnooslobodilačke vojske bi se nalazile na samom pragu Japana. Takozvani “prvi lanac ostrva” bi bio probijen, što bi značajno umanjilo stratešku dubinu Japana i ugrozilo Okinavu i Kjušu, kao i odbranu Senkaku ostrva koji je na meti Kine već godinama. Raketna epizoda iz avgusta 2022. godine samo potvrđuje koliko bi se brzo tajvanska kriza prelila u operativnu zonu Japana.

Nasilno ujedinjenje koje Vašington i Tokio ne uspeju da spreče bi dodatno poljuljalo veru u bezbedonosne garancije koje Sjedinjenih države imaju prema svojim istočnoazijskim saveznicima  i praktično prizvalo smeliju prisilu Kine protiv samog Japana. To je jedan od glavnih razloga zbog čega i japanska Vlada ali i opozicija konstantno govore o nepredviđenoj situaciji sa Tajvanom u smislu nacionalnog opstanka.

Osim geostrateških posledice, nezanemarljive bi bile i posledice ekonomske prirode. Neometan i slobodan transit kroz Tajvanski moreuz je neophodan za funkcionisanje japanske ekonomije: trećina uvoza i četvrtina izvoza, ukupne vrednosti od 444 milijarde dolara, prolazi kroz ove vode, kao i 95% fosilnih goriva koje uvozi Japan od svojih partnera na Bliskom Istoku. Ne treba zanemariti ni direktnu robnu razmenu između Tajpeja i Tokija koja premašuje 75 milijardi dolara. Automobilski i računarski delovi, mlazni motori, čelik i mašine, ali i uvek važni mikročipovi od čijeg uvoza zavisi japanska visokotehnološka industrija.

Krajem 2021. godine, TSMC i Sony su najavili specijalizovanu fabriku u Kumamotu (JASM), sa početnim kapitalnim ulaganjima od oko 7 milijardi dolara i snažnom podrškom japanske vlade; izgradnja je počela 2022. godine i projekat je nastavljen na vreme. Dve godine kasnije, kada je prva fabrika puštena u rad, Tokio je obećao dodatnih 4,9 milijardi dolara za pokretanje druge TSMC fabrike, čime bi ukupna japanska ulaganja prešla 20 milijardi dolara. Japan ovde preuzima slične poteze kao SAD sa svojim TSMC fabrikama u Arizoni, odnosno pokušava da diverzifikuje proizvodnju dalje od samog tajvanskog ostrva, dok istovremeno produbljuje japansko-tajvanske ekonomske veze.

Iako je značajan napredak ostvaren u produbljivanju saradnje između Japana i Tajvana, kao i japanskog vojnog prisustva u okolini ostrva, ovi odnosi I dalje ostaju neformalni, samim tim i ograničeni. Debate o ustavnoj zabrani izvoza oružja i jačanju sposobnosti za duboke kontraudare se i dalje vode u Dietu. Ostavka premijera Išibe i duboki jaz između političkih struja unutar LDP-a bi mogao da dodatno uspori ovaj process, nezavisno od toga da li će Koizumi, Sanae ili neko treći preuzeti premijersku funkciju. Potezi poput imenovanja vojnog atašea u Tajpeju predstavljaju odličan symbol saradnje između dve države, ali pozicija Japana će ostati pozicija strateške dvosmislenosti. Postoje i nejasnoće kako bi Tokio reagovao u slučaju oklevanja Vašingtona u momentu invazije, ili da li bi bio spreman da “razbije” potencijalnu blokadu Tajvana.

Japanska strategija se manje fokusira na direktno naoružavanje Tajvana i podizanje njegovih odbrambenih sposobnosti već na kreiranje ravnoteže u pre svega Istočnom moru koja će odvratiti bilo kakvu agresiju Kine, ili u najgorem slučajem, onemogućiti brzi poraz Tajpeja dok američka i savezničke mornarice ne pristignu u pomoć. Kraci japanskog “trozupca” su jačanje sopstvenog pristupa na jugozapadnim ostrvima kako bi učinila uspeh kineske invazije neizvesnim, normalizovanje pitanja bezbednosti Tajvanskog moreuza kroz aktivnu diplomatsku kampanju, i ekonomsko povezivanja Tokija sa Tajpejom, naročito u oblasti poluprovodnika i mikročipova. Racio iza ove strateške odluke je jednostavan: stabilan, de facto nezavistan Tajvan čini Japan i njegove građane bezbednijim. Kao što navode strateška dokumenta za nacionalnu bezbednost; mir u moreuzu je sada neophodan za bezbednost i prosperitet Japana, i politika se shodno tome promenila.