13
Evropska unija je u sredu najavila ambiciozan plan za obezbeđivanje strateških sirovina izvan svog teritorijalnog okvira, objavljujući listu od 13 projekata koji će se realizovati u saradnji sa partnerima iz zemalja širom sveta – od Srbije do Grenlanda, Brazila i Malavija. Cilj ovih projekata je, kako kažu, smanjenje zavisnosti od Kine, koja trenutno dominira globalnim tržištem prerade retkih sirovina ključnih za energetsku tranziciju, elektrifikaciju saobraćaja i vojnu industriju.
Rečima izvršnog potpredsednika Evropske komisije zaduženog za industriju Stefana Sežurnea ovo je „drugi čin ka nezavisnosti EU u oblasti kritičnih sirovina“, koje se pokazuju kao „ključne za naš suverenitet u ovim geopolitički napetim i turbulentnim vremenima“.
„Moramo diverzifikovati naše uvoze“, naglasio je on, ističući da „nijedna zemlja ne bi smela da nam obezbeđuje više od 75 odsto naših godišnjih potreba“.
Iako je zvaničan narativ EU da ovim projektima želi da doprinese zdravlju planete, mnogi od ovih projekata su viđeni kao veoma kontroverzni, upravo zato što meštani strahuju od potencijalnih ekoloških katastrofa i ugrožavanja životne sredine na lokacijama gde će biti sprovedeni.
Sirovine koje su u fokusu – litijum, kobalt, nikl, mangan, grafit, retki zemni elementi i volfram – igraju presudnu ulogu u proizvodnji baterija, vetroturbina, čipova, električnih motora i alata.
Litijum je osnovni element u proizvodnji litijum-jonskih baterija, koje se koriste u električnim vozilima i sistemima za skladištenje energije. Zbog planiranog prelaska na obnovljive izvore energije i elektrifikacije saobraćaja, očekuje se da će potražnja za litijumom u EU porasti do 12 puta do 2030. godine. Trenutno, EU u potpunosti zavisi od uvoza litijuma, što je čini ranjivom na poremećaje u lancima snabdevanja.
Kobalt se koristi u katodama litijum-jonskih baterija, poboljšavajući njihovu energetsku gustinu i dugovečnost. Očekuje se da će do 2050. godine potražnja za kobaltom u EU porasti do 350%, uglavnom zbog rasta električne mobilnosti. EU trenutno uvozi većinu rafinisanog kobalta iz trećih zemalja, uključujući Kinu i Demokratsku Republiku Kongo, što predstavlja rizik za sigurnost snabdevanja.
Mangan je ključan za proizvodnju čelika i koristi se u baterijama, posebno u novim tehnologijama koje smanjuju upotrebu kobalta. EU je prepoznala mangan kao kritičnu sirovinu zbog njegove uloge u dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji. Veoma čisti mangan (baterijskog kvaliteta) je takođe označen kao strateški materijal, važan za odbrambenu i svemirsku industriju.
Grafit, posebno prirodni i sintetički, čini oko 50% mase litijum-jonskih baterija i koristi se u anodama. EU je 100% zavisna od uvoza prirodnog grafita, što predstavlja značajan rizik za sigurnost snabdevanja. Pored baterija, grafit se koristi u proizvodnji solarnih panela i reciklaži čelika, čineći ga nezamenjivim u više industrijskih sektora.
Retki zemni elementi poznati i kao retke zemlje, poput neodimijuma, prazeodimijuma i terbijuma, ključne su za proizvodnju permanentnih magneta koji se koriste u električnim vozilima, vetroturbinama i elektronici. EU trenutno uvozi 98% svojih potreba za retkim zemljama iz Kine.
Volfram je poznat po izuzetnoj tvrdoći i otpornosti na visoke temperature, što ga čini nezamenjivim u proizvodnji alata, elektronike i odbrambenih sistema.
Nikl je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila, niskougljenične proizvodnje energije i digitalnih tehnologija.
Pročitajte još:
Najviše pažnje u Srbiji naravno privlači projekat kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, gde se planira eksploatacija litijuma. Iako je projekat koji je EU uvrstila u svoje strateške projekte, ranije obustavljen 2022. usled masovnih protesta, dozvole su vraćene 2024. godine, što je izazvalo novi talas protivljenja. Građani i ekološke organizacije tvrde da bi rudnik ugrozio izvore vode i plodno zemljište, dok Rio Tinto obećava najviše standarde zaštite životne sredine. Ljudi u Srbiji međutim, nemaju poverenja u kompaniju koja je poznata po brojnim slučajevima ugrožavanja životne sredine, među kojima je najpoznatiji slučaj uništavanja pećina koje Aboridžini smatraju svetim.
Iako rudarenje litijuma poslednjih meseci nije bilo dominantno javno pitanje zbog aktuelnih studentskih protesta, nema naznaka da je javno protivljenje tom projektu oslabilo.
Na Grenlandu, britanska kompanija GreenRoc Strategic Materials razvija projekat Amitsoq, jedan od najbogatijih izvora grafita u Evropi. Za razliku od Srbije, ovde nema značajnog otpora – projekat uživa podršku danskog investicionog fonda EIFO, a lokalne zajednice su uključene u proces odlučivanja.
I u Ukrajini se planira eksploatacija grafita. Organizacije civilnog društva upozoravaju da se lokalno stanovništvo ne konsultuje u vezi sa tim, što otvara pitanja o transparentnosti i ekološkom uticaju u ratom pogođenoj zemlji.
U Ujedinjenom Kraljevstvu najavljen je projekat eksploatacije volframa, strateški važnog za alatnu i odbrambenu industriju. Projekat se razvija bez izraženog otpora javnosti, ali još nije jasno ko će ga izvoditi ni kada će započeti.
Kanadski projekat Dumont, fokusiran na nikl, jedan je od tehnički najnaprednijih. Iako kompanija još nije imenovana, projekat uživa podršku i autohtonih naroda, zahvaljujući održivom pristupu i korišćenju obnovljivih izvora energije.
U Malaviju, projekat Kangankunde koji se odnosi na eksploataciju retkih zemnih elemenata izazvao je zabrinutost nakon što su uhapšeni kineski istraživači zbog ilegalnog prikupljanja uzoraka. Iako nije potvrđeno da je kineska firma uključena u EU projekat, lokalne zajednice izražavaju sumnju i traže veće učešće u odlučivanju.
U Zambiji, gde su planirani projekti kobalta, nevladine organizacije kritikuju uslove rada i slabu korist lokalnog stanovništva. Slično je i u Kazahstanu, gde su rudari protestovali zbog opreme i plata, što ukazuje na širi socijalni nemir u rudarskom sektoru.
U Brazilu, eksploatacija mangana planira se na teritoriji naroda Kajapó u Amazoniji. Ilegalno rudarenje i krčenje šuma već su izazvali štetu, a novi projekti dodatno pogoršavaju situaciju, prema navodima lokalnih vođa.
Na Madagaskaru se takođe planira eksploatacija grafita, a ekološke grupe upozoravaju na posledice po biološku raznovrsnost. U Novoj Kaledoniji, rudnik nikla Goro, kojim upravlja kompanija Prony Resources, već je nekoliko puta bio obustavljen zbog protesta naroda Kanak koji se protivi zagađenju i političkoj marginalizaciji.
S druge strane norveški projekat prerade grafita za potrebe gigafabrike Morrow Batteries pozitivan je primer – lokalne zajednice učestvuju u planiranju, a ekološki standardi su visoki. U Južnoj Africi, projekti kopanja retkih zemnih elemenata su u ranoj fazi, ali nevladine organizacije traže veću transparentnost i participaciju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
