Vojska je spremna, čeka se Trampov znak: Američki udar na Iran sve bliži, objavljeno kada bi mogao da počne

Bela kuća je obaveštena da bi vojska mogla biti spremna za napad do vikenda, nakon značajnog gomilanja vazdušnih i pomorskih snaga na Bliskom istoku poslednjih dana, navode izvori.

Ipak, jedan od sagovornika CNN-a upozorava da je Tramp u privatnim razgovorima iznosio argumente i za i protiv vojne akcije, te da je ispitao stavove savetnika i saveznika o tome koji bi potez bio najbolji.

Visoki zvaničnici administracije zaduženi za nacionalnu bezbednost sastali su se u sredu u Sobi za krizne situacije u Beloj kući kako bi razgovarali o situaciji u Iranu, rekao je jedan izvor upućen u sastanak.

Trampa su istog dana informisali i specijalni izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner o indirektnim razgovorima sa Iranom, koji su održani dan ranije. Nije jasno da li će predsednik odluku doneti do vikenda.

„On provodi mnogo vremena razmišljajući o ovome“, rekao je jedan izvor.

Iranski i američki pregovarači razmenjivali su poruke tri i po sata tokom indirektnih razgovora u Ženevi u utorak, ali bez jasnog ishoda. Glavni iranski pregovarač izjavio je da su se obe strane saglasile oko „skupa vodećih principa“, dok je jedan američki zvaničnik naveo da „još ima mnogo detalja o kojima treba razgovarati“.

"Vojna akcija je i dalje na stolu"

Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je u sredu da se očekuje da Iran u „narednim nedeljama“ iznese više detalja o svojoj pregovaračkoj poziciji, ali nije želela da kaže da li će Tramp do tada odložiti eventualnu vojnu akciju.

Američki državni sekretar Marko Rubio trebalo bi 28. februara da otputuje u Izrael, gde će se sastati sa premijerom Benjaminom Netanjahuom i obavestiti ga o toku pregovora sa Iranom, rekao je zvaničnik Stejt departmenta za CNN.

„Neću postavljati rokove u ime predsednika Sjedinjenih Američkih Država“, rekla je Levit.

Ona je dodala da je „diplomatija uvek njegova prva opcija“, ali da je vojna akcija i dalje na stolu.

„Postoji mnogo razloga i argumenata koji bi se mogli izneti u prilog napadu na Iran“, rekla je, dodajući da se Tramp „pre svega“ oslanja na savete svog tima za nacionalnu bezbednost.

Nejasne poruke dodatno su podstakle strahovanja od vojnog sukoba između dve zemlje, iako zvaničnici i dalje izražavaju nadu u diplomatsko rešenje.

Nosač aviona „USS Džerald Ford“ – najnaprednija udarna grupa nosača u američkom arsenalu – mogao bi da stigne u region već ovog vikenda, nakon pojačanog raspoređivanja drugih vojnih snaga.

Vazduhoplovne snage SAD stacionirane u Ujedinjenom Kraljevstvu, uključujući avione za dopunjavanje goriva i borbene letelice, premeštaju se bliže Bliskom istoku, prema izvorima upoznatim sa tim kretanjima.

S druge strane, Iran jača zaštitu nekoliko svojih nuklearnih postrojenja, koristeći beton i velike količine zemlje kako bi zakopao ključne lokacije usred pritiska američke vojske, pokazuju novi satelitski snimci i analiza Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost.

Kada bi mogao da se dogodi napad?

Nekoliko događaja u kalendaru moglo bi da utiče na tajming eventualnog napada. Zimske olimpijske igre, koje se tradicionalno smatraju trenutkom globalnog jedinstva, završavaju se u nedelju, a pojedini evropski zvaničnici veruju da do tada neće doći do napada.

U međuvremenu, u sredu je počeo Ramazan. Pojedini zvaničnici američkih saveznika na Bliskom istoku, koji su lobirali protiv napada iz straha od destabilizacije regiona, upozorili su da bi napad tokom muslimanskog svetog meseca bio shvaćen kao znak nepoštovanja.

Tramp će u utorak održati godišnje obraćanje o stanju nacije, za koje njegovi saradnici navode da će označiti početak poruka uoči izbora na polovini mandata, s fokusom na domaća pitanja. Nije poznato da li predsednik SAD uzima u obzir ove događaje dok razmatra svoje opcije.

U svojim izjavama o Iranu tokom proteklih nedelja, Tramp je učinio malo da obezbedi širu podršku američke javnosti ili Kongresa za veliku vojnu operaciju protiv te zemlje. Nagoveštavao je želju za promenom režima i insistirao da Iran ne sme da dođe do nuklearnog oružja, ali nije precizirao koji bi tačno bili ciljevi eventualnog napada.