„Šef gubi strpljenje“: Amerika na korak od rata s Iranom

Prema tim navodima, eventualna američka vojna operacija protiv Irana ne bi ličila na nedavnu preciznu akciju u Venecueli, već bi predstavljala masovnu kampanju koja bi trajala nedeljama. Pravi rat širokih razmera.

Šta je ulog?

Izvori ističu da bi se najverovatnije radilo o zajedničkoj američko-izraelskoj operaciji, znatno obimnijoj i opasnijoj po iranski režim od dvanaestodnevnog sukoba koji je prošlog juna predvodio Izrael, a kojem su se Sjedinjene Države naknadno priključile kako bi uništile iranska podzemna nuklearna postrojenja.

Takav rat imao bi dramatične posledice po čitav region, ali i ozbiljne implikacije za preostale tri godine Trampovog predsedničkog mandata. Ipak, dok su pažnja Kongresa i javnosti usmerene na druge teme, gotovo da nema ozbiljne javne rasprave o mogućoj najvećoj američkoj vojnoj intervenciji na Bliskom istoku u poslednjoj deceniji.

Pregovori bez proboja

Početkom januara Tramp je bio nadomak odluke o napadu na Iran zbog krvavog gušenja protesta u toj zemlji, kada su hiljade ljudi ubijene. Nakon što je taj trenutak prošao, administracija je prešla na dvostruku strategiju, pokušaj nuklearnih pregovora uz istovremeno intenzivno gomilanje vojne sile u regionu.

Savetnici predsednika, Džared Kušner i Stiv Vitkof, sastali su se juče u Ženevi sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem. Razgovori su trajali tri sata, a obe strane su saopštile da je ostvaren „napredak“. Ipak, razlike su i dalje duboke, a američki zvaničnici, prema pisanju Axiosa, nisu optimistični da se one mogu brzo prevazići.

Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, izjavio je za Fox News da su razgovori „u nekim aspektima prošli dobro“, ali da je „u drugim bilo jasno da je predsednik postavio crvene linije koje Iranci zasad nisu spremni da prihvate“. On je naglasio da, iako Tramp želi sporazum, mogao bi da zaključi da je diplomatija „dosegla svoj prirodni kraj“.

Američka armada raste

U međuvremenu, američko vojno prisustvo u regionu značajno je ojačano. Prema navodima Axiosa, američka armada sada uključuje dva nosača aviona, dvanaest ratnih brodova, stotine borbenih letelica i više sistema protivvazdušne odbrane, dok je deo snaga još na putu ka Bliskom istoku.

Više od 150 vojnih transportnih letova dopremilo je u region dodatno naoružanje i municiju, a samo u poslednja 24 sata upućeno je još 50 borbenih aviona tipa F-35, F-22 i F-16.

Iako su mnogi Amerikanci, prema izvorima Axiosa, postali gotovo ravnodušni prema zastoju sa Iranom, rat bi mogao da izbije brže i bude daleko veći nego što javnost očekuje.

„Šef gubi strpljenje“

Trampovo istovremeno vojno i retoričko zaoštravanje situacije otežava mu povlačenje bez značajnih ustupaka Teherana u vezi sa nuklearnim programom. Njegovi savetnici, kako navodi Axios, raspoređivanje tolikih snaga ne doživljavaju kao blef.

„Sa Trampom je sve moguće, ali svi pokazatelji govore da će povući okidač ako pregovori propadnu“, navodi se u tekstu.

Dva izraelska zvaničnika izjavila su za Axios da se izraelska vlada, koja zagovara maksimalistički pristup usmeren ne samo na iranski nuklearni i raketni program već i na promenu režima, priprema za mogućnost rata u roku od nekoliko dana.

Pojedini američki izvori smatraju da bi Vašingtonu moglo biti potrebno nešto više vremena. Republikanski senator Lindzi Grejem procenjuje da bi do udara moglo doći za nekoliko nedelja, dok drugi upozoravaju da bi rok mogao biti i kraći.

„Šef gubi strpljenje. Neki ga upozoravaju da ne ide u rat sa Iranom, ali mislim da postoji 90 odsto šanse da ćemo u narednim nedeljama videti vojnu akciju“, rekao je jedan Trampov savetnik za Axios.

Američki zvaničnici poručili su nakon sastanka u Ženevi da Iran ima rok od dve nedelje da dostavi detaljan predlog. Portal podseća da je prošlog juna Bela kuća takođe postavila dvonedeljni rok, nakon čega je Tramp tri dana kasnije pokrenuo operaciju „Midnight Hammer“, u kojoj su napadnuta iranska nuklearna postrojenja.

Kako zaključuje Axios, nema jasnih naznaka diplomatskog proboja, ali sve više pokazatelja upućuje na to da je rat bliži od dogovora.