Izraelski generali se okreću protiv Netanjahua: Municije nestaje, vojska za primirje, a premijer planira novi rat

Generali smatraju da bi primirje bilo najbolji način za oslobađanje oko 120 Izraelaca koji su još zarobljeni u Gazi, pokazali su intervjui Njujork tajmsa sa šest sadašnjih i bivših bezbednosnih zvaničnika Izraela.

Nedovoljno opremljeni za dalje borbe nakon najdužeg izraelskog rata u prethodnim decenijama, generali takođe smatraju da je njihovim snagama potrebno vreme da se oporave u slučaju da izbije kopneni rat protiv Hezbolaha, libanske milicije koja je od oktobra uvučena u sukobe na niskom nivou sa Izraelom.

Primirje sa Hamasom bi takođe moglo da olakša postizanje sporazuma sa Hezbolahom, smatraju zvaničnici, od kojih je većina govorila pod uslovom anonimnosti. Pripadnici Hezbolah je rekli da će nastaviti da izvode udare na sever Izraela, sve dok Tel Aviv ne prestane sa ofanzivom u Pojasu Gaze.

Pod zajedničkim nazivom Forum Generalštaba, izraelsko vojno rukovodstvo čini otprilike 30 visokih generala, uključujući načelnika vojnog štaba, general-potpukovnika Herzija Halevija, komandante vojske, vazduhoplovstva i mornarice i šefa vojne obaveštajne službe.

Stav vojske prema prekidu vatre odražava veliku promenu u razmišljanju tokom proteklih meseci, jer je postalo jasnije da Netanjahu odbija da prihvati sporazum ili se posveti posleratnom planu. Ta odluka je u suštini stvorila vakuum moći u enklavi koji je primorao izraelsku vojsku da se vrati i bori u delovima Gaze koje je već "očistila" od boraca Hamasa.

"Vojska u potpunosti podržava dogovor o taocima i prekid vatre. Oni razumeju da pauza u Gazi čini deeskalaciju verovatnijom u Libanu. I imaju manje municije, manje rezervnih delova, manje energije nego što su imali ranije, tako da takođe misle da nam pauza u Gazi daje više vremena da se pripremimo u slučaju da izbije veći rat sa Hezbolahom", rekao je Ejal Hulata, koji je do početka prošle godine bio savetnik za nacionalnu bezbednost Izraela i koji redovno razgovara sa visokim vojnim zvaničnicima.

Nejasno je koliko je vojno rukovodstvo direktno iznelo svoje stavove Netanjahuu u četiri oka, ali je bilo naznaka njegove frustracije u javnosti, kao i frustracije prema generalima.

Kancelarija Netanjahua je odbila da komentariše ove navode. On je izjavio da će Izrael okončati rat „tek nakon što postigne sve ciljeve, uključujući eliminaciju Hamasa i oslobađanje svih talaca“.

Netanjahu je sumnjičav prema primirju jer bi taj ishod mogao da uruši njegovu koaliciju.

Vojska je donedavno javno tvrdila da je moguće istovremeno postići dva glavna cilja vlade: poraz Hamasa i spasavanje talaca koje su Hamas i njegovi saveznici zarobili tokom napada na Izrael 7. oktobra. Sada je vrhovna vojna komanda zaključila da su ta dva cilja međusobno nekompatibilna.

Rat u Gazi je najintenzivniji sukob koji je Izrael vodio u najmanje četiri decenije, i najduži koji je ikada vodio u Gazi. U vojsci koja se u velikoj meri oslanja na rezerviste, neki su na svojoj trećoj rotaciji od oktobra i bore se da izbalansiraju borbe sa svojim profesionalnim i porodičnim obavezama.

Prema četiri vojna zvaničnika, manje rezervista se javlja na dužnost. A oficiri su sve više nepoverljivi prema svojim komandantima, usred krize poverenja u vojno rukovodstvo, što je delimično izazvano neuspehom da se spreči napad predvođen Hamasom u oktobru.

Više od 300 izraelskih vojnika je ubijeno u Gazi, a više od 4.000 vojnika je ranjeno od oktobra.