Valensija je godinama bila član Evrolige, pre nego što je odluči da napravi pauzu od elite i spremi novi projekat, koji se ispostavio kao vrhunski.

Napravljena je nova "Rođ" arena, koja je ove sezone mnogo puta bila ispunjena narandžastim bojama kluba i navijačima koji su veoma posvećeni i strastveni na svoj način kada je košarka u pitanju.

Po budžetu, Valensija ove sezone nije ni blizu vrha Evrolige. Po rezultatima, ona je među četiri najbolje ekipe Starog kontinenta.

Prema informacijama iz inostranstva, budžeti timova poput Crvene zvezde i Partizana mnogo su veći od Valensijinog, ali pare ne igraju košarku. Valensija je po potrošenom novcu ove sezone negde na sredini liste u Evroligi, ali prava vrednost ovog tima na terenu je mnogo, mnogo veća.

Od početka do kraja ligaškog dela sezone Valensija je bila pri vrhu tabele. Mnogi su nestrpljivo čekali njen pad, ali on se nije desio. Ovo nije priča o trenutnoj inspiraciji ili čudu ni iz čega, ovde se radi o konstantnosti, sistemu, filozofiji igre, skladnom timu, hemiji...

Skor 25-13 trebalo je da bude jasan znak za sve da se Valensija ne šali, ali mnogi ni tada nisu verovali u njen plasman na F4.

Nije Valensija "birala utakmice" pred kraj regularnog dela, nije kalkulisala i razmišljala o rivalu u plej-ofu, kako bi mnogi uradili. U poslednja četiri kola ostvarila je sve pobede i u odličnoj formi sačekala četvrtfinale.

Tamo je naletela na Panatinaikos, koji je najskuplji i na papiru najjači tim Evrolige. Grčki "zeleni" su stigli kao sedmi na tabeli, odnosno prvi u plej-inu, ali su ih mnogi videli kao favorite protiv Valensije.

Kada su se dogodila dva brejka u Španiji (67:68 i 105:107 nakon produžetka i pogotka Najdžela Hejs-Dejvisa za pobedu), broj ljudi u svetu košarke koji su verovali u prolaz Valensije bio je veoma mali.

Zamislite koliko je teško podići ekipu nakon dva poraza kod kuće, pred punom halom domaćih navijača i to nakon koša za pobedu koji postiže jedan od favorita za titulu u Evroligi. Uprkos tome, Valensija je smogla snage i brutalno odgovorila u Atini.

Uzvraćena su oba brejka (87:91 i 86:89), a trener Pedro Martinez je stavio do znanja Erginu Atamanu i svim "nevernim Tomama" da je njegov tim spreman za najveći uspeh u klupskoj istoriji i prvi plasman na Fajnal-for Evrolige. Ona, sada već čuvena slika, na kojoj se vidi Martinez kako mirno izlazi sa terena, dok Ataman besni, možda i najbolje oslikava ovu seriju.

I u petoj utakmici mnogo više ljudi je polagalo nade u PAO, ali "zeleni" su bili ti koji su razbijeni na terenu i to sa obe strane. Valensija je slavila sa 81:64 i obezbedila kartu za F4 u Atini, dok je PAO ostao bez spektakla pred svojim navijačima, koji su ostali uskraćeni za užitak koji bi se pamtio celog života.

Brojke ne lažu

Valensija je i tokom sezone i u seriji sa Panatinaikosom pokazala da se radi o ekipi koja je veoma potentna sa obe strane terena, a zna da igra i na mali i na veliki broj poena.

Iako se tokom sezone mnogo više pričalo o napadu Valensije, zapravo je odbrana ta koja je elitna. Jeste španski tim negde na sredini tabele kada se gleda prosečan broj primljenih koševa, ali napredna statistika sa sajta "3stepsbasket" pokazuje da je Valensija četvrta po defanzivnom rejtingu ove sezone u Evroligi (113,9).

Pogađate ko je ispred? Real Madrid sa 113,6, Olimpijakos sa 112,9 i Fenerbahče sa 111,9. Sve četiri ekipe su na F4, a zanimljivo je da je peta po tom rejtingu Zvezda sa 115,3.

Što se tiče ofanzivnog rejtinga, Valensija je šesta (119,2), dok listu po tom parametru predvode Olimpijakos (123,4) i Real Madrid (121). Po takozvanom net rejtingu, koji kombinuje ofanzivni i defanzivni, Valensija je četvrta u Evroligi iza Olimpijakosa, Reala i Žalgirisa.

Valensija je u vrhu i po prosečnom broju poseda i poena po utakmici, asistencijama, tempu, "krađama" i blokada zajedno, efektivnom šutu iz igre, skokovima... Zanimljivo je da su slaba tačka Valensije (samo) slobodna bacanja, jer tu ima najgori procenat uspešnosti u celoj Evroligi - tek 71,9 odsto (odmah iznad nje Zvezda sa 74,3%).

Jednostavno, brojke ne lažu kad je Valensija u pitanju. Ovo je mašinerija koja je apsolutno zaslužila da se bori za titulu.

Najbolji trener i nove zvezde

Pedro Martinez, trener Valensije, izabran je za najboljeg ove sezone u Evroligi. Stvorio je sistem igre u skladu sa igračima koji su mu na raspolaganju, a u petoj utakmici serije sa Panatinaikosom nije zatražio niti jedan tajm-aut.

Taj potez govori o poverenju koje ima u svoje igrače, ali i oni u njega i način rada. Svi znaju svoju ulogu na terenu, čekaju svoju šansu i znaju šta se od njih očekuje.

Valensija je pre svega tim, bez mnogo izraženih pojedinaca, koji čak i kada uzimaju ulogu lidera na terenu znaju kako da se najbolje stave u službu tima.

Na zvaničnom spisku Evrolige roster Valensije broji 18 igrača. Bar njih 12 čine stalnu rotaciju, dok su ostali tu ne samo da popune mesta, već da uskoče kad treba i pomognu da se ostvare, pa i premaše ciljevi.

Žan Montero se istakao kao lider Valensije, a pošto ima 22 godine izabran je za najboljeg mladog igrača Evrolige ove sezone. Najzaslužniji je za izbacivanje Panatinaikosa, ali u tome ne bi uspeo sam.

Najveću podršku imao je u Branku Badiju, koji je iskočio baš kad je najpotrebnije, iako u početku sezone nije dolazio toliko do izražaja. Tada je Omari Mur imao važniju ulogu, ali je sada u potpuno drugom planu.

Pamti se i da je mladi Serhio de Larea hladnokrvno pogodio dva penala nakon što je ušao sa klupe u završnici meča sa Olimpijakosom ranije tokom sezone. Pamti se i da je Nejtan Rivers protiv Virtusa imao indeks korisnosti 44. Pamte se i sjajne partije Kamerona Tejlora, koji je uz Montera verovatno najbitniji pojedinac ovog tima.

Ne treba zaboraviti ni uloge Darijusa Tompsona, Đozepa Puerta, Brakstona Kija (igrao za zaštitnom maskom poslednju utakmicu četvrtfinala), Haimea Pradilje, Nila Sakoa, Metjua Kostela... Svi su oni dali značajan doprinos ovom istorijskom uspehu.

Atina kao srećna destinacija

Valensija će u polufinalu Evrolige igrati protiv Real Madrida 22. maja od 20 sati u Atini.

Biće to nikad važniji španski derbi, koji će nam dati drugog finalistu, pošto se prethodno sastaju Olimpijakos i Fenerbahče.

Valensija je ove sezone tri puta pobeđivala u OAKA areni, što znači da je Atina za nju srećna destinacija i da će baš tamo pojuriti evropsku titulu.

Finale Evrolige na programu je 24. maja.

Malo problema u španskoj ligi

Bez ikakve sumnje, španska liga je već godinama najbolja u Evropi i konkurencija je žestoka.

Jasno je da Valensija istorijski nije na nivou Reala i Barselone, ali se nada tituli i u Španiji ove godine. Ipak, put do nje biće možda i teži nego u Evroligi.

Valensija trenutno ima tri vezana poraza u prvenstvu i nalazi se na petom mestu na tabeli sa skorom 21-9, dok je poziciju iznad Baskonija sa 22-9, koliko imaju i Barselona i Mursija, koja je neočekivano druga.

Do kraja regularnog dela sezone ostalo je još tri kola, odnosno četiri utakmice za Valensiju, koja može biti i druga, ali i peta. Iza nje je Huventud sa 18-11, pa je nerealno očekivati da će se on popeti na tabeli.

Prva naredna utakmica za Valensiju je ona sa Bilbaom u prvenstvu, onda sledi Fajnal-for Evrolige, pa mečevi sa Saragosom, Gran Kanarijom i Barselonom. Raspored je poprilično težak i napet, ali Valensija je pokazala da je tim za velika dela i sigurno da će želeti da najbolja bude baš u najvažnijim borbama.

Evroliga je prioritet, ali ni špansku ACB ligu ne treba potceniti i Valensija sigurno to zna.