Zvaničnici Kipra su burno reagovali nakon pretnji libanske militantne grupe Hezbolah, da bi Kipar mogao da postane meta, ako dozvoli Izraelu da koristi vojne baze i aerodrome. Kipar je članica Evropske unije (EU) i u ovom slučaju vojno neutralna zemlja, ali su pretnje vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha izazvale strah da bi i Kipar mogao da bude uvučen u sukob. U međuvremenu, međunarodna zajednica sve više strepi od direktnog okršaja Hezbolaha i Izraela.
Uprkos tome što je EU izrazila bezrezervnu podršku svojoj najistočnijoj članici, u četvrtak je bilo jasno da je upozorenje šefa Hezbolaha Hasana Nasralaha izazvalo uzbunu u Nikoziji, gde su zvaničnici insistirali da ostrvska zemlja ostaje „stub mira“ u inače nestabilnom regionu.
„Kipar nije umešan i neće biti umešan u bilo kakav rat ili sukobe. Stoga, izjave lidera Hezbolaha ne odgovaraju stvarnosti“, rekao je portparol kiparske vlade Konstantinos Letimbiotis za javni servis CiBC.
On je rekao da Kipar ima „odlične“ odnose sa Libanom i da neće dozvoliti nijednoj državi da koristi svoju teritoriju za vojne operacije protiv druge.
Vođa Hezbolaha Nasralah je u sredu upozorio na rat „bez pravila i ograničenja“ i istakao da postoji opasnost od sveobuhvatne izraelske ofanzive protiv njegove militantne organizacije koja je povezana sa Iranom.
Iznenadivši mnoge, on je takođe zapretio Kipru.
„Otvaranje kiparskih aerodroma i baza izraelskom neprijatelju da bi gađali Liban značilo bi da je kiparska vlada deo rata, a otpor Hezbolaha će se time baviti kao deo rata“, rekao je on.
U slučaju šireg požara „neće biti mesta bezbednog od naših projektila i naših dronova“, poručio je Nasralah.
Nervoza u Nikoziji nije bila ograničena samo na vladine zvaničnike. Zapadne diplomate stacionirane na ostrvu takođe su izrazile zabrinutost zbog Kipra, popularne turističke destinacije, koja je jedva 40 minuta leta udaljen od Tel Aviva, koji je uvučen u haos na Bliskom istoku.
„Hezbolah ima istoriju delovanja u skladu sa svojim pretnjama. Hezbolah zna da Kipar nema vojne sposobnosti da odgovori i u tom pogledu je laka meta“, rekao je jedan izaslanik EU za „Gardijan“.
Nekoliko sati nakon što je Nasralah izrekao pretnju, kiparski predsednik Nikos Hristodulidis je nastojao da naglasi politiku neutralnosti ostrva, naglašavajući ulogu koju je ono odigralo u uspostavljanju morskog koridora za prenošenje humanitarne pomoći u Gazu.
„Kipar nije deo problema, on je deo rešenja. A našu ulogu, koja se manifestuje, na primer, kroz humanitarni koridor do Gaze, priznaje, ne samo arapski svet, već i cela međunarodna zajednica“, rekao je on.
Desetine brodova koji su prevozili pomoć otputovali su u Gazu u okviru inicijative iz južnokiparske luke Larnake od marta. Ali u sukobu u kojem percepcije igraju podjednako vitalnu ulogu, Hezbolahovo rukovodstvo je primetilo i usklađivanje ostrva sa Izraelom i stalno poboljšanje odnosa sa SAD.
Pristup Nikozije je godinama bio više pro-arapski nego pro-izraelski. Pogoršanje odnosa između Izraela i Turske i otkriće rezervi gasa kod izraelske obale, otvorili su put energetskom savezu i mnogo bližim vezama.
Dve zemlje dele obaveštajne podatke i sve bliže vojne veze. Pre dve godine, izraelske odbrambene snage su koristile Kipar za organizovanje ratnih igara koje simuliraju borbu u Libanu, uključujući, kako se navodi, najveći broj trupa koje je Izrael poslao u inostranstvo. Vežbe su se fokusirale na moguću taktiku invazije, a ostrvo je odabrano za vežbe zbog sličnosti njegovog terena sa onim u Libanu.
Prošle godine su oružane snage obe zemlje izvele vojne vežbe na ostrvu „kako bi odgovorile na posebno zahtevne operativne scenarije“.
Zbog svoje lokacije, Kipar je često uključen u događaje van svojih granica. Kipar je 2006. godine postao tranzitno središte za evakuaciju više od 30.000 stranih državljana koji su bežali od rata u Libanu, a prošle godine hiljade ljudi sa britanskim pasošem stiglo je iz Sudana u tu zemlju.
Iako nije poznato da nudi bilo kakvo zemljište ili bazu izraelskoj vojsci, Kipar je dozvolio Izraelu da koristi vazdušni prostor za izvođenje vežbi koje simuliraju napad.
Ranije ove godine, održani su protesti ispred jedne od dve kiparske britanske vojne baze. Kiparski zvaničnici su u četvrtak naglasili da, prema ugovoru o osnivanju, Britanija nije u obavezi da obavesti Nikoziju o kretanju po bazama.
Politički analitičari opisali su Nasralahovu zapaljivu retoriku kao „klasično odvraćanje“, ali su takođe rekli da je to upozorenje koliko bi situacija mogla postati loša ako sukob eskalira. Neki su rekli da će to verovatno podstaći Grčku, koja takođe ima odlične veze sa Izraelom, da zamoli svog saveznika da pruži šansu miru, pre nego što krene u ofanzivu protiv Hezbolaha.
„Kiprani nikada ne bi dozvolili da Izrael koristi njihove objekte ili teritoriju za oružanu konfrontaciju jer znaju da bi to ozbiljno štetilo njihovim odnosima sa svim drugim zemljama u regionu. Hezbolah takođe zna da će EU i NATO, ako ispuni pretnju i napadne Kipar, vrlo verovatno biti uvedeni u sukob“, rekao je profesor Hubert Faustman, koji predaje istoriju i političke nauke na Univerzitetu Nikozija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare