3
Lideri istočne Evrope vrše pritisak na EU da oslobodi stotine milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava kako bi finansirala ratne napore Ukrajine, dok se odnosi sa SAD pogoršavaju.
Lideri Estonije, Poljske, Češke, Litvanije i drugih zemalja su prošle sedmice pojačali pozive za likvidaciju rezervi ruske centralne banke, čija se vrednost procenjuje između 200 i 300 milijardi dolara.
Njihove izjave su usledile nakon što je Rojters preneo da se u Rusiji razmatra da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za obnovu uništenih delova Ukrajine.
Rezerve ruske centralne banke u Evropi—koje uključuju valutu, zlato i državne obveznice—zaplenjene su kao deo širokih sankcija protiv Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Do sada, ta sredstva su ostala zamrznuta zbog pravnih pitanja oko njihovog oslobađanja, strahova od posledica tog poteza i njihove moguće upotrebe kao pregovaračkog alata u mirovnim pregovorima.
U julu prošle godine, zemlje G7 su postigle istorijski dogovor da koriste prihode od profita sa zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje odbrane Ukrajine, što je pomoglo u obezbeđivanju zajma od 50 milijardi evra za tu zemlju. Međutim, od tada nije bilo značajnog napretka.
Potreba za otvaranjem novih izvora finansiranja postala je još hitnija od januarske inauguracije Donalda Trampa, nakon što je američki predsednik isključio Evropu i Ukrajinu iz početnih mirovnih pregovora sa Rusijom i dao rane verbalne ustupke Putinu, uznemirivši Evropu.
Za istočnoevropske i baltičke države EU, jednostavno rešenje je likvidacija rezervi ruske centralne banke.
Estonija je pokrenula novu inicijativu kako bi pridobila ostale članice EU da se slože oko zaplene zamrznutih ruskih sredstava i njihove upotrebe za pomoć Ukrajini, odbacujući ruski predlog o tome kako bi novac mogao biti iskorišćen kao deo mirovnog sporazuma. Baltička država je poslala dokument za diskusiju o ovom pitanju svojim partnerima u Evropskoj uniji i planira da ga pokrene na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Briselu u ponedeljak, saopštili su zvaničnici.
U nedavnom intervjuu za nemačke medije Margus Cahkna, estonski ministar spoljnih poslova, rekao je da Evropa ima adute koje treba da iskoristi da pomogne Ukrajini.
„Ako su Evropa i Ukrajina ujedinjene, a Ukrajinci dovoljno jaki da ne prihvate loš dogovor, onda će Amerika morati prihvatiti reč Evrope za stolom. Mi Evropljani imamo veliku moć da izvršimo pritisak na Rusiju u pregovorima. Oni žele da vrate 220 milijardi evra zamrznute imovine i okončaju sankcije protiv ruske ekonomije. Oba aduta su u našim rukama, a ne u rukama Amerikanaca“, rekao je šef estonske diplomatije.
Premijer Poljske Donald Tusk objavio je nedavno na mreži X: „Dosta priče, vreme je za akciju! Finansirajmo našu pomoć Ukrajini iz ruskih zamrznutih sredstava.“
Premijer Češke Petr Fijala je u televizijskom obraćanju naciji ponovio sličan stav.
„Za dalju vojnu podršku Ukrajini, moramo koristiti novac iz zamrznutih ruskih sredstava širom Evrope“, rekao je, dodajući da je Tramp „odlučio da potpuno transformiše“ američku spoljnu politiku.
„Ne prihvatam argument da je ovo pravno problematično… potrebna nam je politička volja da to uradimo“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris, dodajući da bi skeptične prestonice „trebalo da pruže jače argumente zašto to ne radimo“.
U februaru prošle godine, bivša američka sekretarka za finansije Dženet Jelen bila je jedan od prvih zagovornika likvidacije stotina milijardi dolara ruskih sredstava.
„Verujem da postoji jak pravni, ekonomski i moralni osnov za ovaj potez. To bi bio odlučan odgovor na rusku bezpresedansku pretnju globalnoj stabilnosti“, rekla je Jelen.
Ali u suprotnom kampu u Evropi postoje veliki igrači – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen – koji se plaše da će EU konfiskovanjem sredstava uplašiti međunarodne investitore i izgubiti svoju najveću prednost u pregovorima o miru“, piše Politiko.
„Ako otopimo (sredstva) i damo ih Ukrajini, više ih nećemo imati i nećemo moći da ih koristimo kao pregovarački adut“, objasnio je jedan diplomata EU koji se protivi prenosu ruskih sredstava Ukrajini, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Francuski predsednik Emanuel Makron, tokom sastanka sa Trampom u Ovalnoj kancelariji u ponedeljak, insistirao je da zapadni saveznici mogu legalno koristiti prihode od sredstava u vreme rata, ali je istakao da bi konfiskovanje samih rezervi bilo ilegalno. Ipak, napomenuo je da zamrzavanje predstavlja važnu polugu uticaja. Šefica diplomatije EU Kaja Kalas je sama priznala da su šanse za konfiskaciju ruskih sredstava u bliskoj budućnosti male. „Da bismo to uradili, potrebna nam je podrška svih. Još je nemamo“, rekla je.
Rusija bi mogla da pristane na korišćenje 300 milijardi dolara zamrznutih suverenih sredstava u Evropi za obnovu Ukrajine, ali će insistirati da deo tog novca bude potrošen na petinu teritorije zemlje koju kontrolišu ruske snage, rekli su za Rojters tri izvora.
Dok su razgovori između Moskve i Vašingtona u ranoj fazi, u Rusiji se razmatra mogućnost da se zamrznuta sredstva koriste za obnovu Ukrajine kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma, rekli su izvori upoznati sa situacijom.
Veliki delovi istočne Ukrajine uništeni su ratom, stotine hiljada vojnika su poginule ili ranjene s obe strane, a milioni Ukrajinaca pobegli su u Evropu ili Rusiju. Svetska banka je prošle godine procenila da će obnova i oporavak Ukrajine koštati 486 milijardi dolara.
Jedan od izvora za Rojters kaže da bi Rusija mogla prihvatiti da se do dve trećine sredstava iskoristi za obnovu Ukrajine, ali pod uslovom da postoje jasne garancije za način na koji će sredstva biti upotrebljena. Preostali deo bi išao teritorijama pod ruskom kontrolom, koje Moskva sada smatra delom Rusije.
Drugi izvor navodi da je Moskva spremna da prihvati korišćenje zamrznutih sredstava za obnovu Ukrajine, ali da je prerano govoriti o tačnom načinu podele.
Kremlj nije komentarisao ove navode.
Pročitajte još:
3
1
0
Od početka rata u Ukrajini, zapadne zemlje zamrzle su ogromnu količinu ruske imovine, uključujući državne devizne rezerve, bankovne račune, nekretnine i luksuzna dobra ruskih oligarha.
Najveći deo zamrznutih sredstava čine ruske devizne rezerve, procenjene na između 200 i 300 milijardi dolara, koje su blokirane u EU, SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi. Ove rezerve uključuju novac, zlato i državne obveznice.
Pored finansijskih sredstava, zapadne vlasti su zaplenile neke od najskupljih jahti na svetu, među kojima su: „Dilbar“ (u vlasništvu Ališera Usmanova) – vredna 600 miliona dolara, zaplenjena u Hamburgu, „Amore Vero“ (Igor Sečin) – vredna 120 miliona dolara, zaplenjena u Francuskoj, „Crescent“ (vlasnik je navodno Putin ili Igor Sečin) – vredna 600 miliona dolara, zaplenjena u Španiji, „Sailing Yacht A“ (Andrej Meljničenko) – vredna 530 miliona dolara, zaplenjena u Italiji.
„Tango“ (Viktor Vekselberg) – vredna 90 miliona dolara, zaplenjena u Španiji.
Jedna od najpoznatijih je superjahta „Šeherezada“, vredna 700 miliona dolara, za koju se sumnja da je povezana sa Vladimirom Putinom. Zaplenjena je u Italiji 2022. godine nakon što su otkriveni dokazi o posadi povezanoj sa Kremljom.
Pored jahti, zamrznute su i nekretnine ruskih oligarha, uključujući vile u Londonu, Parizu, Monaku i Italiji, kao i bankovni računi i investicije vredni milijarde dolara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare