Putin želi da sa Trampom podeli plen iz Ukrajine, a nudi mu i rusko bogatstvo

Predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak rekao da američke kompanije mogu sklapati unosne poslovne ugovore u Rusiji, pa čak i pomoći u rudarenju retkih metala u ruski okupiranoj Ukrajini, dodatno pojačavajući poruku Kremlja predsedniku Trampu da se iz boljih odnosa s Moskvom može izvući finansijska korist.
Putin je u intervjuu za rusku državnu televiziju, objavljenom kasno u ponedeljak, rekao da Rusija ima mnogo više retkih metala koje Tramp želi.

“Rusija nesumnjivo ima, želim da naglasim, značajno više resursa te vrste nego Ukrajina“, rekao je on.

Izjavio je i da je Moskva „spremna da sarađuje s našim stranim partnerima, uključujući Amerikance“, na razvoju tih nalazišta.
On je rekao da se poziv odnosi i na okupirane delove Ukrajine.

„Što se tiče novih teritorija, isto važi. Spremni smo da privučemo strane partnere na takozvane nove, odnosno naše istorijske teritorije, koje su se vratile u sastav Ruske Federacije“, rekao je.

Putin je dodao da američke kompanije mogu „dobro da zarade“ i pomažući u razvoju proizvodnje aluminijuma u Sibiru.

„Ovde ima o čemu da se razmisli“, rekao je Putin misleći na aluminijum, „kao i o zajedničkom radu na retkim metalima i u drugim oblastima, na primer energetici“.

Putin privlači Trampovu pažnju kroz sklapanje poslova

Kako je izvestio bne IntelliNews, Ukrajina gotovo da nema skladišta retkih metala (REM), ali poseduje značajne mineralne resurse koji bi mogli biti razvijeni. Vašington i Kijev su trenutno u pregovorima oko ugovora o eksploataciji tih resursa, pri čemu Tramp zahteva da polovina prihoda od bilo kojeg projekta bude uplaćivana u fond sve dok ne bude prikupljeno 500 milijardi dolara.

Neki su uslove ovog sporazuma uporedili sa ratnim reparacijama, navodeći da su gori od uslova Versajskog sporazuma koji je Nemačkoj nametnut na kraju Prvog svetskog rata.

Rusija poseduje pete najveće rezerve retkih metala na svetu, procenjene na 3,8 miliona metričkih tona, prema podacima Američkog geološkog zavoda, dok ih druge procene navode na 10 miliona tona.

Kina je svetski lider sa 44 miliona tona rezervi, dok slede Brazil, Indija i Australija, koje takođe imaju veće rezerve. Ukrajina se ne rangira među vodeće zemlje po depozitima retkih metala.

U utorak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima da predlog otvara „prilično široke perspektive“, dodajući da su retki zemni minerali potrebni SAD-u, dok ih Rusija ima „u velikim količinama“.

Ponuđeni pristup mineralima za SAD predstavlja upadljiv potez Putina, s obzirom na to koliko je Kremlj ponosan na očuvanje ruskog prirodnog bogatstva u svojim rukama. Putin je 2023. godine optužio Zapad, posebno SAD, da pokušava da „rasparča“ Rusiju kako bi stekao pristup njenim prirodnim resursima.

Intervju je pokazao kako se Putin trudi da privuče Trampovu pažnju kroz potencijalne profite i sklapanje poslova. Održan je u trenutku kada je Tramp dramatično preokrenuo američku spoljnu politiku u Putinovu korist, što je naglašeno time da su SAD u ponedeljak na glasanjima u Ujedinjenim nacijama podržale Rusiju u vezi sa ratom u Ukrajini.

Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da se složi s time da SAD dobiju deo prihoda od rudarenja retkih metala i drugih prirodnih resursa. U ponedeljak su dve strane bile blizu postizanja takvog sporazuma.

Putin je pohvalio Trampove nedavne komentare o mogućem dogovoru u kojem bi SAD, Rusija i Kina prepolovile svoje budžete za odbranu.
„Čini mi se da je ideja dobra: SAD bi smanjile budžet za 50%, mi bismo smanjili za 50%, a Narodna Republika Kina bi se potom pridružila ako želi“, rekao je Putin. „Mi smatramo da je predlog dobar i spremni smo za razgovore na tu temu.“

Putinu se ne žuri da reši rat

Međutim, intervju je takođe pokazao da se Putin ne žuri da završi rat u Ukrajini, za razliku od Trampa. Rusija i dalje polako napreduje na bojnom polju, dok se Ukrajina suočava s nedostatkom ljudstva i neizvesnošću oko buduće američke podrške.

Putin je rekao da se o ratu nije mnogo razgovaralo tokom njegovog telefonskog poziva s Trampom 12. februara i na prošlonedeljnom sastanku američkih i ruskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji – što ukazuje na oprezniji pristup po pitanju potencijalnog mira u poređenju s Trampovim nedavnim izjavama da bi rat mogao biti okončan za nekoliko nedelja.

„Dotakli smo se problema vezanih za ukrajinsku krizu, ali nismo o njoj suštinski razgovarali“, rekao je Putin o nedavnim pregovorima između SAD i Rusije. „Samo smo se složili da ćemo se kretati u tom pravcu.“

Na pitanje ruskog novinara da li Tramp radi u korist Rusije, Putin je to negirao i pohvalio američkog predsednika zbog „racionalnog pristupa trenutnoj situaciji.“
„On je u jedinstvenoj poziciji“, rekao je Putin. „Ne govori samo ono što misli, već ono što želi.“

Putin je podržao Trampove kritike ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog neodržavanja izbora tokom vanrednog stanja – stav koji Putin promoviše već mesecima, nazivajući Zelenskog nelegitimnim predsednikom.

U novoj izjavi, Putin je čak nagovestio da bi „pravi“ predsednik Ukrajine trebalo da bude general Valerij Zalužnji, bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske, koji je sada ambasador u Londonu.

Putin je tvrdio da je general Zalužnji dvostruko popularniji od Zelenskog u Ukrajini, ne navodeći izvor tih podataka. Anketiranja pokazuju da Zelenski zaostaje za Zalužnjim u potencijalnim predsedničkim izborima, ali s mnogo manjom razlikom.

„Zelenski nema apsolutno nikakve šanse da pobedi na izborima protiv Zalužnog“, rekao je Putin. Nazvao je Zalužnjog „gospodinom Zalužnjim“, što je neobično, s obzirom na to da Putin gotovo nikada javno ne izgovara ime Volodimira Zelenskog.

Evropska ponuda

Evropska unija ponudila je u ponedeljak Ukrajini sopstveni sporazum o "ključnim materijalima", baš u trenutku kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio da je Vašington blizu postizanja dogovora s Kijevom o pravima na njegove ogromne prirodne resurse.

Evropski komesar za industrijsku strategiju Stefan Sežurne rekao je da je predstavio konkurentski predlog ukrajinskim zvaničnicima koje je sreo u Kijevu tokom posete Evropske komisije, kojom se obeležava treća godišnjica ruske sveobuhvatne invazije.

„Dvadeset i jedan od 30 ključnih materijala koji su potrebni Evropi može biti obezbeđen iz Ukrajine u vin-vin partnerstvu“, rekao je Sežurne.
Naglasio je kako „dodatna vrednost koju Evropa nudi jeste da nikada neće zahtevati dogovor koji nije obostrano koristan“.

Tramp sve agresivnije traži prava na ukrajinsko mineralno bogatstvo, zahtevajući čak 500 milijardi dolara kompenzacije za podršku Vašingtona Kijevu u odbrani od ruske invazije, piše Politico.

Ukrajinski predsednik do sada je odbio da potpiše dva nacrta sporazuma koje je predložila Trampova administracija, navodeći da su uslovi — za koje je Njujork Tajms izvestio da uključuju odricanje Kijeva od minerala, prihoda od nafte i gasa, kao i zarade od luka i druge infrastrukture u iznosu od 500 milijardi dolara — previše strogi.
„Neću potpisati nešto što će deset generacija Ukrajinaca morati da otplaćuje“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u nedelju.